Maršićanin najavljuje novi 5. oktobar nakon izbora

Draganu Marsicaninu bi bilo bolje da pocne da se bavi svojom strankom, a ne svim drugim strankama! Radikali su ideoloski najblizi upravo njegovboj stranci i jedino DSS nije rekao da nece uci sa radikalima u vladu ni po koju cenu! Naravno da DSSu nije bilo dobro pod DOSom, nije dobro svim onima koji ne zele da rade!

Marsicanjn ne stoji najbolje ni sa matematikom. 30 procenata birackog tela je prakticno apsolutna vecina u parlamentu cak i u slucaju vrlo optimistickih 65 procenata izlaznosti, jer treba odbiti nevazece glasove i glasove koji ce otici listama koje nece preci cenzus, a takodje i podrsku SPS-a. Srecom, Marsicanin je dao vise radikalima, nego sto oni ima sanse ikada da dobiju.

Da li gospodina Marsicanina treba podsetiti da njegova stranka nije potpisala da nece praviti vladu sa Radikalima sto vecina stranaka DOSa jeste ucinila. Iznenadjuje svakim danom mrzna koju gospodin Marsicanin emituje prema strankama bivseg DOSa, kao da nikada zajedno nisu bili, kao da neki od simpatizera DS ne cene gospodina Kostunicu, ali svkim danom i svakom novom recju gospodina Marsicanina upravo DSS je blizi Radikalima po ponasanju i manirima. I da li gospodin Marsicanin shvata da 30 % gradjana koji glasaju za Radikale nije normalno, nije dobro da imamo trecinu gradjana koji podrzavaju ekstremizam i netolerantnost.

Ovo me nista ne bi zacudilo. DOS je i pre izbora ulazio u privremene koalicije sa SSJ, SPS, SNS. Tako da nista ne treba odbaciti kao nemoguce. SRS i DSS imaju vrlo razlicite programe i DSS je jedna antikomunisticka stranka i dosledna je u tome dok SRS je cas jedno cas drugo. Nego videcemo. Izbori su za naedelju dana.

Niski udarci Marsicanina ne mogu izbrisati cinjenicu da jedino DSS nije potpisao da nece ulaziti u koaliciju sa SRS. Bojim se da je DSS i od sveta nazvan nacionalistickom strankom tako da bi njihova koalicija sa radikalima bila prirodna veza.

Meni se jako svidja Marshicaninov odnos i njegovi pogledi na vlast. Treba se prisetiti da je on imao izlet na vlast sa DOS-om i da ga je krnji DOS zajedno sa ostalih 44 poslanika DSS-a, na perfidan nachin, bukvalno isterao iz Skupshtine. To iskustvo na sopstvenoj kozi, uz greshke koje je i sam usput pravio, dobro ce mu doci - uskoro. Mislim da se to vec vidi na njegovim chistim, nedvosmislenim izjavama.

Izvrnuta realnost i virtuelni svet DSS-a. Na decembarskim izborima 2000, sa snaznom motivacijom za smenu Milosevicevog rezima, izlaznost je bila 58.5% (podaci CeSID-a, www.cesid.org). Posle tri neuspela izbora za Predsednika republike ocekivati izlaznost od 65% je besmislica. Primitivni populizam i neonacizam u Srbiji preti da sa podrskom biraca od 30% dobije 50% mandata u Parlamentu.

Dobra saradnja i medjusobno uvazavanje SRS i DOS mogu se vec duze vreme uociti na svakom koraku. Rusenjem "Silerove" ( opstina Zemun ) nisu poruseni i dokazi o toj saradnji. Zastupljenost u medijima Tome Nikolica ( koji inace izgleda kao da ce svakog trena da izdahne ) svakako nije plod pritisaka DSS-a, nego onih koji medije siluju vec tri godine.

I po stoti put - Kako to da nijedan radikal nije niti saslusan za vreme "Sablje"? Ako je DOS zaista hapsio i prozivao samo krivce i potencijalne krivce, i nije medju radikalima video nikoga koga bi bar saslusao, onda je to najbolja reklama za SRS, jer se moze zakljuciti da cak ni DOS, koji samoga sebe predstavlja kao najozbiljnijeg protivnika SRS ne moze da nadje radikalima ni jednu manu. Licno mislim da niti je DOS u sukobu sa SRS, niti je SRS zajednica casnih sestara, te stoga podrzavam Marsicanina. U potpunosti.

