Džikić za B92:"Krenula i Evroliga"

Klubovi na ovim prostorima učestvuju u tri takmičenja – nacionalnom, regionalnom i (od prošle sedmice) evropskom. Drugim rečima, one koje to (još uvek) zanima – misli se na košarku – imaju priliku da gotovo svakodnevno, sa više ili manje podrške, prate košarkaška zbivanja.

U Efes ligi se odigralo i peto kolo, i ponovo nije bilo iznenađenja, barem što se krajnjih rezultata tiče. Partizan i Hemofarm su i dalje bez poraza, i bilo bi iznenađenje da tako ne ostane do njihovog međusobnog susreta. Izuzev ako se u nastavku ne dogodi veliko čudo, Kragujevac će ponovo ostati bez prvoligaškog kluba. Zastava jednostavno ne može da dođe sebi, i drugi ovosezonski trener je na putu da se “mane” tog posla, a dobro poznati problemi svih vrsta, su i dalje prisutni. Ovoga puta je OKK Beograd bio taj koji ih je gurnuo korak dalje u neplaniranom pravcu.

Pomenuti BG klub, ovogodišnja igračko-trenerska filijala Crvene zvezde, sasvim “dobro gura”, što bi se reklo u narodu. Porazi od šampiona i Sloge u Kraljevu nisu rezultati koji bi se mogli okarakterisati kao “alarmantni”, a sigurno je da “nema para” kojima bi se mogli platiti minuti koje Vukosavljević i Subotić, pre svih, provode na terenu, a sve sa ciljem sticanja iskustva u timu sa daleko većim ciljevima.

Vojvodina ima dva poraza i tri pobede, poslednju protiv Atlasa. Na taj način su Novosađani okončali svoju NBA sedmicu, u kojoj nije bilo vremena ni za pošten trening, samim tim ni za pripremu utakmica. Kako bude liga odmicala, ovaj tim bi morao da pruža bolje partije, odnosno sa vremenom bi morao da “na videlo” izađe kvalitet koji imaju Gurović i Čanak, pre svih. Nije tajna da je prva petorka ove ekipe tek nekoliko nedelja zajedno, praktično tek od početka lige, baš kao što treba vremena da se igračima sličnog ili gotovo istog profila nađu različite pozicije i podele zadaci – čitaj: USPOSTAVI HIJERARHIJA. Mašinac je igrao dobro, tokom čitavog meča, ali je Ergonom taj koji je pobednik i taj koji piše dva boda, što je u ovom delu takmičenja, ipak, najvažnije. Kada igraju u Kraljevu, igrači Sloge su, hteli-ne hteli, favoriti (uostalom, ove sezone i nose takvo ime… Sloga Favorit ) u gotovo svakom meču, ili drugim rečima, svojevrstan su motiv svakoj ekipi, koja želi da baš na tom terenu (verovatno broj 1 domaći teren “ovih prostora”) pobedi i odigra najbolje što može. Možda će nekome čudnije zazvučati, ali podcenjivanje protivnika, očigledno, nije privilegija samo onih najboljih, toga ima i na drugim nivoima. Spartak je ponovo bio veoma blizu pobede, što do nje nisu došli verovatno su i sami krivi, ali tu nema puno realne osnove za "déja vu" priče. Tim je mlad i neiskusan, a očekivati od igrača da "igraju kao matori" je daleko od pameti. 

Lavovi su se lavovski borili sa Hemofarmom, ali prazni minuti tokom druge dve četvrtine su, na kraju, “došli glave” ambicioznim domaćinima, koji će posle ovog poraza definitivno morati da promene ciljeve – start sa jednom pobedom u 4 kola nije najbolji put ka plasmanu za Superligu. Kako god, utiska sam da u igri ima pomaka, i verovatno bi rezultat bio drugačiji da je protivnik bio manjeg kvaliteta od Hemofarma. Vrščani, istina, imaju svoje probleme sa povredama, ali su mnogo kvalitetniji i “dublji” tim od Lavova. Ono što može radovati trenera Petrovića je igranje Tice, koji izlazi iz povrede, i nivo košarke na kom igra Popović, koji je u ovom meču bio dominantna figura, i pored dobre odbrane Newtona, koji je prečesto ostavljan da sam rešava probleme po reketu.

