Čović: UNMIK-u treba Beograd samo kao pokriće

Potpuni krah Coviceve politike na Kosovu! Kao sto sam istakao nekoliko puta Covic nikada imao orginalan nov pristup pitanja Kosova. On samo se trudio da kopira stari milosivic pristup i to ne zato sto nije znao sta radi ali to je radio za svoje politicko opredeljenje kao sredsvo za svoj politicki uspon. Nekoliko Srba to ne razume! Za nas Albance to je vrlo vidljiva situacija. Sada za svoj krah on optuzuje druge! Moje pitanje se glasi: Koji je ulog jednog politicara? Da se zali ili da predvidja sta ce biti i olaksava situaciju? Zasto on jos vise se trudi da drzi Srpski i Albanski narod kao taoc svoje pogresne politike? Sta njegova izjava da niko od Srpskih politicara je ovlascen da se bavi Kosovskom pitanjem znaci?

Da li je to pretnja? Zar on time zeli da drzi situaciju napetu i svoj politicki zivot jos ziv? Zasto on je izgubio kontakte sa Zapadom? Ko ce da se promeni on ili Zapad? Zar nije Milosevic vodio politiku svrsenog cina i ne slusajuci Zapad. Zar nije dosta da srpska politika uci da slusa sugestije Zapada? Gde ta politika vodi?
I nesto drugo: Covic se trudi da predstavlja njegovu politiku umesanja na unutrasnjim albanskih politickih partija na jugu Srbije kao pobedu svoje politike. Ja mogu slobodno da kazem da to nije resenje i prividno mirno stanje je isto sunce pre kisa...To je igra albanskih poltickih partija da se dokaze kao kooperativne i stave loptu na Covicevo polje... Zalosno ali bez realni pristup pitanja(kao na Makedoniju danas npr) nema resenja... Coviceva politika nadmudrivanja mora vec zavrsiti za uvek i novi ljudi sa novom vizijom trebaju Srbiji i Balkanu...

Polazim od toga da svaki covek koji radi usput ne moze biti bezgresan. Uzimam u obzir i to da je Covic stvarno stari "kadar" koji je cak i vladao pod Milosevicem i za Milosevica. Medjutim, ne mogu da se slozim sa iznetim o uspehu Coviceve politike oko Kosova u prvoj post-milosevicevoj vladi DOS. Evo i zasto:
Podjimo od pitanja koja su moguca (realna) resenja za Kosovski problem:
1 - nezavisno Kosovo bez Srpskog uticaja i bez uticaja UNMIK. To trenutno nije moguce, niti ce biti moguce, a da se Srbi ni malo ne pitaju i da ne traze nesto za uzvrat. Sigurno nece moci tek tako kao sto Albanci drsko traze, a da ne dodje do novih krvoprolica. Upravo tu mislim da veoma grese Albanske vodje (ili to namerno rade radi provociranja).Ukratko, to je bio stvarno Milosevicev nacin, uhapsis ili popljujes umerene nacionaliste pa dobijes ultra nacionaliste sa kojima vise nema razgovora nego preko cevi.Znaci, ako ova politicka garnitura na kosovu sada kao i albanski narod i UNMIK ne shvate da ako oteraju i ispljuju ljude kao sto je Covic (sa svim svojim nedostacima), znaci umerene patriotee i demokrate, onda ce morati da razgovaraju (mozda i preko cevi) opet sa ultranacionalistima (Seseljevim radikalima). Jer, kao sto nije reseno Albansko nacionalno pitanje takodje nije reseno ni Srpsko a osnova je Kosovo.Nemojte se zavaravati da nikako vise ne mozete probuditi srpski ultranacionalizam, koji ce mirno posmatrati drsko ponasenje Albanskih vodja i odbijanje dijaloga sa Srbima koje vodi direktno u samostalnost i otcepljenje prema albaniji.

2 - Kosovo se vraca pod punu nadleznost Srbije, bez UNMIK, ostvarenje rezolucije 1244 u korist republike Srbije. Ni to realno sad nije moguce, jer Srpski politicki lobi nema tako jak uticaj u svetu a albanski nacionalizam i teznja ka stvaranju Velike albanije na balkanu to ne bi dozvolio bez novih ratova i krvoprolica.Tu bi opet bio probudjen Albanski ultranacionalizam.Opet znaci isto.

