Korać predstavio rezultate ministarstva zdravlja

Privatnici u zdravstvu smatraju da je štrajk zbog plata "promašio temu", jer treba tražiti kompletnu reformu zdravstva - što bi donelo dugoročne pozitivne rezultate.

"Povećanje platnog fonda koji već sada iznosi 80 odsto nije moguće, jer ni sa sadašnjih 20 odsto zdravstvo ne može da pokrije ostale tekuće i kapitalne troškove", kaže za Ekonomist magazin portparol ovog Društva, dr Draško Karađinović. "Bilo bi produktivnije da se sindikat lekara zapita zašto dosad nisu napravljeni reformski zakoni koji bi definisali promene. Najbolji i najbezbolniji način racionalizacije primarne zaštite u kojoj radi većina zaposlenih je kroz privatizaciju - ako ne dođe do privatizacije, doći će do otpuštanja.

Na žalost, zakonska regulativa tu statusnu konverziju uopšte nije pripremila", kaže Karađinović. On upozorava da je prethodni period izgubljen, jer su od četiri sistemska zakona poslata u junu Skupštini na razmatranje, tri vraćena ministarstvu zbog nedostataka. Kao primer navodi Nacrt zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji predlaže da lekar zaposlen u državnoj službi istovremeno može da radi i kao privatnik, i to na svom radnom mestu, van radnog vremena.

"Da napravimo analogiju, to je kao kad bi sudije pre podne radili kao državni službenici, a popodne kao privatni advokati. Pitanje je da li bi, recimo, rendgen aparat pre podne kod lekara državnog službenika radio podjednako dobro kao popodne kod privatnika na tom istom mestu", kaže Karađinović.

Osim signala upozorenja koje je Društvo privatnih doktora stomatologije Srbije (i ne samo oni) slalo stručnoj i široj javnosti, u martu je i Evropska Agencija za rekonstrukciju i razvoj pismeno preporučila svoju pomoć, jer u predloženom zakonu o lekarskim komorama postoji konflikt interesa - zahtevi Društva su, tvrde, ignorisani, a evropska pomoć odbijena.

Pomenuto Društvo ima i konkretan predlog za reformu zdravstva: pošto budžet zdravstvenog fonda, koji iznosi 1 milijardu evra, sa sadašnjim stanjem privrede, neće moći da se poveća, rešenje treba tražiti u optimalizaciji paketa usluga, racionalizaciji broja ustanova, i promeni statusa zaposlenih. "Građanima treba reći da su očekivanja od sadašnjeg obima zdravstvenih usluga neostvariva, i da paket osnovnih usluga treba prilagoditi realnim mogućnostima koje će pokrivati osnovne indikacije i zaštitu određene populacije.

Lekarima u primarnoj zaštiti - domovi zdravlja, apoteke - koji čine 65 odsto od ukupnog broja lekara u državnom sektoru, treba predložiti da, kao u susednim zemljama, postanu privatni preduzetnici koji zakupljuju kapacitete domova zdravlja. Umesto plate, oni bi zdravstvenom fondu u zavisnosti od broja pacijenata i pruženih usluga fakturisali ostvarenu zaradu. Racionalizacija je potrebna i kod nemedicinskog osoblja, koga u srpskom zdravstvu ima oko 30 odsto, a u Evropi oko 10 odsto"

Temeljne promene neophodno je napraviti i u zdravstvenom fondu kroz decentralizaciju i povećanje autonomije, jer je to, kako smatraju, jedini put do ekonomski odgovornog ponašanja. "Od 100 dinara zdravstvenog doprinosa koji se izdvoji u Somboru ili Nišu, čak 96 ide prvo direktno u centralni fond u Beogradu, koji posle redistribuira ova sredstva zamršenim i netransparentnim stazama. Ostala izdvajanja građana za državno zdravstvo - participacija, kupovina potrošnog materijala, pa i korupcija - nisu prikazana u zvaničnim podacima.

