Patenova korekcija

Nije bilo malo iznenađenje kad je pre nekoliko dana evropski komesar za spoljnu politiku Kris Paten izjavio nešto poput toga da je Evropska unija "popunjena", te da posle Rumunije i Bugarske, eventualno Turske, u Uniji posle 2007. više neće biti prostora za nove članice. Prenosioci njegove izjave smatrali su da treba da podvuku Patenove navodne reči da bi Unija u slučaju novog širenja bila preglomazna, i da bi teško mogla da funkcioniše kako treba.

Bio je to udarac maljem u glave onih koji na prostorima Zapadnog Balkana kao svoj pogled u budućnost drže pogled upravljen prema Briselu i Strazburu. Zna se koja je Patenova specifična težina u evropskim poslovima, i pomislilo se da se nešto krupno i novo iza brda valja.
Juče je Paten napravio korekciju svoje prethodne izjave, ako je takve - prilično surove i tvrde - uopšte i bilo. Malo je opet bila kriva štampa, i na taj laki način klasičnog uzimanja alibija u krivici medija, precizirano je da nije u planu suštinska korekcija politike Evropske unije u pogledu sopstvenog širenja. Što se Patena tiče on je, prema novoj interpretaciji, doista podigao znak stop, ali za ideje da Izrael nametne svoju kandidaturu za članstvo u Uniji. Zapadni Balkan ostao je, dakle, u igri.
Korekcija je ovde trebalo da odjekne dobro, i za one kojima je Evropa na srcu - a njih nije malo - bolja vest nije mogla doći. Beograd je, međutim, evropske poslove trenutno stavio ad akta. Ima izvesnih opravdanja za to, među kojima je na prvom mestu konstituisanje nove vlasti u Srbiji nakon decembarskih izbora. Kao mnogo šta drugo i tema Evropske unije skrajnuta je, i pokrivena senkom političkih kombinacija koje se prave u građenju nove srpske političke arhitekture. Mada Živkovićeva Vlada još funkcioniše nema, na primer, izveštaja o tome da li radi, i šta, njena grupa za Evropu, kojoj je bio dat primarni značaj još za Đinđićevog života. Ili, Marovićev sličan državni savet, koji je okupio najodgovornije ljude državne zajednice Srbije i Crne Gore, takođe sad ćuti.

Iako se mogu, dakle, naći izvesna opravdanja za to, ipak se mora konstatovati da vreme rasipamo, kao da ga imamo napretek, i da smo komotni kao da nam sve ide najbolje, i u najboljem smeru. Kad ovo kažemo ne mislimo samo na evropske poslove, ali oni su ovom prilikom, i ovde, tema. Patenovu korekciju, stoga, ne bi trebalo razumeti kao da sad ništa više ne zavisi od nas. Naprotiv, kao što je već mnogo puta rečeno, skoro sve zavisi upravo od nas, i, kao što je i sam Paten više puta govorio, "sve je u (vašim) rukama". Tako i ulazak u Evropsku uniju. Bilo bi zato veoma dobro da se što pre završi aktuelno pregovaranje o vlasti - što, da se razumemo, ne potcenjujemo, i ne smatramo ga lakim poslom - kako bi ogromne obaveze koje nas kao društvo čekaju bile ozbiljno stavljene na dnevni red.