Novinari ili saučesnici?

"Bela knjiga" za medije još nije gotova, rekao je juče za "Glas" Vladan Batić, republički ministar pravde, čime je potvrdio da nema ništa od dogovora s brifinga u vreme vanrednog stanja, postignutog između Vlade i glavnih urednika. Plan je bio da se objedine svi kritički novinarski tekstovi o pokojnom premijeru Zoranu Đinđiću pre ubistva, što je, kako je Batić rekao, i izazvalo "političko- psihološku logistiku, koja je na kraju dovela do atentata".

Reč je, zasad, rekao je ministar, o 7.000 tekstova u kojima je Đinđić "anatemisan, kriminalizovan i satanizovan". Osim da će "bela knjiga" "biti gotova", ne zna se čemu će služiti, ko na njoj radi, u koje svrhe bi se koristila i ko bi je (zlo)upotrebio . Da li će se praviti i zbirka afirmativnih tekstova, i da li će smeti da se piše kritički prema novom premijeru, vladi, društvenim događanjima?

I Vladimir- Beba Popović, sekretar Biroa za komunikacije Vlade Srbije, preksinoć izjavljuje da je Vojislav Koštunica na glavnoj sednici DSS-a 13. aprila krenuo u napad protiv rezultata akcije "Sablja" i njega samog. Šef Biroa tvrdi da ima dokaze da su "Koštuničini novinari" kasnije nastavili da o tome pišu i da je osnova mnogih njegovih tužbi "početak hajke" koju je Koštunica započeo na glavnom odboru DSS-a.

Tokom brifinga u Vladi, odustalo se od komisije za ispitivanje medija, kojom je trebalo, kako je procurilo, da predsedava novinar Petar Luković. On je juče odbio da, kako je rekao, za "nacionalističku, fašističku novinu" ("Glas") komentariše "belu knjigu". Tom prilikom je još rekao da "Glasa" ne bi ni bilo da je formirana ta komisija, pa ni novinara koji ga je pozvao.

- Te nacionalističke novine sigurno ne bi bilo da sam bio predsednik komisije, a time ni vas. Jer, gde biste vi mogli da se zaposlite kad bi vam ugasili novinu? Eventualno u "Ekskluzivu" ili nekoj sličnoj redakciji, jer su to sve isti fašistički mediji - rekao je Luković.

I mada je Popović u TV intervjuu pomenuo "Koštuničine novinare", informativna služba DSS-a juče nije mogla da obezbedi komentar stranke.

Akademik Nikola Milošević kaže za "Glas" da ga ova "bela knjiga" neodoljivo podseća na knjigu koju je u vreme komunizma sačinio dr Stipe Šuvar.

- U tu takozvanu belu knjigu svrstani su svi autori koji su kritički mislili o tadašnjem poretku, i tako žigosani kao meta za politički odstrel. Taj postupak žigosanja ljudi koji kritički misle, tipičan za komunističke režime, i ovde, nažalost, vaskrsava. Da se u jednu knjigu sabere veliki broj tekstova koji nisu po volji onima što drže vlast, i da se tako obeleže i na politički stub srama stave mnogi novinari, nije ništa drugo do pokušaj da se javna kritička reč priguši kao u vreme Josipa Broza i Slobodana Miloševića - smatra Milošević.

Da li ovo zatvara usta medijima da kritički posmatraju politička previranja, ili je hajka na medije skretanje pažnje s ubistva Đinđića? Nešto još gore, kaže Milošević.

- Po sredi je nastojanje da se ubistvo Zorana Đinđića protumači kao politički logična posledica medijske hajke koja se protiv njega vodila. Pri tom je svakom onom ko poznaje političke prilike u ovoj zemlji jasno da takve hajke nije moglo biti ni u kom slučaju u državi u kojoj stranka na vlasti kontroliše sve TV kuće i dobar broj dnevnih listova - zaključuje Milošević.