Struja u drugim zemljama – Može li se to nama da se desi?

Isključenja struje su česta u siromašnim državama. Ali u većini bogatih zemalja, reakcija na mrak u Americi predstavlja mešavinu zadovoljstva zbog tuđe nesreće, i pretpostavke da se to ovde ne može desiti. Iako su incidenti kao ovaj malo verovatni, takvo zaključivanje moglo bi da bude pogrešno. A ako bude potrebno da se angažuju veći kapaciteti da bi se isključenja izbegla, ceh će platiti potrošači. Struja je u Americi jeftinija nego u drugim bogatim zemljama.

U Nemačkoj je mreža mnogo tešnje isprepletena nego u Americi, i integrisana je sa mrežama drugih evropskih zemalja: ako jedan predajnik stane, to će se proširiti i na ostale. Nemačke kompanije raspolažu i rezervama kapaciteta koje se u trenu mogu uključiti u mrežu. Ali liberalizacija tržišta, koja se sada zakasnelo sprovodi, znači da takav kapacitet ima slabe šanse da potraje, jer on u suštini predstavlja nasleđe iz perioda kada su električnu energiju kontrolisali regionalni monopoli.

U međuvremenu u Francuskoj, u kojoj su nuklearne elektrane i dalje srž imperije Electricite de France (EdF), nedavni talas vrućine doneo je ozbiljna upozorenja da može doći do isključenja struje jer je po takvom vremenu teže koristiti vodu za hlađenje reaktora. Francuzi, izvoznici električne energije, počeli su da je uvoze. A liberalizacije ne samo što može otkriti loše ekonomske aspekte nuklearki, već i druge visoke troškove EdF.

Britanije je primer za pobornike liberalizacije. Sistem reguliše Ofgem, a mrežom rukovodi National Grid (Nacionalna mreža), koja u predajnike investira više nego kolege u Americi. National Grid saopštava generatorima kada smatra da je margina kapaciteta potrošnje suviše tesna: margina od nekih 20% iznad normalne tražnje. I pored toga, ovaj deo industrije je neprilikama. Kako su cene prodaje na veliko od 1999. pale za 40%, nekoliko kompanija, uključujući British Energy, glavni nuklearni generator, više ne zarađuju novac. Jedna od ideja koju neke kompanije pominju je da se velikim potrošačima ponude niske cene u zamenu za veći rizik isključenja struje, dok bi se domaćim potrošačima garantovalo snabdevanje bez prekida.

U Japanu su isključenja do sada bila retka: čak i kada je jedan vojni avio oborio visokonaponsku mrežu 1999, Tokyo Lelctric Power (Tepco) je uspeo da većini korisnika obezbedi struju u roku od 30 minuta. Ali ove godine se često čuju predviđanja da će doći do isključenja, jer je Tepco, najveći privatni snabdevač električne energije na svetu, zbog bezbednosti zatvorio 17 nuklearnih elektrana. Srećom po Tepco, leto u Japanu je za razliku od evropskog bilo jedno od najhladnijih do sada, i pet nuklearnih elektrana je dobilo dozvolu za ponovni rad. I pored toga, i dalje ostaje opasnost da Tokijo i okolina ostanu u mraku.

Ispravan zaključak je da ovde ipak ne može doći do isključenja struje. Od ključnog značaja je to što regulatori energije imaju mnogo veći podsticaj da investiraju u kapacitete za generisanje i prenos energije nego što je to slučaj u Americi.