London: Smanjivanje planina

Neke od najviših planina u svetu i neka od najvećih jezera se smanjuju, pokazuju istraživanja objavljena u poslednjem izdanju "Tajmsovog atlasa sveta" (The Times Comprehensive Atlas od the World).

Do smanjivanja najviših planinskih vrhova na tri kontinenta došlo je u samo četiri godine, od poslednjeg izdanja "Tajmsovog atlasa" - najpriznatijeg priručnika te vrste u svetu.

Iako je primećeno "smanjivanje" rezultat preciznijih metoda praćenja i istraživanja, karte beleže i brzo povlačenje vodenih površina, kao, na primer, Mrtvog mora ili jezera Čad, do čega dolazi zbog klimatskih promena i irigacije, piše na sajtu britanskog lista "Dejli telegraf".

Među planinama koje gube na visini je i najviši vrh u Africi - Kilimandžaro (Tanzanija). Njegova visina, pošto je izgubio tri metra, sada iznosi 5.892 metra. Druga po visini planina u Evropi, Mon Blan u francuskim Alpima, niža je za dva metra i sada iznosi 4.808 metara.

Najviši vrh u azijskom i australijskom regionu, Planina Kuk na Novom Zelandu, smanjila se za 10 metara na visinu od 3.754 metara, što je izazvalo dalje odronjavanje leda i stenja 1991. i najzad čitavog vrha.

Najviše planine Američkog kontitenta i Australije smanjile su se za po metar, tako da je sada planinski vrh Akonkagva u Andima visok 6.969 metara, dok je planinski vrh Košćuško visine 2.229 metara.

Upotrebom "Global pozišoning sistema" (Global Positioning System - GPS) - satelitskog sistema navigacije - prevaziđene su sve prethodne metode praćenja promena i omogućeno je tačnije merenje.

Međutim, nije potrebna poslednja reč tehnike da bi se primetilo da su se od 1999. godine, šume i vodene površine smanjile za prostor veličicne Britanskih ostrva.

Prema novom izdanju "Tajmsovog atlasa", Mrtvo more je pliće za šesnaest metara u odnosu na izdanje tog atlasa iz 1975. godine. Do gubitka nivoa mora došlo je zbog skretanja toka reke Jordan radi potreba poljoprivrede, ali i radi korišćenja vode za piće.

Čitavo slano jezero u Kini - Lop Nur - nestalo je. Irigacije i klimatske promene uzrok su nestajanju ovog jezera, poznatog kao "Lutajuće jezero" zbog svoje mikroklime i isparavanja.

U Africi, velike suše su u poslednjih četrdeset godina bile jedan od razloga koji je doveo do smanjivanja jezera Čad za 95 odsto, nekada četvrtog po veličini na afričkom kontinentu.

Obalni pojas proširio se u Kazahstanu i Uzbekistanu zbog smanjivanja nivoa Aralskog jezera, a slična situacija je i na Antarktiku, gde je prošle godine došlo do "raspadanja" Larsenovog ledenog šelfa.

"Iako samo beležimo rezultate, svi moramo da imamo u vidu klimatske promene i pitanje zaliha vode", izjavio je urednik "Atlasa" i predsednik Britanskog kartografskog društva Mik Ašvort (Mick Ashworth).

Prema njegovim rečima, pitanje vode i potrebe vode radi zadovoljenja potreba u poljoprivredi i industriji postalo je i političko pitanje koje, u nekim slučajevima, može dovesti i do konflikta. "To je vrlo zabrinjavajuće", rekao je Ašvort.