Manipulacije medijskih mogula

Pojavila se kao seksi dama i udarila pečat svim budućim dešavanjima na domaćoj estradnoj i šou - biznis sceni, koji će mnoge posle samo neuspešno kopirati: stil, stav, muzički izraz. U međuvremenu je stasala u kraljicu srpskog rokenrola. S prvim naznakama promena vratila se u Beograd iz Amerike. Kod kuće, međutim, nikako da osvane njen album, jer su ovdašnji izdavači i medijski moguli nažalost "prefinjeniji" i od onih u Londonu ili NJujorku.

Pokušali su da "izbrišu" Slađanu Milošević uništavajući svih 1.500 snimaka iz arhive državne televizije.

- Nije čudo što ljudi pitaju zašto me nema, kada su i arhivu s mojim nastupima uništili, ali ja nastavljam da stvaram i da se borim - objašnjava Slađana.

Da li je ovo uvod u vašu biografiju?

- Možda, jer se beleške polako nižu. Ali ne mogu još uvek iz pravog ugla da pogledam sopstveni život i da li će moju biografiju obeležiti karijera, ili će dominantan biti moj stav prema svemu što se dešavalo, igra između javnosti i onoga što zaista jesam. Na javnoj, muzičkoj, umetničkoj sceni sam 25 godina i o meni se sve (i ništa ne) zna. Mnogi sadržaji nisu poznati jer je postojala i medijska cenzura, a ima je i dan-danas. Oblast u kojoj radim doživljava se isključivo kao prostor za zabavu, bez ozbiljnijeg angažmana. Zato se ignorišu moja ključna razmišljanja o sadašnjem trenutku.

Šta vas je najviše zabolelo, gde su najžešće cenzurisali Slađanu?

- Najveći problem je u dezorganizaciji i nelegalnom funkcionisanju muzičke industrije koja je postala prostor za manipulaciju individua koje poseduju moć i monopol nad medijima. Znamo na koji način su to stekli. Standard koji su postavili ne odgovara realnoj slici i tržištu. To se može lako potvrditi jer su mnogi puleni privatne produkcije "Pink" i njihova izdanja najlošije prodavani od svega što se nalazi na tržištu. Pri tom su do te mere forsirani da se sticao utisak da prodaju milione ploča. A prodaju tek 100 ili 200 primeraka svog CD-a, dok se reklama emituje bar 20 puta dnevno koristeći nacionalnu frekvenciju. Drugi proizvodi, koji nemaju takvo medijsko i propagandno pokriće, prodaju se na hiljade ili desetine hiljada. Znači ljudi nisu do te mere podlegli manipulaciji privatnih medijskih mogula. I tu dolazimo do ključnog momenta i najvećeg problema na koji sam naišla. I dalje sam onemogućena da radim, od muzike do književnosti i politike, odnosno društvenog angažmana, jer je selekcija kao i ranije pogubna za one koji drugačije misle. I dalje imamo neslobodno restriktivno društvo, informacije koje kontroliše nekoliko individua u čijim rukama je finansijska moć, a preko nje su došli i do političke. Situacija se okrenula u korist kriminala. Sve je to reperkutovano na muzičkoj industriji i na meni kao njenom delu, i čini osnov svih problema. Mediji i muzička industrija su začetnici trenda manipulacije našom mišlju i stvarnošću i formiraju trendove kojima idemo.

Da li to znači da se nikad ne biste obreli u produkciji "Pinka"?

- Imala sam nekoliko neuspešnih razgovora sa Željkom Mitrovićem. S obzirom da je svirao u mom bendu, mislila sam da je po opredeljenju rok muzičar. Kod njega je nemoguć lični preobražaj u ovom vremenu koje je postavilo biznis principe, u kojem dominira manipulacija, zlokobnost, loša misao ka drugome, prevara i sve drugo što je obeležje onih koji su ušli u svet borbe za finansijsku moć. Dakle, Željko se nije okrenuo ka pravim sadržajima iz kojih je potekao i moralnog setinga kome je pripadao, već je odlučio da ostane u sferi novca i izgubio kompas kao ličnost, kao čovek. On je zloupotrebio pri tom nešto što je zajedničko dobro, a to je položaj televizije sa nacionalnom frekvencijom, oglušivši se o ukus svih pripadnika nacije. Napravio je sopstvenu selekciju i neke ljude potpuno uklonio. U tu grupu spadam i ja. On nastavlja isto da čini. Ne samo on već i druge televizije i mnogi koji su zloupotrebili svoj položaj. Sve su to činili iz lične koristi, ali tako što im je društvo to omogućilo ne samo privilegijama, već i nepostojanjem zakona. Poslednji put sam bila na TV "Pink" da bih svoje suprotne stavove javno izgovorila. Zato nastavljam borbu za reformu muzičke industrije.

