Dogodilo se na današnji dan, 4. novembar

Izdvajam tri događaja, a svaki od njih je na istorijski upečatljiv način krojio sudbinu svih nas.
Primer prvi: da ne bejaše sovjetske intervencije u Mađarskoj i naravno, prolivanja krvi, verovatno se ne bi dogodila ni Čehoslovačka 12 godina kasnije (Avganistan 1980. izgleda čak daleko), možda bi popustio hladni rat i najzad,Istočna Evropa bi bezbolnije ušla u procese tranzicije.
Ovako, napravljen je kavez.Mađari su (baš tako) u njemu živeli, a nama, uvek naivnima, se pričinjavalo da samo ugledali prostranstvo, a u stvari bili smo u kavezu. Razlika je u tome, što nam je naš gazda, stvarajući iluziju velike slobode,puštao da češće provirimo, čak i da izađemo iz zoo-vrta, pod uslovom da naravno, nikako ne zalajemo.
Kakve veze Imre Nađ ima sa fudbalom? U vihoru njegovog progonstva Real je dobio Puškaša.Možda do i ne bi bilo toliko važno, osim za dirljivu priču o slavnoj "mađarskoj konjici"da španski Kralj večeras ne izlazi pred Srbe.
Primer drugi - Amerika je te 1980. dobila predsednika, a srpsko novinarstvo još jednu od zabluda.Od priča o Džimiju Karteru,neprikosnovenom favoritu i njegovom protivkandidatu, propalom glumcu, brujala je cela ondašnja "juga". U toj medijskom loncu,međutim, nastao je Regan, dobio glavnu ulogu na svetskoj političkoj pozornici, a Džimija vratio među bogate kauboje.Kažu da je Karter izgubio zbog Irana, kao što će Buš možda uskoro zbog Iraka.Predstava je slična - glumci različiti.
Najzad - 2000. godina. Sloba je otišao,a Srbi oduševljeno proslavljali slobodu. Danas oduševljenja ima sve manje, ali još dišemo punim plućima. Prema onome, što su nam činile Slobine vlade,ping pong današnjih glavara deluje kao ugodna razbibriga.
Srbija možda nije na dobrom putu, ali je eto, te 2000. stala na put bespuću.
Ko posle ovoga može a tvrdi da Imre Nađ, Regan i Sloba nisu u bliskom srodstvu!?

1956. Nasa uloga u tim desavanjima jos nije rasvetljena, nije neverovatno da je tada napravljen neki dil sa Rusima da dobiju Imre Nadja, a mi ispadnemo posteni u sta mi jako volimo da verujemo.
1942. pobeda kod El Alamejna je otvorila vrata iskrcavanju u Evropi (Italija), a ne u Severnoj Africi gde se ta bitka i vodila.

1994. umro velikan YU rok muzike i frontmen grupe Ekatarina Velika -Milan Mladenovic

"1983. U Libanu poginulo više od 40 izraelskih vojnika u detonaciji kamiona napunjenog eksplozivom koju je izazvao arapski terorista-samoubica."

Pa sta su trazili izraelski vojnici u Libanu? Sve ide naopako, dodjes i okupiras tudju zemlju, pobijes par hiljada civila onako by the way a onda kada okupatori pocnu gubiti svoje inace nedodirljive i skoro svete vojnike i oslobodioce onda su svi teroristi, jos ako su i muslimani gde ces bolje.

A niko ni da spomene da je drzava Izrael uspostavljena na temeljima terorizma i otimanja tudje zemlje.

Izdvajam tri događaja, a svaki od njih je na istorijski upečatljiv način krojio sudbinu svih nas.
Primer prvi: da ne bejaše sovjetske intervencije u Mađarskoj i naravno, prolivanja krvi, verovatno se ne bi dogodila ni Čehoslovačka 12 godina kasnije (Avganistan 1980. izgleda čak daleko), možda bi popustio hladni rat i najzad,Istočna Evropa bi bezbolnije ušla u procese tranzicije.
Ovako, napravljen je kavez.Mađari su (baš tako) u njemu živeli, a nama, uvek naivnima, se pričinjavalo da samo ugledali prostranstvo, a u stvari bili smo u kavezu. Razlika je u tome, što nam je naš gazda, stvarajući iluziju velike slobode,puštao da češće provirimo, čak i da izađemo iz zoo-vrta, pod uslovom da naravno, nikako ne zalajemo.
Kakve veze Imre Nađ ima sa fudbalom? U vihoru njegovog progonstva Real je dobio Puškaša.Možda do i ne bi bilo toliko važno, osim za dirljivu priču o slavnoj "mađarskoj konjici"da španski Kralj večeras ne izlazi pred Srbe.
Primer drugi - Amerika je te 1980. dobila predsednika, a srpsko novinarstvo još jednu od zabluda.Od priča o Džimiju Karteru,neprikosnovenom favoritu i njegovom protivkandidatu, propalom glumcu, brujala je cela ondašnja "juga". U toj medijskom loncu,međutim, nastao je Regan, dobio glavnu ulogu na svetskoj političkoj pozornici, a Džimija vratio među bogate kauboje.Kažu da je Karter izgubio zbog Irana, kao što će Buš možda uskoro zbog Iraka.Predstava je slična - glumci različiti.
Najzad - 2000. godina. Sloba je otišao,a Srbi oduševljeno proslavljali slobodu. Danas oduševljenja ima sve manje, ali još dišemo punim plućima. Prema onome, što su nam činile Slobine vlade,ping pong današnjih glavara deluje kao ugodna razbibriga.
Srbija možda nije na dobrom putu, ali je eto, te 2000. stala na put bespuću.
Ko posle ovoga može a tvrdi da Imre Nađ, Regan i Sloba nisu u bliskom srodstvu!?

1956. Nasa uloga u tim desavanjima jos nije rasvetljena, nije neverovatno da je tada napravljen neki dil sa Rusima da dobiju Imre Nadja, a mi ispadnemo posteni u sta mi jako volimo da verujemo.
1942. pobeda kod El Alamejna je otvorila vrata iskrcavanju u Evropi (Italija), a ne u Severnoj Africi gde se ta bitka i vodila.

1994. umro velikan YU rok muzike i frontmen grupe Ekatarina Velika -Milan Mladenovic

"1983. U Libanu poginulo više od 40 izraelskih vojnika u detonaciji kamiona napunjenog eksplozivom koju je izazvao arapski terorista-samoubica."

Pa sta su trazili izraelski vojnici u Libanu? Sve ide naopako, dodjes i okupiras tudju zemlju, pobijes par hiljada civila onako by the way a onda kada okupatori pocnu gubiti svoje inace nedodirljive i skoro svete vojnike i oslobodioce onda su svi teroristi, jos ako su i muslimani gde ces bolje.

A niko ni da spomene da je drzava Izrael uspostavljena na temeljima terorizma i otimanja tudje zemlje.