Trg Danila Kiša u Subotici

Tuzno je i sramotno da su do danas preziveli tragovi te mucne price o Kisovom navodnom plagijatu. jedan od nasih najtalentovanijih pisaca, jedan od nasih pisaca koji je najvise ucestvovao u svetskoj knjizevnosti svog vremena, prefinjeni narator, poeta, pisac snazne, bogate, zive poetike, napadnut je zbog postupka koji je u to vreme vec bar pedeset godina bio ne samo koriscen, vec i u centru teorijske i stvaralacke aktivnosti: zbog umetnicke obrade dokumentarnog. Dokumentarno samo po sebi jeste tudje, ali ono je gradja a ne sustina umetnickog dela. Sustina je poeticka, i jnu Kis nije ni od koga ukrao. Iako bi bilo neodrzivo, bar bi manje sramotno bilo tvrditi da je Kis ukrao poetiku, od svojih uzora, pre svega Borhesa. Ali krasti gradju nije moguce jer oni koji je sakupljaju: istoricari, hronicari, naucnici, ne cine to da bi je cuvali ili prodali vec da bi drugi o njoj saznali i koristili je na sve lepe nacine. Sada me intrigira to kakvi su se to vampiri davnih zavisti i klanovskih obracuna sa nezavisnoscu i kvalitetom probudili ovih dana u Subotici, i zar nam nije dovoljno zivih zala u nasem kulturnom i javnom zivotu, nego se jos i ona davno prezivljena povampiruju i ponovo napadaju.

Cini se da u ovim komentarima o Kisu plagijatoru ozivljava nekakav palanacki duh sedamdesetih, ali se bojim da se ne radi o "vampirima davnih zavisiti i klanovskim obracunima" vec o poslovicnoj nekompetentnosti ili povrsnoj informisanosti ljudi koji donose odluke. Doduse, dobro je sto je bar ovoga puta pobuna intelektualaca uticala na izmenu odluke.

Primitivci ne mogu ostaviti Danila Kisa na miru ni toliko godina posto ga nema. Nije mi jasno otkuda nam tolika zelja da uprskamo i oblatimo sve ono sto je najvrednije medju nama. Srecom, bar kada su pisci u pitanju, ostaju nepobitni dokazi njihove velicine, makar trebalo i nekoj generaciji sugradjana da to dokona.

To nije samo sramota za Vojvodinu i madjarsku
nacionalnu manjinu:to je stamota za Srbiju i
srpsku i hrvatsku nacionalnu manjinu u Subotici,g.Vegel.

Kisov "Cas anatomije" je remekdelo svetske knjizevnosti i u tom delu je odgovorio sitnim dusama tadasnjeg vremena o nekakvim optuzbama za plagijat. To delo mi je bilo i bice vodilja u zivotu i nicim se ne moze umanjiti Kisovo gorostasno knjizevno delo !!

Danilo Kis, rodjen od majke srpkinje iz Crne Gore i oca Madjara, krsten po pravoslavnom obicaju, sahranjen po pravoslavnom obicaju. Ovo su cinjenice koje smetaju madjarskim nacionalistima iz Subotice, a to do toga ide da se vredja kvalitet pisanja ovog velikog evropskog i srpskog pisca, iako je mrtav vec skoro 15 godina.

Svaka cast g-dinu Vegelu.On je ustao protiv zla i uskogrudosti,on je sopstveni etnicitet uspeo da ocisti zla od unutrasnjeg zla, nacionalizma i da sacuva njegov ugled.
Iskreno i ljudski, jer je Kishoov delo nase zajednicko dobro sa kojim se mozemo skupa ponositi pred svetom.
Na zalost, moramo se boriti da i takve velicine kao veliki pisac dobiju skromno obelezje.
G-dine Vegel, moje iskreno divljenje.
Tako se gradi prijateljstvo medju narodima!

Tuzno je i sramotno da su do danas preziveli tragovi te mucne price o Kisovom navodnom plagijatu. jedan od nasih najtalentovanijih pisaca, jedan od nasih pisaca koji je najvise ucestvovao u svetskoj knjizevnosti svog vremena, prefinjeni narator, poeta, pisac snazne, bogate, zive poetike, napadnut je zbog postupka koji je u to vreme vec bar pedeset godina bio ne samo koriscen, vec i u centru teorijske i stvaralacke aktivnosti: zbog umetnicke obrade dokumentarnog. Dokumentarno samo po sebi jeste tudje, ali ono je gradja a ne sustina umetnickog dela. Sustina je poeticka, i jnu Kis nije ni od koga ukrao. Iako bi bilo neodrzivo, bar bi manje sramotno bilo tvrditi da je Kis ukrao poetiku, od svojih uzora, pre svega Borhesa. Ali krasti gradju nije moguce jer oni koji je sakupljaju: istoricari, hronicari, naucnici, ne cine to da bi je cuvali ili prodali vec da bi drugi o njoj saznali i koristili je na sve lepe nacine. Sada me intrigira to kakvi su se to vampiri davnih zavisti i klanovskih obracuna sa nezavisnoscu i kvalitetom probudili ovih dana u Subotici, i zar nam nije dovoljno zivih zala u nasem kulturnom i javnom zivotu, nego se jos i ona davno prezivljena povampiruju i ponovo napadaju.

Cini se da u ovim komentarima o Kisu plagijatoru ozivljava nekakav palanacki duh sedamdesetih, ali se bojim da se ne radi o "vampirima davnih zavisiti i klanovskim obracunima" vec o poslovicnoj nekompetentnosti ili povrsnoj informisanosti ljudi koji donose odluke. Doduse, dobro je sto je bar ovoga puta pobuna intelektualaca uticala na izmenu odluke.

Primitivci ne mogu ostaviti Danila Kisa na miru ni toliko godina posto ga nema. Nije mi jasno otkuda nam tolika zelja da uprskamo i oblatimo sve ono sto je najvrednije medju nama. Srecom, bar kada su pisci u pitanju, ostaju nepobitni dokazi njihove velicine, makar trebalo i nekoj generaciji sugradjana da to dokona.

To nije samo sramota za Vojvodinu i madjarsku
nacionalnu manjinu:to je stamota za Srbiju i
srpsku i hrvatsku nacionalnu manjinu u Subotici,g.Vegel.

Kisov "Cas anatomije" je remekdelo svetske knjizevnosti i u tom delu je odgovorio sitnim dusama tadasnjeg vremena o nekakvim optuzbama za plagijat. To delo mi je bilo i bice vodilja u zivotu i nicim se ne moze umanjiti Kisovo gorostasno knjizevno delo !!

Danilo Kis, rodjen od majke srpkinje iz Crne Gore i oca Madjara, krsten po pravoslavnom obicaju, sahranjen po pravoslavnom obicaju. Ovo su cinjenice koje smetaju madjarskim nacionalistima iz Subotice, a to do toga ide da se vredja kvalitet pisanja ovog velikog evropskog i srpskog pisca, iako je mrtav vec skoro 15 godina.

Svaka cast g-dinu Vegelu.On je ustao protiv zla i uskogrudosti,on je sopstveni etnicitet uspeo da ocisti zla od unutrasnjeg zla, nacionalizma i da sacuva njegov ugled.
Iskreno i ljudski, jer je Kishoov delo nase zajednicko dobro sa kojim se mozemo skupa ponositi pred svetom.
Na zalost, moramo se boriti da i takve velicine kao veliki pisac dobiju skromno obelezje.
G-dine Vegel, moje iskreno divljenje.
Tako se gradi prijateljstvo medju narodima!