3 - Utvrdjivanje rokova, obaveza i standarda za resenje statusa i oblika uredjenja kosova na dobrobit svih koji ce u njemu da zive sto bi odgovaralo i Srbiji i Kosovu i UN, a uz potpuno postovanje rez. 1244.Mislim da je ovo srednje resenje jedino moguce bez krvoprolica i novih sukoba. Upravo za to se zalaze cela srposka javnost, narod u Srbiji, i upravo to trazi od Covica i od ostalih srpskih politicara.
Zasto se to ne svidja Albancima?

Zato sto je za to potrebno vreme, vreme za isterivanje pravde i hvatanje zlocinaca, vreme za politicko, duhovno sazrevanje i prociscenje, vreme za prastanje i pomirenje, vreme za izgradnju svega od nule iz haosa u normalan red i zakon, vreme za obracun sa mafijom, gospodarima rata i korupcijom na obe strane...Ali, albanskim vodjama se zuri jer im je neko postavio rokove, jer im neko uporno naredjuje kako da pricaju sa Beogradom (govor mrznje i "sume" sto rece Covic), jer im neko ne dozvoljava da pricaju u ume naroda,politicki i demokratski oci u oci sa Srpskim politicarima (jer jedino to je demokratija) nego "ledja u ledja" i iza ledja.Albanskim vodjama kao da stoji sekira za vratom, kao da im neko drzi familiju kao taoce, tako mi se po nekad cini da nastupaju, nervozno i preko. Rat se zavrsio pre 4 godine, srba skoro na kosovu da i nema, ko je sad problem na kosovu ko je taj sto albancima neda da zavedu red jer sad su "svoj na svome"?

Ko im ne dozvoljava da pregovaraju sa Beogradom? Zar je jednostrano ponasenje i donosenje standarda i pravila igre bez konsultacija sa drugom stranom fer i posteno? Zar to opet ne vodi starim putem konfrontacija i sukoba? Kome je to u interesu?

Potpuni krah Coviceve politike na Kosovu! Kao sto sam istakao nekoliko puta Covic nikada imao orginalan nov pristup pitanja Kosova. On samo se trudio da kopira stari milosivic pristup i to ne zato sto nije znao sta radi ali to je radio za svoje politicko opredeljenje kao sredsvo za svoj politicki uspon. Nekoliko Srba to ne razume! Za nas Albance to je vrlo vidljiva situacija. Sada za svoj krah on optuzuje druge! Moje pitanje se glasi: Koji je ulog jednog politicara? Da se zali ili da predvidja sta ce biti i olaksava situaciju? Zasto on jos vise se trudi da drzi Srpski i Albanski narod kao taoc svoje pogresne politike? Sta njegova izjava da niko od Srpskih politicara je ovlascen da se bavi Kosovskom pitanjem znaci?

Da li je to pretnja? Zar on time zeli da drzi situaciju napetu i svoj politicki zivot jos ziv? Zasto on je izgubio kontakte sa Zapadom? Ko ce da se promeni on ili Zapad? Zar nije Milosevic vodio politiku svrsenog cina i ne slusajuci Zapad. Zar nije dosta da srpska politika uci da slusa sugestije Zapada? Gde ta politika vodi?
I nesto drugo: Covic se trudi da predstavlja njegovu politiku umesanja na unutrasnjim albanskih politickih partija na jugu Srbije kao pobedu svoje politike. Ja mogu slobodno da kazem da to nije resenje i prividno mirno stanje je isto sunce pre kisa...To je igra albanskih poltickih partija da se dokaze kao kooperativne i stave loptu na Covicevo polje... Zalosno ali bez realni pristup pitanja(kao na Makedoniju danas npr) nema resenja... Coviceva politika nadmudrivanja mora vec zavrsiti za uvek i novi ljudi sa novom vizijom trebaju Srbiji i Balkanu...