Vecinu protivnika JUL-a, SPS-a i SRS-a (to ne znaci da su clanovi partija DOS-a), brine odnos DSS prema vladavini porodice Milosevic-Markovic. U periodu do avgusta 2000. godine imali su odbore u 1/3 opstina Srbije, a nije bio redak slucaj da su samo clanovi opstinskog odbora i punoletni clanovi njihovih porodica, celokupno clanstvo u toj opstini. Na skupove i kongresei stranke dolazilo je skoro kompletno clanstvo. Sada je situacija sasvim drugacija. Clanstvo je vise puta (ko zna koliko) uvecano, Kostunica je dobio najvise glasova na izborima - i postali su uticajna stranka. Ali i dalje ne mogu da ubede vecinu glasaca da su ozbiljni, vredni i pametni, i da imaju kadrove i snagu koja moze da se uhvati u kostac sa losim stanjem u drzavi i privredi. Neprestano kritikovanje DOSadasnje vlasti ukazivanjem na lose poteze i lose ljude na polozajima, je potreban ali ne i dovoljan uslov za sticanje poverenja. Za pruzanje podrske treba jos monogo toga, pre svega stvaranje osecaja sigurnosti. Naravno, DSS, kao i sve ostale stranke, nema tu snagu, a jos manje kvalitetnih kadrova. Krug je zatvoren, sto rekose otporasi 2001. - "Mnogo ste isti".

Чекајте, шта вам значи потпис на папиру? Зар није ДОС сачинио и потписао фамозни Уговор са Србијом (10 тачака, колико се сећам) од којих је ваљда само једна испуњена (нормализација међународних односа).
Хоћу да кажем да нечасним људима није проблем слагати и обманути, те да црно на бело није никакав гарант. Таквим људима њихов потпис (тј. образ) не значи пуно.
То што ДСС не жели да потпише тај "уговор" не значи да ће сарађивати са Радикалима, нити можемо бити сигурни да су они који су свој потпис ставили дефинитивно одлучили да нема сарадње са СРС.
Радикали иза себе имају минимум 700.000 бирача. Није проблем бојкотовати СРС али не може се бојкотовати и ниподаштавати 700.000 грађана Србије... У демократији често побеђују они које не волимо и то је неминовност. Боље би било да се са тим што пре помиримо, ако мислимо да будемо демократска држава.

Pa sta ako DSS nije potpisao to "kukavicje jaje" o nesaradnji sa SRS-om koje je DS poturio da bi malo povratio svoje birace posle udaraca koje su primili u poslednje vreme. Valjda je jasno da niko iz DSS-a i ne razmislja o saradnji sa SRS?!?
Ali neka, jos 7 dana pa - ZBOGOM DOS- !!!

Draganu Marsicaninu bi bilo bolje da pocne da se bavi svojom strankom, a ne svim drugim strankama! Radikali su ideoloski najblizi upravo njegovboj stranci i jedino DSS nije rekao da nece uci sa radikalima u vladu ni po koju cenu! Naravno da DSSu nije bilo dobro pod DOSom, nije dobro svim onima koji ne zele da rade!

Marsicanjn ne stoji najbolje ni sa matematikom. 30 procenata birackog tela je prakticno apsolutna vecina u parlamentu cak i u slucaju vrlo optimistickih 65 procenata izlaznosti, jer treba odbiti nevazece glasove i glasove koji ce otici listama koje nece preci cenzus, a takodje i podrsku SPS-a. Srecom, Marsicanin je dao vise radikalima, nego sto oni ima sanse ikada da dobiju.

Da li gospodina Marsicanina treba podsetiti da njegova stranka nije potpisala da nece praviti vladu sa Radikalima sto vecina stranaka DOSa jeste ucinila. Iznenadjuje svakim danom mrzna koju gospodin Marsicanin emituje prema strankama bivseg DOSa, kao da nikada zajedno nisu bili, kao da neki od simpatizera DS ne cene gospodina Kostunicu, ali svkim danom i svakom novom recju gospodina Marsicanina upravo DSS je blizi Radikalima po ponasanju i manirima. I da li gospodin Marsicanin shvata da 30 % gradjana koji glasaju za Radikale nije normalno, nije dobro da imamo trecinu gradjana koji podrzavaju ekstremizam i netolerantnost.

Ovo me nista ne bi zacudilo. DOS je i pre izbora ulazio u privremene koalicije sa SSJ, SPS, SNS. Tako da nista ne treba odbaciti kao nemoguce. SRS i DSS imaju vrlo razlicite programe i DSS je jedna antikomunisticka stranka i dosledna je u tome dok SRS je cas jedno cas drugo. Nego videcemo. Izbori su za naedelju dana.

Niski udarci Marsicanina ne mogu izbrisati cinjenicu da jedino DSS nije potpisao da nece ulaziti u koaliciju sa SRS. Bojim se da je DSS i od sveta nazvan nacionalistickom strankom tako da bi njihova koalicija sa radikalima bila prirodna veza.