Rokenrol je kod nas "patosiran". Može li ga podići na noge prva dama domaćeg roka?

- Ne može ukoliko nema podršku medija. Nisam čula da se održao ijedan miting podrške Slađani Milošević, a toliko je bilo vapaja da se nešto učini. Privatni mediji se rukovode svojim finansijskim interesima. U državnim nema dovoljno ljudi progresivnog duha, kao ni informacija šta je i zašto aktuelno u svetu i zašto je to važno podržati. Rokenrol je preživeo sve faze i ponovo je globalno najmoćnija i najprodavanija muzika. Ali mi živimo u društvu u kojem se manipuliše informacijom i podsećam da su Amerikanci i sveli definiciju moći kroz sentenciju: «Onaj koji poseduje informaciju, poseduje svet«. Niko ne može da opstane ako mu se ne da prostor, ako ne može da prikaže svoju umetnost, svoj rad. Ni rokenrol ne može da se proda ako se ne iznese na »tezgu«, kao i svaka druga roba, ako ne dođe kroz medije do publike.

Gde Srbin u Americi može da zatekne Slađanu, i zašto je nevidljiva u Beogradu?

- U Los Anđelesu gde se održava bilo kakav koncert, performans novijih grupa, izložba alternativnih umetnika, poput onih koji pripadaju anti-mas kulturnom pokretu, izvlačenju umetnosti iz kandži korporativnog biznisa. Ja sam deo toga.
U Beogradu nemam vremena da se krećem, jer radim. Sada sam završila pet epizoda serijala o muzičkoj industriji Amerike, snimljenih u Los Anđelesu koji će se emitovati u julu na RTS-u. Serijal je kompletan autorski rad, od scenarija do režije. Završila sam i režiju muzičkog spota "»Uniforma"«, pišem, izdajem knjige. Posle prošlogodišnjeg prvenca "Adame, ne ljuti se", pripremam još tri knjige. "Pastirica" će na neki način biti nastavak prve. U radnoj verziji je i "Muška žena", faktografski rad, istorijski prikaz ženskog božanstva u religijama sveta, od nastanka ljudskog roda i prve religiozne svesti. Sa istraživanjem se prepliće i moje viđenja mesta žene. To je prilog reviziji istorije, sada vrlo popularni trend u svetu i SAD, gde se pišu nove enciklopedije. Značajnim ženama koje su stvarale istoriju sada se daje zasluženo mesto.

Vaše vršnjakinje tvrde da ste napravili prevrat i dali pečat izgledu, ponašanju pa i mišljenju srpske žene?

- Nadam se da sam to učinila. Gledajući devojke i njihov smeo ulazak u svet, vidim da sam imala i te kako uticaja i pokrenula neka druga razmišljanja i stavove koji su stimulisali žene da se otrgnu od uvreženog načina ponašanja.

Život po sopstvenoj zamisli

Šta je vas nagnalo da se otrgnete od izgleda "seksi dame" u nešto potpuno drugačije, pa i provokativnije?

- To se desilo dve godine nakon početka moje karijere, ali je toliko jak utisak ostavila priča o "seksi dami" da me još uvek prati. Bila sam svesna da će tako biti i nastavila sam da to koristim kao efikasno oružje protiv konzervativaca, kliširanih umova i svih nadolazećih tabua. Pomalo bizarne reči te pesme da "seksi dama sve može sama" i dalje deluju. Sve mogu, i sve smem sama. Za sebe sam osvojila slobodu življenja po sopstvenoj zamisli. Taj recept je tako omiljen među ženama jer je akt oslobađanja, koji je skup, puno vas košta, ali je zadovoljstvo ogromno. Ali postoji i velika opozicija, onih koji su zloupotrebili koncept "seksi dame" misleći da je to samo slika: žena koja simboliše idealnu lepotu, a i dalje je sredstvo muškarčeve moći. Dakle trofejni predmet. "Seksi dama" sa uspehom koji je postigla, nije predstavljala takvu ideju. Ona je sada izokrenuta i zloupotrebljena. Zloupotreba ideje o "seksi dami", zadržavanjem patrijarhalnog modela društva, znatno usporava ulazak u modernu civilizaciju. I dalje su "seksi dame" predmet manipulacije moćnih muškaraca. Svakodnevno ih gledamo. Danas imaju moderne nazive ali su upravo te »silikonske lutke«, ono protiv čega sam se borila "seksi damom". Isti imiy i recept nastavile su generacije koje su dolazile, od mene do Karleuše i Cece. Dakle stalno fabrikovanje novih seksi žena, ali ovog puta s potpuno pogrešnim sadržajem.