Vlahović: Koncept privatizacije ne treba menjati

Radnici su protiv privatizacije zato sto ih je strah. Dva su razloga tog straha: prvi je opravdan, jer potice od bojazni da ce biti bez novca i bez sredstava za zivot. Drugi je neopravdan, jer ih je strah da ce u buducnosti morati da RADE a ne kao dosad, u socijalistickom ladolezu.
Radnicki strah podgrevaju direktori. Logicno. Pozicija direktora u socijalizmu je veoma ugodna, jer imaju vlast, dakle kontrolu nad nominalno "drustvenim" kapitalom, a nemaju nikakvu odgovornost za poslovne promasaje. Pri svemu tome, imaju i mogucnost, usled nedefinisanosti drustvene svojine, i masovnog potkradanja iste, tj. prelivanja u privatne dzepove. Drustvena svojina koja se preliva u privatne dzepove postaje mrtvi kapital, sto se moze videti u Srbiji po gomili ruznih kucerina, koje se u glavnom ne mogu iznajmljivati, a koje su izgradjene od potkradanja drustvenih preduzeca.
Direktor drustvene firme je tipicno nesposoban za bilo kakvo poslovanje, ne zna nista o trzistu, o biznisu. Jedna od retkih stvari koje zna jeste da manipulise sa radnicima. To sada mnogi direktori drustvenih firmi i cine, plaseci radnike privatizacijom kao mecka resetkom, a u stvari zato sto se plase sta ce ONI, direktori, da rade kad se firma privatizuje.
Pretpostavimo da se preduzece X privatizuje. Evo nekoliko mogucnosti:
1. Firmu otkupljuje direktor
2. Firmu otkupljuju radnici i zadrzavaju (logicno) istog direktora (vole ga ljudi, pa to ti je...)
3. Firmu otkupljuje trece lice.
U slucaju 1, direktor za promenu postaje ODGOVORAN za svoju firmu i njena propast znaci i njegovu propast. Ocigledno, opcija ne mnogo interesantna nesposobnim direktorima (kakvi su vecina, zato sto je tesko vecina firmi u losem polozaju).
U slucaju trece opcije, jasno je da nesposobni direktor "leti" sa promenom vlasnistva.
U slucaju druge opcije, direktor i dalje ne odgovara svojim vlasnistvom, i moze i dalje da obmanjuje svoje, uglavnom ne mnogo obrazovane, radnike. Moze i dalje da pokusava da potkrada svoju firmu, bez neposrednog straha od odgovornosti.
Nadam se da bar neki od radnika u drustvenim preduzecima cita ovaj tekst. Radnici, ne dozvolite da vas obmanjuju direktori. Na zalost, vi nemate puno zajednickih interesa, pa to sto pricaju i sto vas podbunjuju nije zato sto vas jako vole vec zato sto ih je strah, ali za svoje, a ne za vase, pozicije...

Radnici su protiv privatizacije zato sto ih je strah. Dva su razloga tog straha: prvi je opravdan, jer potice od bojazni da ce biti bez novca i bez sredstava za zivot. Drugi je neopravdan, jer ih je strah da ce u buducnosti morati da RADE a ne kao dosad, u socijalistickom ladolezu.
Radnicki strah podgrevaju direktori. Logicno. Pozicija direktora u socijalizmu je veoma ugodna, jer imaju vlast, dakle kontrolu nad nominalno "drustvenim" kapitalom, a nemaju nikakvu odgovornost za poslovne promasaje. Pri svemu tome, imaju i mogucnost, usled nedefinisanosti drustvene svojine, i masovnog potkradanja iste, tj. prelivanja u privatne dzepove. Drustvena svojina koja se preliva u privatne dzepove postaje mrtvi kapital, sto se moze videti u Srbiji po gomili ruznih kucerina, koje se u glavnom ne mogu iznajmljivati, a koje su izgradjene od potkradanja drustvenih preduzeca.
Direktor drustvene firme je tipicno nesposoban za bilo kakvo poslovanje, ne zna nista o trzistu, o biznisu. Jedna od retkih stvari koje zna jeste da manipulise sa radnicima. To sada mnogi direktori drustvenih firmi i cine, plaseci radnike privatizacijom kao mecka resetkom, a u stvari zato sto se plase sta ce ONI, direktori, da rade kad se firma privatizuje.
Pretpostavimo da se preduzece X privatizuje. Evo nekoliko mogucnosti:
1. Firmu otkupljuje direktor
2. Firmu otkupljuju radnici i zadrzavaju (logicno) istog direktora (vole ga ljudi, pa to ti je...)
3. Firmu otkupljuje trece lice.
U slucaju 1, direktor za promenu postaje ODGOVORAN za svoju firmu i njena propast znaci i njegovu propast. Ocigledno, opcija ne mnogo interesantna nesposobnim direktorima (kakvi su vecina, zato sto je tesko vecina firmi u losem polozaju).
U slucaju trece opcije, jasno je da nesposobni direktor "leti" sa promenom vlasnistva.
U slucaju druge opcije, direktor i dalje ne odgovara svojim vlasnistvom, i moze i dalje da obmanjuje svoje, uglavnom ne mnogo obrazovane, radnike. Moze i dalje da pokusava da potkrada svoju firmu, bez neposrednog straha od odgovornosti.
Nadam se da bar neki od radnika u drustvenim preduzecima cita ovaj tekst. Radnici, ne dozvolite da vas obmanjuju direktori. Na zalost, vi nemate puno zajednickih interesa, pa to sto pricaju i sto vas podbunjuju nije zato sto vas jako vole vec zato sto ih je strah, ali za svoje, a ne za vase, pozicije...