Polazim od toga da svaki covek koji radi usput ne moze biti bezgresan. Uzimam u obzir i to da je Covic stvarno stari "kadar" koji je cak i vladao pod Milosevicem i za Milosevica. Medjutim, ne mogu da se slozim sa iznetim o uspehu Coviceve politike oko Kosova u prvoj post-milosevicevoj vladi DOS. Evo i zasto:
Podjimo od pitanja koja su moguca (realna) resenja za Kosovski problem:
1 - nezavisno Kosovo bez Srpskog uticaja i bez uticaja UNMIK. To trenutno nije moguce, niti ce biti moguce, a da se Srbi ni malo ne pitaju i da ne traze nesto za uzvrat. Sigurno nece moci tek tako kao sto Albanci drsko traze, a da ne dodje do novih krvoprolica. Upravo tu mislim da veoma grese Albanske vodje (ili to namerno rade radi provociranja).Ukratko, to je bio stvarno Milosevicev nacin, uhapsis ili popljujes umerene nacionaliste pa dobijes ultra nacionaliste sa kojima vise nema razgovora nego preko cevi.Znaci, ako ova politicka garnitura na kosovu sada kao i albanski narod i UNMIK ne shvate da ako oteraju i ispljuju ljude kao sto je Covic (sa svim svojim nedostacima), znaci umerene patriotee i demokrate, onda ce morati da razgovaraju (mozda i preko cevi) opet sa ultranacionalistima (Seseljevim radikalima). Jer, kao sto nije reseno Albansko nacionalno pitanje takodje nije reseno ni Srpsko a osnova je Kosovo.Nemojte se zavaravati da nikako vise ne mozete probuditi srpski ultranacionalizam, koji ce mirno posmatrati drsko ponasenje Albanskih vodja i odbijanje dijaloga sa Srbima koje vodi direktno u samostalnost i otcepljenje prema albaniji.

2 - Kosovo se vraca pod punu nadleznost Srbije, bez UNMIK, ostvarenje rezolucije 1244 u korist republike Srbije. Ni to realno sad nije moguce, jer Srpski politicki lobi nema tako jak uticaj u svetu a albanski nacionalizam i teznja ka stvaranju Velike albanije na balkanu to ne bi dozvolio bez novih ratova i krvoprolica.Tu bi opet bio probudjen Albanski ultranacionalizam.Opet znaci isto.

3 - Utvrdjivanje rokova, obaveza i standarda za resenje statusa i oblika uredjenja kosova na dobrobit svih koji ce u njemu da zive sto bi odgovaralo i Srbiji i Kosovu i UN, a uz potpuno postovanje rez. 1244.Mislim da je ovo srednje resenje jedino moguce bez krvoprolica i novih sukoba. Upravo za to se zalaze cela srposka javnost, narod u Srbiji, i upravo to trazi od Covica i od ostalih srpskih politicara.
Zasto se to ne svidja Albancima?

Zato sto je za to potrebno vreme, vreme za isterivanje pravde i hvatanje zlocinaca, vreme za politicko, duhovno sazrevanje i prociscenje, vreme za prastanje i pomirenje, vreme za izgradnju svega od nule iz haosa u normalan red i zakon, vreme za obracun sa mafijom, gospodarima rata i korupcijom na obe strane...Ali, albanskim vodjama se zuri jer im je neko postavio rokove, jer im neko uporno naredjuje kako da pricaju sa Beogradom (govor mrznje i "sume" sto rece Covic), jer im neko ne dozvoljava da pricaju u ume naroda,politicki i demokratski oci u oci sa Srpskim politicarima (jer jedino to je demokratija) nego "ledja u ledja" i iza ledja.Albanskim vodjama kao da stoji sekira za vratom, kao da im neko drzi familiju kao taoce, tako mi se po nekad cini da nastupaju, nervozno i preko. Rat se zavrsio pre 4 godine, srba skoro na kosovu da i nema, ko je sad problem na kosovu ko je taj sto albancima neda da zavedu red jer sad su "svoj na svome"?

Ko im ne dozvoljava da pregovaraju sa Beogradom? Zar je jednostrano ponasenje i donosenje standarda i pravila igre bez konsultacija sa drugom stranom fer i posteno? Zar to opet ne vodi starim putem konfrontacija i sukoba? Kome je to u interesu?