Promena vlasničkih odnosa i prelazak na princip plaćanja lekara i njegovog tima od strane zdravstvenog fonda, a ne po paušalu, garantuje građanima kvalitetnije i jeftinije lečenje. Najzad, postojećem privatnom sektoru treba omogućiti integraciju u sistem preko planiranja mreže, pregovaranja oko cena i refundiranja troškova pacijenata", kaže Karađinović, dodajući da je, pored osnovnog, potrebno uvesti tzv. drugi i treći stub osiguranja, odnosno dobrovoljna dopunska zdravstvena osiguranja.

Ovakva struktura zdravstva omogućila bi konkurenciju, koja bi podigla kvalitet i snizila cenu. Građani bi imali pravo na izbor lekara, osnovni paket zdravstvenih usluga bio bi im realno dostupan, troškovi ili bar deo troškova lečenja bio bi refundiran od osiguranja, a verovatno bi dobili i kvalitetnu zaštitu od stručne greške, što je na ovim prostorima još u domenu naučne fantastike.

Ta osoba ne zna ni o cemu prica.Tri godine su sasvim dovoljan period da se bar zapocnu nekakve reforme.Izgovor da je prvo potrebno da se stabilizuje zateceno stanje je neupotrebljiv.Postoji samo iluzija da zdravstvo funkcionise.Najlakse je nabaviti opremu i kupiti lekove ako imas novac.To nije nikakvo dostignuce.Nema naznaka reforme , ne postoji vizija , nema namere ,sacuvane su sve prethodne strukture , celokupan sistem je netaknut.Izvrsene su samo personalne promene po poznatoj stranackoj podobnosti.Cak je nova ganitura nesposobnija u novoj situaciji , jer su prethodnici imali dovoljno vremena da upoznaju tehnologiju vladanja u onakvom sistemu.Ova trenutna garnitura deluje amaterski i jadno ,nevesto.Usput iskazuje sklonost da se okoristi situacijom , jer joj istice vreme.Znaci jos tri godine su izgubljene.Zakljucak : sistem je ostao nedirnut , svi su se klonili radikalnijeg petljanja u zdravstvo i cuvali privid njegovog funkcionisanja.
Resenje:formira se multidisciplinarni tim.Prikupe se podaci o tome kako je to reseno na planeti , uvaze se lokalni uslovi i pocne.Onda slede otpori koji se savladaju.Itd.

Privatnici u zdravstvu smatraju da je štrajk zbog plata "promašio temu", jer treba tražiti kompletnu reformu zdravstva - što bi donelo dugoročne pozitivne rezultate.

"Povećanje platnog fonda koji već sada iznosi 80 odsto nije moguće, jer ni sa sadašnjih 20 odsto zdravstvo ne može da pokrije ostale tekuće i kapitalne troškove", kaže za Ekonomist magazin portparol ovog Društva, dr Draško Karađinović. "Bilo bi produktivnije da se sindikat lekara zapita zašto dosad nisu napravljeni reformski zakoni koji bi definisali promene. Najbolji i najbezbolniji način racionalizacije primarne zaštite u kojoj radi većina zaposlenih je kroz privatizaciju - ako ne dođe do privatizacije, doći će do otpuštanja.

Na žalost, zakonska regulativa tu statusnu konverziju uopšte nije pripremila", kaže Karađinović. On upozorava da je prethodni period izgubljen, jer su od četiri sistemska zakona poslata u junu Skupštini na razmatranje, tri vraćena ministarstvu zbog nedostataka. Kao primer navodi Nacrt zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji predlaže da lekar zaposlen u državnoj službi istovremeno može da radi i kao privatnik, i to na svom radnom mestu, van radnog vremena.

"Da napravimo analogiju, to je kao kad bi sudije pre podne radili kao državni službenici, a popodne kao privatni advokati. Pitanje je da li bi, recimo, rendgen aparat pre podne kod lekara državnog službenika radio podjednako dobro kao popodne kod privatnika na tom istom mestu", kaže Karađinović.

Osim signala upozorenja koje je Društvo privatnih doktora stomatologije Srbije (i ne samo oni) slalo stručnoj i široj javnosti, u martu je i Evropska Agencija za rekonstrukciju i razvoj pismeno preporučila svoju pomoć, jer u predloženom zakonu o lekarskim komorama postoji konflikt interesa - zahtevi Društva su, tvrde, ignorisani, a evropska pomoć odbijena.

