Čerupanje “slučaja ćuran”

Svi pripadnici službe koji su na bilo koji način bili povezani “sa primenom operativno-tehničkih mera” prema pokojnom Ćuruviji, dali više zvaničnih izjava posle kojih nije pronađena “nikakva nezakonitost u primeni mera tajnog praćenja

Vladan Batić, ministar pravde je 9. aprila u punom zamahu,”Sablje” najavio da će ubistvo Slavka Ćuruvije biti rasvetljeno “u narednih nekoliko dana”. Istog dana, Dušan Mihajlović, ministar policije rekao je da je istraga o ubistvu Ivana Stambolića pokazala da su inspiratori tog zločina - bivši državni vrh - odgovorni i za Ćuruvijino ubistvo. I on je najavio da će suđenje njegovim ubicama biti jedan od pet velikih sudskih procesa koji će se otvoriti posle akcije “Sablja”.

 Krajem decembra prošle godine Mihajlović je još izjavljivao da policija zna ko je ubio Ćuruviju, ali da “ne može sa tim da izađe u javnost” dok zakon o borbi protiv organizovanog kriminala, koji uvodi instituciju zaštićenog svedoka, “stvarno ne stupi na snagu”. Danas, vladini funkcioneri kao da se ne sećaju svojih optimističkih reči. Sve do ekspozea Čedomira Jovanovića koji je naciji priznao a potom i objasnio zbog čega ova istraga “tapka u mestu”.

Jovanović se prisetio da je razgovarao sa bivšim načelnikom RDB-a, Radomirom Markovićem dva meseca po njegovom hapšenju posle podizanja optužnice za ilegalno iznošenje dokumentacije iz arhive ove službe. “On mi je tada rekao da ne vidi šta je nezakonito učinio što je dosijea tadašnjeg predsednika vlade Zorana Đinđića, moj dosije, dosije Dušana Mihajlovića i još nekolicine lidera DOS-a dostavio Ljiljani Nedeljković, šefu kabineta Vojislava Koštunice. Na zatvorenom suđenju to je potvrđeno i to su okolnosti koje se ne mogu demantovati, kao i podatak da je dosije o praćenju Slavka Ćuruvije dobila takođe Nedeljković.”

Sutradan je stigao demanti Ljiljane Nedeljković. Pozvala se na svoju izjavu koju je 7. septembra pre dve godine dala službeniku RDB-a na zahtev zamenika okružnog javnog tužioca. Ona glasi: “Nekadašnji načelnik RDB-a general Radomir Marković dolazio je više puta službeno u kabinet predsednika SRJ. Komunicirao je i telefonom. Nikada nikakav dosije nije doneo, dakle ni dosije pokojnog Slavka Ćuruvije. Kurirskim putem su iz RDB-a redovno stizale službene informacije. Osim tih informacija u kabinet nisu stizali nikakvi drugi dokumenti niti informacije.”

Do ove izjave je došlo posle teksta objavljenog u “Nedeljnom telegrafu” naslovljenog “Ko su ljudi koji savetuju predsednika SRJ” (29.08.2001). U članku, vazda natprirodno obavešteni NT, pozivajući se na izvore u Palati federacije tvrdi da je Marković predao kompletan dosije “operacije Ćuran” (o praćenju Slavka Ćuruvije) Ljiljani Nedeljković. Tako je tužilaštvo pokrenulo istragu. Onda je 19. septembra NT objavio da je potvrđeno pisanje NT-a. Navodno im je anonimni izvor potvrdio “da je Nedeljkovićeva priznala navode našeg lista”.

Važno je naglasiti da je ova afera otvorena posle ubistva Momira Gavrilovića (03.08.2001), koji je ubijen nekoliko sati po izlasku iz kabineta tadašnjeg predsednika Vojislava Koštunice. Spekulisalo se da je on tom prilikom izneo činjenice koje ukazuju “na spregu aktuelne vlasti i glavnih ljudi organizovanog kriminala”. Ovu vest objavio je “Blic” iz poverljivih izvora. Nedeljkovićeva je tada označena kao izvor informacije i od tada medijski napadi na nju ne prestaju.

Ljiljana Nedeljković kaže da je posebno ružno što joj se posle 25 godina radnog staža u novinarstvu imputira da pokušava da omete istragu povodom ubistva Slavka Ćuruvije. Za NIN kaže: “Radomir Marković i ja nikada nismo pričali o dosijeima. Ja uopšte ne verujem u priču o dosijeima jer mislim da oni služe za zastrašivanje, da je najčešće reč o poluistinama koje se protiv ljudi mogu koristiti po potrebi. Prozivajući mene Čedomir Jovanović je pokušao sebe da opravda, da skrene pažnju sa osnovnih pitanja vezanih za njegovu delatnost.”

