Tampon između vlasti i naroda

Da li su zahtevi koje postavlja Samostalni sindikat politički i socijalni, da li je nužno da sindikati imaju i političke partnere u ostvarivanju "radničkih" interesa i da li jačinu sindikalnih aktivnosti kod nas umanjuju, navodno, iskompromitovani sindikalni lideri, i čemu (ili kome) poslednjih godina kod nas služe sindikati, pitanja su kojima se poslednjih dana bave i političari i analitičari i javnost.

U svakom slučaju, od 18.000 registrovanih sindikata kod nas na političkoj i sindikalnoj sceni najzastupljeniji su Samostalni sindikat, nekada državni sindikat, zatim UGS "Nezavisnost" koji u poslednjem periodu živi od slave predpetooktobarskih akcija i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, koju i Smiljanić (SSSS) i Čanak ("Nezavisnost") nazivaju "dvorskim" ili "Vladinim" sindikatom.

Naravno u ASNS-u to odlučno demantuju, podsećajući na akcije kada je ovaj sindikat od 1998. do 2000. pozivao na generalni štrajk a oni su, navodno, javno upozoravali i na probleme u privatizaciji. Toliko o njihovim akcijama. Ali zato za svaku od Smiljanićevih i Čankovih akcija imaju odgovor. Tako i lekari, po njima, u stvari štrajkuju zbog pečata a oni će, ukoliko plate ne budu povećane od deset do 15 odsto, ući u štrajk (taj dan bi bio petak), Smiljanić isto tako, po njima, ulazi u protest zbog podele sindikalne imovine, a Čanku se osipa članstvo "jer nema više donacija iz inostranstva".

Isti ovaj sindikat je plasirao i informacije o Smiljanićevom stanu od 180.000 evra, o tome kako on šuruje sa opozicijom, pa se u javnosti stekao utisak da je uloga ASNS-a da osporava aktivnosti drugih sindikata. Zoran Stojiljković, potpredsednik UGS "Nezavisnost", smatra da je upravo ASNS sindikat koji direktno podržava Vladu i prihvata sve što se radi u Vladi.

Sa druge strane, o UGS-u "Nezavisnost" je stvorena slika sindikata koji je isključivo za institucionalizovan pristup, za organizovanje okruglih stolova, putešestvija u inostranstvo (ipak je Čanak član Međunarodne sindikalne organizacije) a za "dizanje frke" (iliti kuke i motike), ipak, za sada je zadužen jedino Smiljanić. Jeste da on najavi dolazak u Beograd 50.000 duša, a dođe deset hiljada, ali analitičari to objašnjavaju time što narod više ne veruje u to da se nešto može protestom učiniti.

- Nešto manje od polovine građana, po našim poslednjim istraživanjima, smatra da zahteve treba ostvariti protestom jedino kada su iscrpljene sve druge mogućnosti socijalnog dijaloga - predočio je neke od rezultata istraživanja Centra za proučavanja alternativa Zoran Stojiljković.

Da podsetimo, Samostalni sindikat i "Nezavisnost" nedavno su potpisali protokol o saradnji, koji je na kratko ukazao na mogućnost da se u Srbiji formira sindikalni pokret. Naravno, posle ranijih žešćih sukoba ove dvojice lidera, kako našem narodu i priliči, odmah su se ispredale priče o tome kako je neko za ovo "dobio fine pare". Međutim, ni dva dana kasnije iz "Nezavisnosti" je saopšteno da oni neće učestvovati u protestu 29. novembra jer ih Samostalni sindikat o tome nije ni kontaktirao, a Stojiljković objašnjava "da nisu želeli ni da budu izmanipulisani od stranaka bivšeg režima koje su upravo i dovele radnike do ovog stanja u kojem su sada".

O umešanosti političkih stranaka u protestu, Smiljanić je rekao da su ga kontaktirali iz G17 plus i DSS-a, da oni nemaju ništa sa organizacijom protesta, ali da on, lično, ne vidi ništa loše u traženju saveznika u onima koji žele isto što i oni, da sruše Vladu.