Partizan je”iznenadio” pobedom protiv Zdravlja, barem bi čovek tako pomislio posle izjava Leskovčana pre utakmice (posle utakmice, te su izjave postale vid kuraženja). Na terenu je sve bilo kako se i očekivalo. Nešto sporiji start domaćina, gosti motivisani da ne prođu kao neki pre njih. Perović je pokazao da više nego dobro koristi minutažu u iščekivanju Krstića, House je pokazao mnogo bolju realizaciju, a Kecman, Ćakić i Ostojić su sa malim brojem potrošenih lopti ostvarili sasvim solidne košgeterske učinke. Partizan igrao veći deo utakmice u visokom ritmu, sa dominacijom ispod koša i u skoku.

Timovi Goodyear lige odigrali su 8 kola svog takmičenja. Na čelu su Cibona, Crvena zvezda i Budućnost. Odmah iza njih Olimpija i Reflex. Biće veoma zanimljivo videti kakve će i kolike “posledice” na ovakav poredak ostaviti početak igranja ovih timova u Evropi, odnosno prelazak na tempo igranja dve utakmice u jednoj sedmici. Za očekivati je da Cibona i Olimpija, učesnici Evrolige, imaju drugačije probleme, uzevši u obzir igranje sa daleko kvalitetnijim protivnicima i mnogo duža putovanja.

Zvezda je pobedila Slovan u Beogradu, igrom koja dobija prelaznu ocenu pre svega jer se okončala pobedom, koja nije dolazila u pitanje. Već sam pisao o promenama kroz koje prolaze "crveno-beli", i pitanje je da li se u ovome trenutku i može očekivati više. Rakočević je standardno najbolji pojedinac, što je i bilo za očekivati, a ono što može radovati pristalice ovog kluba je definitivan povratak Dragojlovića, svojevremeno najvećeg pojačanja. Zvezda i dalje igra bez stranaca, ali se može postaviti i pitanje vezano za formaciju tima tj. na kojim pozicijama su potrebna (kvalitetna) pojačanja.

Budućnost je došla do pete pobede posle 55 minuta igre protiv Splita, a slobodno se može reći da su i jedni i drugi imali prilike da sve to ranije okončaju. Podgoričani ove sezone koriste broj igrača koji se može oceniti i kao premali, ali i kao dovoljan, i mišljenja sam da je baš to primarni razlog (uglavnom) dobrih partija – u rotaciji je 7 igrača i svi igrači znaju da će na parketu provesti dovoljno vremena, što rezultira samopouzdanjem, samim tim i boljim partrijama. Naravno, kako se rezultati sabiraju tek na proleće, taj broj igrača može postati i problem ukoliko bude problema sa povredama i umorom, odnosno preopterećenjem. Tako su u meču protiv Splita Stanley (55 min), Milojević (54) i Marjanović (52) praktično sve vreme bili na parketu, što je rezultiralo odličnim brojkama – Amerikanac je postigao 26p, Milojević 23p i 18 skokova, Marjanović 17p i 18 skokova, uz pomoć klupe (čitaj: Koljevića – 33p).

Budućnost je nadskakala goste, ali je i imala velikih problema sa pick'n'rollom kada je lopta bila kod McCantsa, sto se i dalo očekivati. Igrači tog tipa mogu biti izuzetno opasni kada im se daju sva prava, a ekipa takvu njihovu igru prihvati, što i jeste slučaj sa ekipom Splita. Lovćen je pobedio Reflex na Cetinju, i taj rezultat ne može da raduje trenera gostiju Đurovića, baš kao što ni igra nije bila na zadovoljavajućem nivou. Iako su pre početka lige najavljivani kao izuzetno mlad tim koji vrvi od mladih extra talenata, sada se nalaze u poprilično čudnoj situaciji. Šta sve možeš raditi u Železniku kada nisi u Denveru sigurno nije Aškrabićev omiljeni scenario, ali to sad stavlja Đurovića u problem – ciljevi sa igračem koji menja igru ne mogu ostati isti kao da njega nema, i pitanje je šta je sad realan domet ove ekipe.