Meni se jako svidja Marshicaninov odnos i njegovi pogledi na vlast. Treba se prisetiti da je on imao izlet na vlast sa DOS-om i da ga je krnji DOS zajedno sa ostalih 44 poslanika DSS-a, na perfidan nachin, bukvalno isterao iz Skupshtine. To iskustvo na sopstvenoj kozi, uz greshke koje je i sam usput pravio, dobro ce mu doci - uskoro. Mislim da se to vec vidi na njegovim chistim, nedvosmislenim izjavama.

Izvrnuta realnost i virtuelni svet DSS-a. Na decembarskim izborima 2000, sa snaznom motivacijom za smenu Milosevicevog rezima, izlaznost je bila 58.5% (podaci CeSID-a, www.cesid.org). Posle tri neuspela izbora za Predsednika republike ocekivati izlaznost od 65% je besmislica. Primitivni populizam i neonacizam u Srbiji preti da sa podrskom biraca od 30% dobije 50% mandata u Parlamentu.

Dobra saradnja i medjusobno uvazavanje SRS i DOS mogu se vec duze vreme uociti na svakom koraku. Rusenjem "Silerove" ( opstina Zemun ) nisu poruseni i dokazi o toj saradnji. Zastupljenost u medijima Tome Nikolica ( koji inace izgleda kao da ce svakog trena da izdahne ) svakako nije plod pritisaka DSS-a, nego onih koji medije siluju vec tri godine.

I po stoti put - Kako to da nijedan radikal nije niti saslusan za vreme "Sablje"? Ako je DOS zaista hapsio i prozivao samo krivce i potencijalne krivce, i nije medju radikalima video nikoga koga bi bar saslusao, onda je to najbolja reklama za SRS, jer se moze zakljuciti da cak ni DOS, koji samoga sebe predstavlja kao najozbiljnijeg protivnika SRS ne moze da nadje radikalima ni jednu manu. Licno mislim da niti je DOS u sukobu sa SRS, niti je SRS zajednica casnih sestara, te stoga podrzavam Marsicanina. U potpunosti.

Vecinu protivnika JUL-a, SPS-a i SRS-a (to ne znaci da su clanovi partija DOS-a), brine odnos DSS prema vladavini porodice Milosevic-Markovic. U periodu do avgusta 2000. godine imali su odbore u 1/3 opstina Srbije, a nije bio redak slucaj da su samo clanovi opstinskog odbora i punoletni clanovi njihovih porodica, celokupno clanstvo u toj opstini. Na skupove i kongresei stranke dolazilo je skoro kompletno clanstvo. Sada je situacija sasvim drugacija. Clanstvo je vise puta (ko zna koliko) uvecano, Kostunica je dobio najvise glasova na izborima - i postali su uticajna stranka. Ali i dalje ne mogu da ubede vecinu glasaca da su ozbiljni, vredni i pametni, i da imaju kadrove i snagu koja moze da se uhvati u kostac sa losim stanjem u drzavi i privredi. Neprestano kritikovanje DOSadasnje vlasti ukazivanjem na lose poteze i lose ljude na polozajima, je potreban ali ne i dovoljan uslov za sticanje poverenja. Za pruzanje podrske treba jos monogo toga, pre svega stvaranje osecaja sigurnosti. Naravno, DSS, kao i sve ostale stranke, nema tu snagu, a jos manje kvalitetnih kadrova. Krug je zatvoren, sto rekose otporasi 2001. - "Mnogo ste isti".

Чекајте, шта вам значи потпис на папиру? Зар није ДОС сачинио и потписао фамозни Уговор са Србијом (10 тачака, колико се сећам) од којих је ваљда само једна испуњена (нормализација међународних односа).
Хоћу да кажем да нечасним људима није проблем слагати и обманути, те да црно на бело није никакав гарант. Таквим људима њихов потпис (тј. образ) не значи пуно.
То што ДСС не жели да потпише тај "уговор" не значи да ће сарађивати са Радикалима, нити можемо бити сигурни да су они који су свој потпис ставили дефинитивно одлучили да нема сарадње са СРС.
Радикали иза себе имају минимум 700.000 бирача. Није проблем бојкотовати СРС али не може се бојкотовати и ниподаштавати 700.000 грађана Србије... У демократији често побеђују они које не волимо и то је неминовност. Боље би било да се са тим што пре помиримо, ако мислимо да будемо демократска држава.

Pa sta ako DSS nije potpisao to "kukavicje jaje" o nesaradnji sa SRS-om koje je DS poturio da bi malo povratio svoje birace posle udaraca koje su primili u poslednje vreme. Valjda je jasno da niko iz DSS-a i ne razmislja o saradnji sa SRS?!?
Ali neka, jos 7 dana pa - ZBOGOM DOS- !!!