Obrenović: Kajem se i izvinjavam žrtvama u Srebrenici

Cudno je da nema komentara na ovakvu vest. Pre dvadeset dana je svedocio ser Rupert Smit i u unakrsnom ispitivanju S.M. je govorio da on pojma nije imao o Srebrenici, ni on, ni Mladic. Pa dalje kaze kako uopste moze i da pomisli ovaj Smit da bi Mladicu njegova vojnicka cast dozvolila da ubije ratne zarobljenike ili civile. I opet prica o francuskim placenicima koji su pobili civile u Srebrenici. Inace taj Rupert Smit, koji je takodje general, 15. jula '95., znaci dan po zavrsetku egzekucije nad Bosnjacima, sreo se sa Mladicem kod Milosevica i Milosevic pita ovog generala da li se seca kad su sedeli kod njega u basti i kad mu je on(general) rekao da posece jedno drvo koje je trulo da ne zarazi neko do njega. Bolesni monstrum prica o brezama a dan ranije pobijeni toliki ljudi. I evo sad Obrenovic, koji nije francuski placenik, nego oficir VRS a mozda je na plati bio i u Srbiji, kao i Mladic, priznaje krivicu za zlocin u Srebrenici. I sta sad? Svi smo mi Mladic!!! Ili Mladic - heroj!!! Kako da ne. Hag brate, nego sta.

Obicni srpski,hrvatski i muslimanski borci su bili na prvim linijama i bili zivi stit, za one koji su u pozadini ubijali.Sve oficire iznad cina "kapetan",treba pred sud.Oni su sve znali,prodavali oruzje i teritorije zajedno sa politickim vrhom.Ja se kunem da borac sa prvih linija fronta nikada nije ubio zarobljenika.Nego oni u pozadini koji nisu isli na ratista,a za uslov su morali da rade po naredjenju.Casnije je i poginuti nego ubijati neduzni narod.Ako neces u vojsku gubis sve. I jesmo izgubili sve pa lutamo cijelim svijetom zajedno;Srbin,Hrvat i Musliman zajedno.Yugo,Yugo nasa tugo.

U dokumentarcu Smrt Jugoslavije jasno se vidi sta se tog dana desavalo.Karadzic je bio sa Akasijem na Palama i imao telefonsku raspravu sa Mladicem koji se nalazio u Srebrenici sto ima i na filmu kada mazi po licu jednog muslimanskog decaka.Od tragova je nakon toga ostala gola zemlja koju su buldozeri ravnjali/ZASTO?

Ubijala su se medjusobno ljudska bica, zaslepljena niskim strastima, stvarajuci tako veliki broj licnih tragedija. Normalno je i ljudski sto svako za sebe licno i one koje smatra svojima nalazi sva moguca opravdanja, dok ih istovremeno negira onima "drugima." Obim tragedije bio bi daleko manji da su oni "treci", oni sa strane objektivno gledali na situaciju i shodno tome delovali. Na zalost, to se nije dogodilo. Iz odredjenih razloga, oni su odlucili da se priklone jednoj strani, da je smatraju "svojima" sa svim sto se tu podrazumeva. Posledica takve politike bio je produzetak i povecan intenzitet sukoba u nasim krajevima. Ali ti treci, ti sto je treblo da budu neutralni, a to nisu bili, sada izbegavaju svoj deo odgovornosti. Slucaj "Srebrenica" sada se diskutuje odvojeno od problema takozvanih "sigurnih zona", enklava koje su trebalo da budu nenapadane, ali je isto tako u njima trebalo da bude samo nenaoruzano civilno stanovnistvo. Dokumentovano je da to tako nije bilo, da su te zone koriscene da se u njima skrivaju naoruzane formacije koje su iz njih izlazile, cinile zlocine nad civilnim stanovnistvom, pa se posle u njih vracale. To se od strane onih "trecih", koji su bili zaduzeni da situaciju nadgledaju i pridrzavnje sporazumu nagradjuju a krsenje kaznjavaju, tolerisalo.
Predstavljanje "Srebrenice" bez konteksta u kome se dogodila sluzi jednoj svrsi, zna se i kojoj i cijoj.

Jos uvijek ima onih koji objasnjavaju i opravdavaju ono sto se desilo u Srebrenici. Taj narod ni u jednom momentu nije bio zasticen nikakvom odlukom UN ili bilo koga drugoga. Njihovi zivoti su bili u opasnosti od pocetka rata i konacno su mnogi od njih i pobijeni. Nadati se da ce priznanja i pokajanja (pa makar bila data i samo u cilju dobijanja manje kazne) onih koji su odgovorni i pocinili zlocine pomoci i nacionalno zaslijepljenim da shvate da je neko uzeo sebi pravo da u njihovo ime ubija i istrebljuje pripadnike drugih naroda i da samo distanciranjem od takvih zlocina i zlocinaca mogu dokazati da i oni sami ne bi bili spremni uraditi slicne stvari.

