Novi Sad za spornu izložbu o futoškim Nemcima

Сматрам да је откаѕивање односно недоѕвољавање ѕакаѕане иѕложбе о подунавским Швабама, једној мањини која је вековима живела на тим просторима и код којих потпуно природно постоји носталгија и патња над трагичном историјом њихове , докаѕ не само шовиниѕма него у првом реду жеља да се потисне и онемогући увид и дискусија о чињеницама који су саставни део те историје. Подунавске Швабе су у великој мери жртве времена у коме се одиграла њихова трагедија, као што смо и ми жртве тог истог времена. Негирати данашњим генерацијама да виде оно што им није било доѕвољено видети, утолико више што се ради о једној наѕови аматерској иѕложби, која као једину ману има ту, да су догађања иѕ периода Другог светског рата виђена онако како су их те Швабе доживљавали, је утолико веродостојнија. Гледаоци треба сами себи слику и уверење да створе, ѕа то су довољно одрасли и ѕрели, пола века по том трагичном времену, раѕуме се, под условом да им се пружи прилика. Код нас и у нашој ѕемљи, постоји дубоко усађена тенденција да се новим генерацијама не доѕволи прилика да сами оцене и одлуче шта се је десило под Нациѕмом и Комуниѕмом, две наѕови идеологије које су вероватно педесет или сто милиона Европљања живота. Мени је осамдесет и пет година и имао сам прилику да лично видим шта се је десило под Хитлером, Стаљином и Титом, три несрећника који су мислили да усреће во вјекови вјеком своје народе. Довољне су и мале иѕложбе да би нове генерације виделе и раѕумеле шта је ѕбиља десило ѕа време Другог светског рата. Других коментара немам. ОЧЕВИДАЦ.

Ovaj incident i povampirenje histerije me ni malo ne iznenadjuje. Nadam se da ce se situacija poboljsati tek posto pomru svi oni iz Seste Licke koji su nam demolirali Vojvodinu (na srecu, necemo cekati jos dugo). Mladji ljudi zele da sami sebi stvore sliku na osnovu vidjenja obeju strana, a ne da budu forsirani da 'shvate' nesto sto im se poganim sistemom namece. Pogadjate - dosta toga sto su nas oni godinama ucili su zapravo lazi, jer se sam taj sistem zasnivao na teroru, strahu i lazima. Mene su u skoli ucili (unuk sam podunavskih Nemaca cije su porodice pomrle u logorima za Nemce 1948 u juznom Banatu samo samo zato sto su bili nemacke nacionalnosti, iako nisu imali nikakve veze sa politikom!!!) da su moji preci bili fasisti! Morbidno! Ucili su me da se stidim svog jezika i svog porekla, ali me nisu uspeli nauciti. Jos povrh svega, kuca u kojoj su ziveli moji baba i deda (koja je od njih i oduzeta posle odvodjenja dedinih u logor 1945.) nalazi se u ulici koja sarkasticno (jos uvek) nosi ime Mose Pijade - monstruma koji je licno smislio i dizajnirao te iste koncentracione logore za nase Nemce!!! Ima nas jos koji se necega secamo i koji odbijamo da vise verujemo u njihove lazi. Ponovo, vreme ce pokazati.

Stariji sam covek i svedok sam svog zla koje je nemacka vojska ucinila po Srbiji. Poznavao sam mnoge Nemce tj. "folksdojcere" i znam da su pojedini prosto poludeli od ponosa kada su Nemci umarsirali u Srbiju. Divizija "Princ Eugen" je bila sastavljena uglavnom od njih. Posto su se smatrali vise Nemcima nego Jugoslovenima oni su se borili protiv JVO i NOV jer su ih smatrali banditima, danas bi se takvi nazivali teroristima.
Ta SS divizija je unistena pocetkom 1945. ispred Zagreba, posto se predala. Streljani su svi u protivtenkovskim rovovima, a streljanje je trajalo nekoliko noci. Stavljanje u logor civila Nemaca posle rata je ratni zlocin, a oduzimanje njihove imovine je bilo u okviru opste partizanske pljacke, otimanja, konfiskacija itd. Zgrazao sam se kao i ogromna vecina Beogradjana nad sudbinom zarobljenih Nemaca koje su partizani tukli i vodili na rad u ritama, bez obuce po cici zimi. I pored zabrane nase zene su im davale hleb, cigarete i drugo. Mene je kao decaka bilo sramota da gledam na Terazijama ovakav postupak prema nemackim zarobljenicima. Moj otac je bio 4 godine u nemackom zarobljenistvu, koje je bilo naporno, ali ovakav postupak nije doziveo. Secam se da je oko 15.000 nemackih vojnika zarobljeno u oktobru kod Beograda. Izgleda da je preko 10.000 njih streljano u Beogradu.

