Solana dolazi da ubrza sprovođenje Ustavne povelje

Prvi uslov koji je Evropska unija postavila Srbiji i Crnoj Gori za početak pregovora o integraciji je formiranje državne zajednice. Nakon njenog proglašenja, ovdašnji državni vrh mora da povuče nove poteze. “Ustanove nove državne zajednice moraju biti ustanovljene u roku od mesec dana, a unutrašnje tržište i akcioni plan za trgovinski režim dovršeni do kraja marta", glase novi rokovi koje je u saopštenju iz Brisela objavio predstavnik EU za spoljnu politiku Havijer Solana. Solana će ovu poruku u četvrtak u Beogradu i lično saopštiti Vojislavu Koštunici, Zoranu Đinđiću i Milu Đukanoviću.

Jovan Teokarević iz Beogradskog centra za evropske integracije rekao je u Kažiprstu B92 da je naš osnovni problem lagodan stav da je evropska integracija nešto što dolazi samo po sebi, odnosno da je evropska integracija pre svega interes i potreba nekog drugog, a ne nas. “Naš trenutni položaj nije ni predsoblje evropskih integracija, a prvi korak koji nam je potreban je politički konsenzus”, kaže Teokarević. "To je jedna od najboljih lekcija koje možemo da naučimo od kandidata za članstvo u EU, i on mora, po mom mišljenju da bude formalizovan, odnosno institucionalizovan, da bi bio najbolji način sredstvo, bič u rukama javnosti, ako političari nastave da gube vreme kao i do sada u svemu, pa i u našem putu ka Briselu, članstvu u EU. Kod nas je, recimo, u administraciji veliki problem u tome što se, za sada, ovim pitanjima bavi jako mali broj ljudi. Navešću primer koji sam dosta puta isticao poslednjih meseci, u Bugarskoj na ovim poslovima, što u vladi, što u raznim ministarstvima i parlamentu radi više od 600 ljudi, a u administraciji Srbije i fedracije u ovom trenutku na tim poslovima radi najviše 25 do 30 ljudi", rekao je Teokarević. Specijalni savetnik za evropske integracije u republičkom Ministarstvu za ekonomske veze sa inostranstvom Mihailo Crnobrnja kaže da sa ekonomske strane EU insistira da ima jednog sagovornika sa jedinstvenim ekonomskim prostorom. “Pošto su naše dve države toliko u međuvremenu postale različite postoji potreba da se u nekim segmentima one usaglase”, kaže Crnobrnja. "U tom smislu postoji jedan akcioni plan koji je dogovoren između dve vlade, ideja je da taj akcioni plan bude razrađen do kraja marta i da taj akcioni plan obuhvata tačno šta treba uraditi, kada treba uraditi, ko je odgovoran, a da sve to bude implementirano, odnosno primenjeno do oktobra ili najkasnije do kraja godine. Znači, kada bude usvojen taj akcioni plan, ne kada bude izvršen, već kada bude usvojen, krajem marta, ispunjavamo i drugi uslov koji je EU postavila pred nas i nakon toga EU je spremna da izvrši takozvanu studiju o izvodljivosti. Ja mislim da je realno da se to dogodi negde s jeseni", rekao je Crnobrnja. I Teokarević i Crnobrnja zaključuju da, bez idealne situacije koja podrazumeva potpuno odsustvo političkih blokada, ne treba očekivati članstvo u Evropskoj uniji za manje od 10 godina.