Cudno je da nema komentara na ovakvu vest. Pre dvadeset dana je svedocio ser Rupert Smit i u unakrsnom ispitivanju S.M. je govorio da on pojma nije imao o Srebrenici, ni on, ni Mladic. Pa dalje kaze kako uopste moze i da pomisli ovaj Smit da bi Mladicu njegova vojnicka cast dozvolila da ubije ratne zarobljenike ili civile. I opet prica o francuskim placenicima koji su pobili civile u Srebrenici. Inace taj Rupert Smit, koji je takodje general, 15. jula '95., znaci dan po zavrsetku egzekucije nad Bosnjacima, sreo se sa Mladicem kod Milosevica i Milosevic pita ovog generala da li se seca kad su sedeli kod njega u basti i kad mu je on(general) rekao da posece jedno drvo koje je trulo da ne zarazi neko do njega. Bolesni monstrum prica o brezama a dan ranije pobijeni toliki ljudi. I evo sad Obrenovic, koji nije francuski placenik, nego oficir VRS a mozda je na plati bio i u Srbiji, kao i Mladic, priznaje krivicu za zlocin u Srebrenici. I sta sad? Svi smo mi Mladic!!! Ili Mladic - heroj!!! Kako da ne. Hag brate, nego sta.

Obicni srpski,hrvatski i muslimanski borci su bili na prvim linijama i bili zivi stit, za one koji su u pozadini ubijali.Sve oficire iznad cina "kapetan",treba pred sud.Oni su sve znali,prodavali oruzje i teritorije zajedno sa politickim vrhom.Ja se kunem da borac sa prvih linija fronta nikada nije ubio zarobljenika.Nego oni u pozadini koji nisu isli na ratista,a za uslov su morali da rade po naredjenju.Casnije je i poginuti nego ubijati neduzni narod.Ako neces u vojsku gubis sve. I jesmo izgubili sve pa lutamo cijelim svijetom zajedno;Srbin,Hrvat i Musliman zajedno.Yugo,Yugo nasa tugo.

U dokumentarcu Smrt Jugoslavije jasno se vidi sta se tog dana desavalo.Karadzic je bio sa Akasijem na Palama i imao telefonsku raspravu sa Mladicem koji se nalazio u Srebrenici sto ima i na filmu kada mazi po licu jednog muslimanskog decaka.Od tragova je nakon toga ostala gola zemlja koju su buldozeri ravnjali/ZASTO?

Ubijala su se medjusobno ljudska bica, zaslepljena niskim strastima, stvarajuci tako veliki broj licnih tragedija. Normalno je i ljudski sto svako za sebe licno i one koje smatra svojima nalazi sva moguca opravdanja, dok ih istovremeno negira onima "drugima." Obim tragedije bio bi daleko manji da su oni "treci", oni sa strane objektivno gledali na situaciju i shodno tome delovali. Na zalost, to se nije dogodilo. Iz odredjenih razloga, oni su odlucili da se priklone jednoj strani, da je smatraju "svojima" sa svim sto se tu podrazumeva. Posledica takve politike bio je produzetak i povecan intenzitet sukoba u nasim krajevima. Ali ti treci, ti sto je treblo da budu neutralni, a to nisu bili, sada izbegavaju svoj deo odgovornosti. Slucaj "Srebrenica" sada se diskutuje odvojeno od problema takozvanih "sigurnih zona", enklava koje su trebalo da budu nenapadane, ali je isto tako u njima trebalo da bude samo nenaoruzano civilno stanovnistvo. Dokumentovano je da to tako nije bilo, da su te zone koriscene da se u njima skrivaju naoruzane formacije koje su iz njih izlazile, cinile zlocine nad civilnim stanovnistvom, pa se posle u njih vracale. To se od strane onih "trecih", koji su bili zaduzeni da situaciju nadgledaju i pridrzavnje sporazumu nagradjuju a krsenje kaznjavaju, tolerisalo.
Predstavljanje "Srebrenice" bez konteksta u kome se dogodila sluzi jednoj svrsi, zna se i kojoj i cijoj.

Jos uvijek ima onih koji objasnjavaju i opravdavaju ono sto se desilo u Srebrenici. Taj narod ni u jednom momentu nije bio zasticen nikakvom odlukom UN ili bilo koga drugoga. Njihovi zivoti su bili u opasnosti od pocetka rata i konacno su mnogi od njih i pobijeni. Nadati se da ce priznanja i pokajanja (pa makar bila data i samo u cilju dobijanja manje kazne) onih koji su odgovorni i pocinili zlocine pomoci i nacionalno zaslijepljenim da shvate da je neko uzeo sebi pravo da u njihovo ime ubija i istrebljuje pripadnike drugih naroda i da samo distanciranjem od takvih zlocina i zlocinaca mogu dokazati da i oni sami ne bi bili spremni uraditi slicne stvari.