S druge strane, dvojica stranaca provode priličan broj minuta na parketu, a činjenica je da igraju na pozicijama na kojima igraju i igrači na kojima bi, po najavama najodgovornijih u klubu, trebalo da se zasniva (svetla) budućnost kluba (Kimani 36 minua, Smith 34… Majstorović 4 minuta, Jorović 5 minuta, Pantić u Atlasu). Sve navodi na zaključak da će Reflex i ove sezone uraditi baš sve što je u njihovoj moći da se uključi u finalne borbe za trofeje, bez obzira u kom takmičenju nastupaju.

Evroliga je počela tokom protekle nedelje, a naš jedini predstavnik, Partizan, vratio se sa gostovanja u Ljubljani poražen, iako je bio veoma blizu pobede u gostima. Utakmica je imala periode u kojima su naizmenično dominirale obe ekipe, a od samog početka je bilo jasno da će se igrati za jedan posed, za jedan šut. Igrači od velike važnosti za igru Olimpije, Boisa i Maravić (igrači sa najvećim MVP učinkom u dosadašnjem delu lige) su potpuno zaustavljeni u realizaciji – zajedno nula poena za 60 minuta – tako da su taj deo igre morali da iznesu Štelmahers (21p) i Baždarić (22p), kojima je pomogao anonimni Pavič sa 17 poena, što je verovatno i bilo presudno. Partizan je odigrao utakmicu na kojoj je, prema zvaničnoj statistici, postigao nula poena iz kontranapada (i Olimpijin učinak je bio ispod proseka – 4 poena). Uz to, poređenje učinka igrača sa klupe daje dosta odgovora – domaći: 44 poena (pomenuti Baždarić i Pavić), prema 11 gostiju. Jednostavno, falio je učinak igrača kojima je “posao” da odmene startere, a na ovoj utakmici je za time bilo potrebe, pre svega u slučaju Housea, koji je imao neverovatnu realizaciju – 2 od 18 pokušaja, što ga je prvi put u crno-belom dresu dovelo do minus učinka na kraju.

"Crno-beli" su uspeli da uspostave igru pod košem, i dok se igralo na taj način, Olimpija je bila u problemu, što su pokušavali da osujete igranjem nekih match-up odbrambenih varijanti. S druge strane, domaćin se koristio pick'n'roll igrom na centralnoj poziciji, sa izvlačenjem Partizanovih centara van reketa – najčešće Perovića – što je širilo odbranu i ostavljalo prostora za spoljne igrače, ali i za skok u napadu. Ako se o dobrim stvarima u porazu može govoriti, onda je to priča o mladom Peroviću, koji je sa 18 godina proveo 23 minuta na utakmici Evrolige. Ako neko ima sumnje da li je to napredak ili ne, neka proveri minutažu ovog momka u prošloj sezoni. Pored toga, jasno je da bi igrač koji menja način igre, Krstić, falio i mnogo kvalitetnijim ekipama od Partizana.

U ostalim mečevima najelitnijeg evropskog klupskog takmičenja samo je Efes Pilsenu pošlo za rukom da pobedi u gostima, i to protiv ekipe koja teroriše Španiju – TAU Ceramice. Ono što je još zanimljivije je da je domaćin tokom meča imao i plus 14, ali su se gosti vratili i na kraju trijumfovali. Ispostavlja se da je rasturanje prošlogodišnjeg tima bio dobar potez trenera Oktaya (zahvalio se, pre svih, Kambali i Brownu), baš kao što se dobrim može oceniti i dovođenje Langdona i centarskog para Prkačin – Nikolić. Uz reprezentativce Tundžerija, Arslana i Pekera, Efes se pokazao kadrim da pobedi i jednu od najstabilnijih ekipa Evrope. Ekipe od kojih se očekuje da se nađu na finalnom turniru u Tel Avivu su, uglavnom, pobeđivale. Barselona je teško došla do pobede na otvaranju Evrolige protiv Rome, ali je obostrano nervozna igra ipak završena pobedom prvaka Evrope. Odbrane su napadačku igru svodile na individualna rešenja (Roma 4 asistencije, Barsa 6), a timovi su prikazali, shodno različitim formacijama, različite načine igre u napadu. Domaćin je šutirao čak 30 puta za 3 poena, dok su gosti svoju igru usmerili bliže košu, gde su i pored neigranja Duenjasa, imali prednost. Pobednika je odlučila odbrana Barselone, koja je Romu ostavila bez poena u poslednjoj četvrtini, u periodu od gotovo 5 minuta. I u Zagrebu je bilo veoma uzbudljivo. Cibona je veliku prednost u poslednjem delu meča potpuno prokockala neubedljivom i neefikasnom igrom protiv zonske odbrane gostiju, praktično je protivnika odredio Pjetrus, koji je promašio slobodna bacanja za pobedu. Utakmica je odigrana sa velikim brojem igrača, oba trenera su držala visok ritam igre. Francuzi su se predstavili kao izuzetno aktivan skakački tim, sasvim solidnu Cibonu su potpuno nadskakali, uz 18 skokova u napadu. S druge strane, klupa domaćina je predvođena Žižićem postigla 32 poena, što ih je i dovelo do velikog plusa.