Ovaj incident i povampirenje histerije me ni malo ne iznenadjuje. Nadam se da ce se situacija poboljsati tek posto pomru svi oni iz Seste Licke koji su nam demolirali Vojvodinu (na srecu, necemo cekati jos dugo). Mladji ljudi zele da sami sebi stvore sliku na osnovu vidjenja obeju strana, a ne da budu forsirani da 'shvate' nesto sto im se poganim sistemom namece. Pogadjate - dosta toga sto su nas oni godinama ucili su zapravo lazi, jer se sam taj sistem zasnivao na teroru, strahu i lazima. Mene su u skoli ucili (unuk sam podunavskih Nemaca cije su porodice pomrle u logorima za Nemce 1948 u juznom Banatu samo samo zato sto su bili nemacke nacionalnosti, iako nisu imali nikakve veze sa politikom!!!) da su moji preci bili fasisti! Morbidno! Ucili su me da se stidim svog jezika i svog porekla, ali me nisu uspeli nauciti. Jos povrh svega, kuca u kojoj su ziveli moji baba i deda (koja je od njih i oduzeta posle odvodjenja dedinih u logor 1945.) nalazi se u ulici koja sarkasticno (jos uvek) nosi ime Mose Pijade - monstruma koji je licno smislio i dizajnirao te iste koncentracione logore za nase Nemce!!! Ima nas jos koji se necega secamo i koji odbijamo da vise verujemo u njihove lazi. Ponovo, vreme ce pokazati.

Сматрам да је откаѕивање односно недоѕвољавање ѕакаѕане иѕложбе о подунавским Швабама, једној мањини која је вековима живела на тим просторима и код којих потпуно природно постоји носталгија и патња над трагичном историјом њихове , докаѕ не само шовиниѕма него у првом реду жеља да се потисне и онемогући увид и дискусија о чињеницама који су саставни део те историје. Подунавске Швабе су у великој мери жртве времена у коме се одиграла њихова трагедија, као што смо и ми жртве тог истог времена. Негирати данашњим генерацијама да виде оно што им није било доѕвољено видети, утолико више што се ради о једној наѕови аматерској иѕложби, која као једину ману има ту, да су догађања иѕ периода Другог светског рата виђена онако како су их те Швабе доживљавали, је утолико веродостојнија. Гледаоци треба сами себи слику и уверење да створе, ѕа то су довољно одрасли и ѕрели, пола века по том трагичном времену, раѕуме се, под условом да им се пружи прилика. Код нас и у нашој ѕемљи, постоји дубоко усађена тенденција да се новим генерацијама не доѕволи прилика да сами оцене и одлуче шта се је десило под Нациѕмом и Комуниѕмом, две наѕови идеологије које су вероватно педесет или сто милиона Европљања живота. Мени је осамдесет и пет година и имао сам прилику да лично видим шта се је десило под Хитлером, Стаљином и Титом, три несрећника који су мислили да усреће во вјекови вјеком своје народе. Довољне су и мале иѕложбе да би нове генерације виделе и раѕумеле шта је ѕбиља десило ѕа време Другог светског рата. Других коментара немам. ОЧЕВИДАЦ.

Stariji sam covek i svedok sam svog zla koje je nemacka vojska ucinila po Srbiji. Poznavao sam mnoge Nemce tj. "folksdojcere" i znam da su pojedini prosto poludeli od ponosa kada su Nemci umarsirali u Srbiju. Divizija "Princ Eugen" je bila sastavljena uglavnom od njih. Posto su se smatrali vise Nemcima nego Jugoslovenima oni su se borili protiv JVO i NOV jer su ih smatrali banditima, danas bi se takvi nazivali teroristima.
Ta SS divizija je unistena pocetkom 1945. ispred Zagreba, posto se predala. Streljani su svi u protivtenkovskim rovovima, a streljanje je trajalo nekoliko noci. Stavljanje u logor civila Nemaca posle rata je ratni zlocin, a oduzimanje njihove imovine je bilo u okviru opste partizanske pljacke, otimanja, konfiskacija itd. Zgrazao sam se kao i ogromna vecina Beogradjana nad sudbinom zarobljenih Nemaca koje su partizani tukli i vodili na rad u ritama, bez obuce po cici zimi. I pored zabrane nase zene su im davale hleb, cigarete i drugo. Mene je kao decaka bilo sramota da gledam na Terazijama ovakav postupak prema nemackim zarobljenicima. Moj otac je bio 4 godine u nemackom zarobljenistvu, koje je bilo naporno, ali ovakav postupak nije doziveo. Secam se da je oko 15.000 nemackih vojnika zarobljeno u oktobru kod Beograda. Izgleda da je preko 10.000 njih streljano u Beogradu.