Pomenuto Društvo ima i konkretan predlog za reformu zdravstva: pošto budžet zdravstvenog fonda, koji iznosi 1 milijardu evra, sa sadašnjim stanjem privrede, neće moći da se poveća, rešenje treba tražiti u optimalizaciji paketa usluga, racionalizaciji broja ustanova, i promeni statusa zaposlenih. "Građanima treba reći da su očekivanja od sadašnjeg obima zdravstvenih usluga neostvariva, i da paket osnovnih usluga treba prilagoditi realnim mogućnostima koje će pokrivati osnovne indikacije i zaštitu određene populacije.

Lekarima u primarnoj zaštiti - domovi zdravlja, apoteke - koji čine 65 odsto od ukupnog broja lekara u državnom sektoru, treba predložiti da, kao u susednim zemljama, postanu privatni preduzetnici koji zakupljuju kapacitete domova zdravlja. Umesto plate, oni bi zdravstvenom fondu u zavisnosti od broja pacijenata i pruženih usluga fakturisali ostvarenu zaradu. Racionalizacija je potrebna i kod nemedicinskog osoblja, koga u srpskom zdravstvu ima oko 30 odsto, a u Evropi oko 10 odsto"

Temeljne promene neophodno je napraviti i u zdravstvenom fondu kroz decentralizaciju i povećanje autonomije, jer je to, kako smatraju, jedini put do ekonomski odgovornog ponašanja. "Od 100 dinara zdravstvenog doprinosa koji se izdvoji u Somboru ili Nišu, čak 96 ide prvo direktno u centralni fond u Beogradu, koji posle redistribuira ova sredstva zamršenim i netransparentnim stazama. Ostala izdvajanja građana za državno zdravstvo - participacija, kupovina potrošnog materijala, pa i korupcija - nisu prikazana u zvaničnim podacima.

Promena vlasničkih odnosa i prelazak na princip plaćanja lekara i njegovog tima od strane zdravstvenog fonda, a ne po paušalu, garantuje građanima kvalitetnije i jeftinije lečenje. Najzad, postojećem privatnom sektoru treba omogućiti integraciju u sistem preko planiranja mreže, pregovaranja oko cena i refundiranja troškova pacijenata", kaže Karađinović, dodajući da je, pored osnovnog, potrebno uvesti tzv. drugi i treći stub osiguranja, odnosno dobrovoljna dopunska zdravstvena osiguranja.

Ovakva struktura zdravstva omogućila bi konkurenciju, koja bi podigla kvalitet i snizila cenu. Građani bi imali pravo na izbor lekara, osnovni paket zdravstvenih usluga bio bi im realno dostupan, troškovi ili bar deo troškova lečenja bio bi refundiran od osiguranja, a verovatno bi dobili i kvalitetnu zaštitu od stručne greške, što je na ovim prostorima još u domenu naučne fantastike.

Ta osoba ne zna ni o cemu prica.Tri godine su sasvim dovoljan period da se bar zapocnu nekakve reforme.Izgovor da je prvo potrebno da se stabilizuje zateceno stanje je neupotrebljiv.Postoji samo iluzija da zdravstvo funkcionise.Najlakse je nabaviti opremu i kupiti lekove ako imas novac.To nije nikakvo dostignuce.Nema naznaka reforme , ne postoji vizija , nema namere ,sacuvane su sve prethodne strukture , celokupan sistem je netaknut.Izvrsene su samo personalne promene po poznatoj stranackoj podobnosti.Cak je nova ganitura nesposobnija u novoj situaciji , jer su prethodnici imali dovoljno vremena da upoznaju tehnologiju vladanja u onakvom sistemu.Ova trenutna garnitura deluje amaterski i jadno ,nevesto.Usput iskazuje sklonost da se okoristi situacijom , jer joj istice vreme.Znaci jos tri godine su izgubljene.Zakljucak : sistem je ostao nedirnut , svi su se klonili radikalnijeg petljanja u zdravstvo i cuvali privid njegovog funkcionisanja.
Resenje:formira se multidisciplinarni tim.Prikupe se podaci o tome kako je to reseno na planeti , uvaze se lokalni uslovi i pocne.Onda slede otpori koji se savladaju.Itd.