Amandman protiv monopola

Ko će odlučivati o dodeli frekvencija republičkim, takozvanim nacionalnim i lokalnim radio i televizijskim stanicama? Kako elegantno anulirati bruku koja je pratila sve faze izbora članova Saveta Agencije za radio-difuziju? Da li uglednim imenima treba popunjavati Savet čiji je izbor bio i ostao sporan? Retorska pitanja novije srbijanske zbilje. Činjenica je, tek, da ne funkcioniše Savet u kojem se, voljom vlasti, našla većina vlasti "dostupnih" članova, štaviše, dvotrećinska većina. Zamišljen kao nedodirljivi savet staraca koji će nepristrasno, ni po babu, ni po stričevima, "obnašati" ključne funkcije države u tranziciji ka demokratiji, Savet je, po Zakonu o radio-difuziji, "vlastan" da, između ostalog, dodeljuje frekvencije i bira članove upravnog odbora državne televizije koja bi trebalo da postane javni servis, štagod to značilo. A znači vlast i moć.

Budući da su osporeni način izbora nedodirljivih i procedura, a u javnost izašle kojekakave manje ili više verodostojne priče o brljotinama nekih članova, Nezavisno udruženje novinara Srbije i Asocijacija nezavisnih medija uputiće parlamentarnim strankama i republičkim poslanicima pojedinačno amandman kojim, po ocenama ovih udruženja, može da se prevaziđe zastoj u primeni Zakona o radio-difuziji. Reč je o predlogu da profesionalna udruženja koja su u važećem zakonskom tekstu zajednički ovlašćeni predlagač jednog člana Saveta Agencije za radio-difuziju, sada predlažu tri člana. Ukoliko amandman dobije podršku poslanika, Skupštine Srbije i Vojvodine izgubile bi pravo da predlažu članove Saveta, jednog člana predlagala bi udruženja radiodifuznih javnih glasila i novinara, filmskih i dramskih umetnika, kao i udruženja kompozitora.

Dve ostavke (Vladimir Vodinelić i Snježana Milivojević) i, blago rečeno, loša startna pozicija, nepoverenje i blaćenje po štampi, ključni su obznanjeni bilans Saveta (može biti da su i uradili nešto što javnost ne zna, adaptiranje prostorija na ekskluzivnoj lokaciji u Knez Mihailovoj, tik do "Kolarca"). Utisak: vladajući deo nekadašnje Demokratske opozicije Srbije uspostavio je kontrolu nad nečim što je trebalo da bude nezavisno regulatorno telo, institut kakav poznaju države u poodmakoj tranziciji. Niko, naravno, nije ni sumnjao, sad imaju četiri glasa, isposluju (eufemizam za moguću kupovinu) još jedan, izaberu skupa jednog kolegu sa Kosova (ili "blizu Kosova) i gazde su.

Vlada, priča se, priprema inicijativu, da cementira mandate članova Saveta koji su sada koncipirani tako da je malo teže uspostaviti i održati monopol. Ni u takav potez niko nije sumnjao. Poslanici mogu da izguraju amandman, što može, ali i ne mora da znači da će se nezavisno odlučivati o nekim suštinskim pitanjima demokratije, vlasti i moći.

Izvesno je, pak, da neke odluke Saveta, ukoliko budu pogrešne (ili ispravne), duže vreme neće moći da se dovedu u normalu, tako da se onemoguće autoritarnost, monopol i korupcija. Ili neće moći nikad.