Makronove tri poruke za Srbiju. Jedna je pretnja

Kako navodi Blic, jedna od njih predstavlja neku vrstu uslovne pretnje.

Naime, Makron je po prvi put ozbiljno i direktno zapretio razmatranjem vraćanja viza ako se ne počne sa implementacijom Ohridskog sporazuma. Pritom je ostao pri svom starom stavu da se EU mora prvo reformisati pre proširenja, ali i da Evropa mora da "funkcioniše u više brzina".

Zoran Milivojević, diplomata, ističe za Blic da je Makronova izjava o reformi EU pre proširenja "vraćanje na pozicije iz 2018. godine".

"Tad je Makron stopirao politiku proširenja pošto je hteo prvo unutrašnje reforme u EU. Taj stav je na snazi i danas i očigledno diskvalifikuje sve što je Mišel rekao na Bledu da EU mora biti spremna da 2030. primi nove članice. Mišel je to izgovorio na kraju svog mandata. Tako je isto bilo i sa garniturom pre Mišela", podseća Milivojević.

Kako kaže, reforma EU je dominantan francuski stav. "Pritom je ključno pitanje šta će biti sa ratom u Ukrajini. Zbog svega toga mislim da je politika proširenja EU i dalje na dugačkom štapu". ocenjuje Milivojević.

Makron je prvi put direktno zapretio sankcijama Beogradu i Prištini ukoliko se ne angažuju na realizaciji francusko-nemačkog plana.

"Na taj način Makron je podigao lestvicu strogoće i ozbiljnosti situacije. Insistira na francusko-nemačkom planu po svaku cenu. I to hitno, pre sledeće godine i izbora u EU i SAD. Zanimljivo da Makron posmatra obe strane ravnopravno i da se direktno oslanja samo na Ohridski sporazum", primećuje Milivojević.

Kako kaže, činjenica da Makron prvi put spominje sankcije i vraćanje viza dokaz je da je "Zapad u problemu i da je porasla nervoza da se kosovsko pitanje što pre reši".

"Interesantno je i to da Makron uopšte ne spominje odgovornosti i obaveze prištinske strane, niti prethodne neispunjene sporazume, a ni mere za deeskalaciju na severu KiM. Po njemu obe strane su podjednako odgovorne i na taj način toleriše sve što je do sad Kurti radio na severu. To ukazuje da Kurtii radi u interesu Zapada, odnosno potvrde kosovske državnosti", zaključuje Milivojević.

Srećko Đukić, diplomata, ističe za Blic da Makronove reči i Beograd i Priština treba da shvate kao upozorenje da se spreme za dijalog.

"Beograd treba najozbiljnije da shvati Makronovu poruku i mudro se spremi za dijalog izbegavajući sukobe i zaoštravanje odnosa sa Prištinom i pritom ne zanemarujući svoje interese. Pogotovo ako se ima u vidu da je naša pozicija na Kosovu možda teža nego ikada", smatra Đukić.

"Sankcije mogu da nam uvedu pojedine države EU. Cela EU može samo ako sve članice bude za to uključujući, recimo, i Mađarsku. Dakle, sankcije mogu da nam uvedu i bilateralno. Jedno je sigurno, Zapad neće odustati od tog francusko-nemačkog ili evropskog plana što podrazumeva lokalne izbore na severu KiM i implementaciju svih dokumenata", ističe Đukić.