Bivša šefica kabineta Vojislava Koštunice kaže da joj policijski istražioci nikada više nisu postavljali dodatna pitanja. Ne boji se onoga što eventualno može da usledi posle Jovanovićeve izjave: “On je pokušao da me potpuno ukalja. Pretpostavljam da posle toga nije potrebno i hapšenje. Sve što se dešavalo vidim kao pokušaj da se narodu koji sve teže živi ogadi politika. Da mu se ogadi svaki društveni angažman.”

Jovanovićev nastup isprovocirao je Jovu Ćuruviju, brata Slavka Ćuruvije. On za NIN kaže: “Političari koji su preživeli Miloševićev režim igraju se sa Slavkovom mrtvom dušom. Apsolutno sam protiv toga da njegovo ubistvo koriste za svoje političke obračune. Za razliku od svih koji su skočili na kičmu Čedomira Jovanovića ja mislim da je on žrtva političkih igara. Ovo je u suštini rat pripadnika tajnih službi kojima ni broj ne znamo. Osnovno je pitanje šta radi MUP i ekstraprofiter Dušan Mihajlović, koji je služio i Brozu i Miloševiću i DOS-u. Uostalom ako je tačno to što Jovanović tvrdi zašto nisu reagovali kada su prvi put čuli da su dosijei kod Ljiljane Nedeljković?”

Jovo Ćuruvija ističe da ne veruje Mihajloviću koji je tvrdio da će nalogodavci zajedno sa ubicama biti izvedeni pred lice pravde. Zbog čega? Odgovara: “Kako je moguće da Mirjana Marković pobegne iz zemlje kada sam protiv nje podneo krivičnu prijavu zato što je inspirator Slavkovog ubistva. Ali, ona i Mihajlović su svojevremeno blisko sarađivali.”

Ćuruvija dalje kaže da ga od početka istrage nove vlasti uporno ne obaveštavaju o tome dokle je istraga stigla. Nisu ga obavestili ni o svojim najnovijim saznanjima koje su gromoglasno najavljivali u vreme akcije “Sablja”.

U vreme vanrednog stanja nije bilo zvaničnih podataka o privedenim osobama koje su osumnjičene za ubistvo Slavka Ćuruvije. Advokat Rajko Danilović (pravni zastupnik Jove Ćuruvije) podneo je još u januaru prošle godine krivičnu prijavu protiv Mirjane Marković, Radomira Markovića i Milana Radonjića. On je u krivičnoj prijavi citirao izjave više pripadnika Devetog odeljenja RDB-a Beograd, koji su posle otkrivanja dosijea “Ćuran” naveli da je Radonjić (bivši načelnik beogradskog DB-a), na dan ubistva zahtevao da mu se dostavljaju detalji o kretanju Ćuruvije na svakih deset minuta. Prema navodima krivične prijave, Radonjić je u 16:25 časova tražio hitnu obustavu praćenja Ćuruvije, pet minuta pre njegovog ubistva.

Danilović je ukazivao da je jedan od saslušanih pripadnika RDB-a (koji se nije povukao odmah po naredbi o prekidu praćenja) u blizini mesta ubistva video Ratka Romića, bivšeg načelnika Šestog odeljenja RDB-a. Danilović je u vreme vanrednog stanja novinarima saopštio da je “Romić u pritvoru, u okviru istrage pokrenute posle ubistva premijera Đinđića”. Danilović je još ocenio da Ćuruvijine ubice treba tražiti i među članovima “surčinsko-zemunskog klana”, jer je JSO, čiji su pojedini pripadnici osumnjičeni za politički motivisane zločine proteklih godina, u vreme ubistva Ćuruvije “bio na Kosovu”.

NIN iz pouzdanih policijskih izvora saznaje da su skoro svi pripadnici Devetog odeljenja RDB-a koji su pratili Ćuruviju više puta išli na poligraf koji su im upriličili prvo pripadnici POSKOK-a a potom i UBPOK-a. NIN još saznaje da su svi pripadnici službe koji su na bilo koji način bili povezani “sa primenom operativno-tehničkih mera” prema pokojnom Ćuruviji, dali više zvaničnih izjava (što pripadnicima RDB-a, što pripadnicima Javne bezbednosti) posle kojih nije pronađena “nikakva nezakonitost u primeni mera tajnog praćenja”.

Četiri godine je prošlo od ubistva Slavka Ćuruvije. Brojni tragovi su upućivali na rukopis DB-a. Najvažnije NIN-ovo saznanje glasi da je tokom akcije “Sablja” privedeno i zadržano u pritvoru više bivših pripadnika RDB-a. Ali “ni protiv jednog od privedenih nije podignuta krivična prijava i svi su po isteku zakonskog roka o zadržavanju u pritvoru pušteni na slobodu”. Istraga je, izgleda, ponovo na početku.