Donacija Japana za školu u Obiliću 78 hiljada dolara

Pitam se samo sta bi bilo sa Srbijom da Morita '87 nije procitao SFRJ kao gubitnika a EI Nis kao vrecu bez dna. Da je SONY svojevremeno otvorio fabriku, da mu u EI-u nisu da ne kazem sta o socijalnoj pravdi, samoupravljanju, socijalizmu, narodima i narodnostima (kao sto bi mu danas verovatno pricali o transparentnosti i reformama)... On posle covek kad je video o cemu se tu radi deklarativno otvorio jednu prodavnicu u centru grada. Da li bi jedna bomba pala na Srbiju da je bila SONY-jeva fabrika u Nisu, US Steel u Smederevu umesto Matkovica (koji je verovatno savetnik u Vladi (i idolima) Srbije sada itd... ?
Uvek sam imao simpatije prema Japancima, ljudima koji su podvukli crtu, videli gde stoje i sta im je ciniti, zasukali rukave i napravili cudo. A uz sve to su i dalje nacionalisti (u pravom semantickom smislu te reci), naguju svoje, rade i cute, toliko rade da ne mogu ni da uzivaju u blagodetima svog rada. Zahvaljujem vladi Japana na donaciji srpskoj skoli u Obilicu u svoje ime i ime ljudi koji misle slicno kao ja.

Duboka zahvalnost vladi i narodu Japana za pomoc koju nam ukazuju uprkos teskocama u kojima se u sami nalaze. Od autobusa pa za sve ostalo.

Dok mi pocnemo nesto da radimo, ovi ce ljudi da zavrse posao u nasoj kuci. Sjajni su!

Ovo je jos jedan u nizu humanih gestova Vlade Japana, prema Srbiji. U ime svih ljudi koji razumeju humani potez japanske Vlade, izrazvam najdublju zahvalnost japanskom narodu.

Svaka cast japanskoj vladi da se povremeno seti i otkaci donaciju, ne kredit kao ovi zapadni fariseji, i nepovratno pomogne saobracaj Beograda, a evo sada i ovu skolu.
Iako su suprotni od nas (jedino nas nacionalizam veze) oni ponekad izliju takvu toplinu da se covek najezi. I kad se jos setim japanskog diplomate, koji je sluzio svuda po svetu (pa i u Zagrebu), da kao zadnju zelju pozeli da bude sahranjen na srpskom tlu, covek ostane nem i pocinje da trazi zakonitost u ponasanju kod tog tako racionalnog naroda.

Pitam se samo sta bi bilo sa Srbijom da Morita '87 nije procitao SFRJ kao gubitnika a EI Nis kao vrecu bez dna. Da je SONY svojevremeno otvorio fabriku, da mu u EI-u nisu da ne kazem sta o socijalnoj pravdi, samoupravljanju, socijalizmu, narodima i narodnostima (kao sto bi mu danas verovatno pricali o transparentnosti i reformama)... On posle covek kad je video o cemu se tu radi deklarativno otvorio jednu prodavnicu u centru grada. Da li bi jedna bomba pala na Srbiju da je bila SONY-jeva fabrika u Nisu, US Steel u Smederevu umesto Matkovica (koji je verovatno savetnik u Vladi (i idolima) Srbije sada itd... ?
Uvek sam imao simpatije prema Japancima, ljudima koji su podvukli crtu, videli gde stoje i sta im je ciniti, zasukali rukave i napravili cudo. A uz sve to su i dalje nacionalisti (u pravom semantickom smislu te reci), naguju svoje, rade i cute, toliko rade da ne mogu ni da uzivaju u blagodetima svog rada. Zahvaljujem vladi Japana na donaciji srpskoj skoli u Obilicu u svoje ime i ime ljudi koji misle slicno kao ja.

Duboka zahvalnost vladi i narodu Japana za pomoc koju nam ukazuju uprkos teskocama u kojima se u sami nalaze. Od autobusa pa za sve ostalo.

Dok mi pocnemo nesto da radimo, ovi ce ljudi da zavrse posao u nasoj kuci. Sjajni su!

Ovo je jos jedan u nizu humanih gestova Vlade Japana, prema Srbiji. U ime svih ljudi koji razumeju humani potez japanske Vlade, izrazvam najdublju zahvalnost japanskom narodu.

Svaka cast japanskoj vladi da se povremeno seti i otkaci donaciju, ne kredit kao ovi zapadni fariseji, i nepovratno pomogne saobracaj Beograda, a evo sada i ovu skolu.
Iako su suprotni od nas (jedino nas nacionalizam veze) oni ponekad izliju takvu toplinu da se covek najezi. I kad se jos setim japanskog diplomate, koji je sluzio svuda po svetu (pa i u Zagrebu), da kao zadnju zelju pozeli da bude sahranjen na srpskom tlu, covek ostane nem i pocinje da trazi zakonitost u ponasanju kod tog tako racionalnog naroda.