Ekonomski patriotizam

Odgovarajući na optužbe bivšeg guvernera i potpredsednika stranke G17 Plus Mlađana Dinkića, ministar saobraćaja Marija Rašeta-Vukosavljević je potvrdila da je od "Ju garant banke" uzet nepovoljan kredit. Obrazloženje koje je dala svodi se na - ekonomski patriotizam. Kredit je, kaže ona, uzet zato "što mi sve poslove radimo sa domaćim bankama". U pisanoj izjavi dostavljenoj Beti, ona je optužila potpredsednika G17 Plus Mlađana Dinkića da je "lično urgirao i sugerisao da kredit bude uzet od jedne slovenačke banke koja je kao garanciju tražila akcije "Telekoma" kojima država nije raspolagala". Vlada sve poslove radi sa domaćim bankama, "onoliko i kako bankarski sistem može da izdrži", za razliku od "njegove (Dinkićeve) loše prakse zaduživanja u inostranstvu", navodi se u toj izjavi i dodaje da je "to što Dinkić sada mora nekome da se pravda zašto kredit nije uzet - njegova stvar".
Da je kredit koji je nudila "Nova ljubljanska banka" bio povoljniji za 70.000 evra potvrdio je i direktor PTT za informisanje Jovan Birač, a prema njegovom objašnjenju problem je bio što je ta banka tražila garanciju u vidu 14 odsto akcija "Telekoma". Odluka o tome, kaže on, mogla je da se donese samo uz saglasnost Upravnog odbora i Vlade Srbije, kojima su takvi zahtevi i upućeni. Saglasnost, ipak, nije dobijena, a Birač pretpostavlja da je razlog kratak rok koji je predstojao do uplate.
Objašnjenje da akcije zapravo nisu ni postojale teško da bi iko mogao da prihvati. Jer, ako nema akcija, ne postoji baš nikakva prepreka da garancija glasi na 14 odsto imovine "Telekoma". Kratak rok takođe nije nikakvo opravdanje da se baci u vetar 70.000 evra. Ostaju, dakle, samo dve mogućnosti - ili je Dinkić u pravu da je ovde reč o klasičnoj zloupotrebi u kojoj je neko izvukao finansijsku korist ili je, ako prihvatimo objašnjenje Marije Rašete-Vukosavljević, svesno plaćeno više da bi zaradila neka naša banka, a ne tamo neki Slovenci. Sa takvom logikom nikad nećemo stići u Evropu.
Valja se, inače, prisetiti da je svojevremeno bilo i ideja da se devizne rezerve zemlje čuvaju u domaćim bankama, što gotovo sve države izbegavaju. Obrazloženje je, opet, bilo da bi se time direktno pomogle domaće banke i domaća privreda. Što bi takvo čuvanje novca bilo krajnje nesigurno nikoga nije interesovalo. Novi guverner NBS Kori Udovički je, srećom, takvu ideju odbacila i novac je ostao u prvoklasnim stranim bankama koje daju malu kamatu, ali je novac kod njih potpuno siguran.
Ovoga puta je ideja sa angažovanjem domaćih banka prošla. "Ju garant banka" je dobro zaradila, a ceh će - kad se sve sabere - na kraju opet platiti građani. Najverovatnije kroz cenu impulsa na svojim telefonskim računima. Posle toga postaje jasno zašto ne postoji baš previše volje da se raspiše tender kojim bi se i u mobilnu i stabilnu telefoniju uveo novi operater. Monopol je, naprosto, previše sladak da bi ga se država, ali i oni koji od tog monopola lepo žive, tako lako odrekli.