Žalgiris je pobedio Panatinaikos, došao do pobede u strašnoj grupi B. Ekipa sa 3 stranca, nekoliko reprezentativaca prvaka Evrope i jednom LEGENDOM u svom sastavu će na domaćem terenu (ili bolje rečeno, sa Sabonisom u sastavu) teško biti pobeđena, a svaki protivnik će morati dobro da razmisli šta mu je raditi kako bi se zaustavio igrač Sabonisovog kvaliteta. Na nesreću (za njihove protivnike) Žalgiris nije samo Sabonis – na playu je Ed Cota, najbolji asistent svih vremena North Caroline univerziteta (mislim da to, ipak, ima neku težinu), Mića Berić je pre par godina bio prvi strelac Evrope, tu je i Tanoka Beard, baš kao i Šalenga, Timinskas itd itd… PAO je odradio dobar posao u prvih 20 minuta, udvajajući Sabonisa, što je pomerilo težište napada na njegove saigrače. Agresivna odbrana “Grka” je ukrala čak 17 lopti, ali ni to nije bilo dovoljno za pobedu. Obradovićev tim je nastupao bez klasične petice (traži se zamena za Jonesa) što je dodatno otežalo igranje protiv Žalgirisa.

CSKA je na otvaranju sezone pobedio poslednje prispelog člana Evrolige, Sijenu (igra usled posrtanja bolonjskog Virtusa). Domaćin je nametnuo ritam kakav malo koja ekipa u Evropi može da izdrži. 11 igrača u rotaciji (i to nije sve), tranzicija i skok pod oba koša (Siena potpuno demolirana u skoku… 24 skoka u napadu za CSKA), i verovatno najdominantniji par “trojki” u Evropi – Krijapa i Monija (da i ne pominjem njihove gotovo sigurne NBA budućnosti). Protivnik je slomljen u poslednjoj četvrtini, što je gostima mala uteha.

I na kraju, nekoliko reči o novajliji u ovome takmičenju, ekipi Pamese. Samo oni koji košarku ne prate sa  previše interesovanja ne znaju više o ovom pravom all-star sastavu, sa imenima kao što su Tomašević, Oberto, Rigodo, Abio, Dikudis… ili da napišemo drugim rečima. Evo kako, otprilike, izgleda, druga petorka Pamese – Marko Popović, Abbio, Paraiso, Oberto… Domaćin se Benetonu revanširao za poraz u Saporta Kupu (`99.) I to na najbolji mogući način. Ekipa Etorea Mesine je i ove godine na najkraćoj mogućoj listi putnika za Final Four, ali je pretrpela veoma težak, ako ne i najteži poraz od kako je pod vođstvom ovog trenera. Da sve bude kako je i bilo, pobrinuo se, pre svih, Tomašević, koji je bio nerešiv zadatak za odbranu Benetona – 14p, 15 sk, 7 asisetncija! Uz to, Pamesa sebi može da priušti taj luxuz da igrač kao što je Oberto ulazi sa klupe. Gostima nije pomogla ni promena odbrane – problemi sa skokom su ih pratili tokom čitavog meča, a zanimljivo je da je prošlogodišnja ekipa br.1 kada je broj asistencija u pitanju, Beneton, jedva došla do dvocifrenog ucinka (Pamesa 24).