Barozo: EU će nastaviti da se širi

On je, govoreći na međunarodnoj konferenciji "Evropska unija i Zapadni Balkan 2015-2020 - šanse partnerstva i obostrane nedoumice", u organizaciji Instituta za javnu politiku, koja se održava u Beogradu, kazao da današnja vlada Srbije i premijer Aleksandar Vučić imaju snažan mandat i kapacitet da vode zemlju u pravcu EU, na putu koji je otvoren.

Takođe je istakao da je ponosan što je, kao predsednik EK predložio Savetu EU otvaranje pregovora sa Srbijom i Crnom Gorom.

I pored zamora, on je ubeđen da će se proces širenja nastaviti, jer je to u obostranom interesu.

Barozo je podvukao da je proširenje EU bio do sada veliki uspeh, poredivši Poljsku i Ukrajinu, te navodeći da statistike pokazuju da se Poljska, posle prijema, za četiri puta više razvila po pitanju prosperiteta od Kijeva.

"EU je uspela da proširi prosperitet i stabilnost", podvukao je on ističući da se Unija nije širila na Baltik, Bugarsku i Rumuniju danas ne bi imali samo jednu krizu kao što je u Ukrajini, već mnogo kriza na starom kontinentu.

Barozo je podsetio da Cclan 42 dokumenta EU jasno kaže da svaki kandidat ima pravo da postane član EU ako je posvećen da brani vrednosti slobode i mira, te dodao da je u Solunu dato obećanje zapadnom Balkanu.

Rekavši da danas govori isključivo u lično ime, jer više nema funkciju u EU, on je izrazio uverenje da će EU moći da primi zemlje zapadnog Balkana.

Takođe je ocenio da postoji napredak u zemljama regiona po pitanju vladavine zakona, ekonomije, ali i da postoje oblasti u kojima je potrebno više činiti.

S tim u vezi je ukazao da se slobodi štampe mora posvetiti posebna pažnja, jer nema demokratije bez slobodnih medija.

"EK ume nekada da bude veoma oštra u primedbama, ali to treba gledati kao na čvrst način pokazivanja ljudbavi. Cilj je da se zemlji pomogne na putu u EU", podvukao je Barozo.

On je rekao da poznaje Srbiju, i da je u Beogradu boravio 1989.godine, na Samitu nesvrstanih kada je čuo od nekih da će se zemlja raspasti, u šta nije mogao da veruje.

Međutim, podvukao je da se to ipak desilo zbog nacionalističkih trendova.

"Ne krivim samo jednu stranu, ali nacionalistički trendovi su uništili nešto što je zanimljiv demokratski eksperiment. Moramo shvatiti da je ta zemlja imala sve mogućnosti da postane veoma važan član naše Unije", konstatovao je Barozo.

Barozo je posebno pohvalio stanovništvo Srbije ukazavši na velike žrtve u Prvom i Drugom svetskom ratu koje su podneli, i izneo uverenje da je velika nepravda što zbog "ozbiljnih grešaka lidera zemlja nije mogla da zauzme mesto koje joj pripada u Evropi, u EU gde je rebalo da bude".

"Bili ste bliži našem delu Evrope, ali zbog istorijskih okolnosti niste mogli da se pridružite posle tranzicije, jer su drugi bolje obavili taj posao", podvukao je on.

Mladi u Srbiji, prema njegovim rečima, žele otvorenu, modernu zemlju, a oni su važni za budućnost države.

Barozo je naglasio da članstvo u EU ne oduzima moć i uticaj zemljama, već je povećava.

Takođe je kazao da je EU, iz finansijske i dužničke krize, koja se nazivala evropskom, iako je EU nije izazvala, izašla snažnija.

Barozo: Rusija ne određuje odnose Srbije i EU

Foto: Beta

Bivši predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo ocenio je da pitanje Rusije ne određuje odnose Srbije i EU, i rekao da priznanje Kosova nije uslov da neka zemlja uđe u EU.

"Ne mislim da je pitanje Rusije u vezi sa odnosima EU i Srbije. U EU ima mnogo zemalja koje imaju tradicionalne odnose sa Rusijom i to nije problem. Za Srbiju je od ključnog značaja da sprovede ekonomske i ostale reforme, a ne stepen saradnje sa Rusijom", rekao je on u pauzi konferencije.

Na pitanja novinara, on je odgovorio da je "jasno" da priznanje Kosova nije uslov da neka zemlja bude članica EU.

"Priznanje Kosova nije uslov za EU, to je više nego jasno. Ima zemalja, kao što je Španija koje su važne članice EU i nisu priznale Kosovo", rekao je Barozo.

Barozo je istakao da su dobrosusedski odnosi na Zapadnom Balkanu posebno važni i da je "značajno što su odnosi Srbije i Kosova sada bolji".

On je dodao da je srećan što su tome doprinele Evropska komisija i (bivša šefica evropske diplomatije) Ketrin Ešton.

Barozo je ipak naglasio da ne može da "anticipira šta će se desiti za, na primer, pet godina".