Zlatna karta iz rukava Angele Merkel

Izbori za Evropski parlament su najavljivani kao mogući žestoki ispit za berlinsko-briselsku administraciju koja rukovodi Evropskom unijom.

Skupina političkih ličnosti izmešanih ideoloških opredeljenja, ali u najmanjoj meri sličnih agendi i načina delovanja je uspela da se odbrani od naleta "desničarskih", a zapravo konzervativno usmerenih struja na Starom kontinentu.

Usmeravanje u centar sprovođenja naumljenog stiglo je "upadom" reprezenata partije francuskog predsednika Emanuela Makrona, od pre nekoliko dana ličnog prijatelja Republike Srbije.

Predviđeni ishod je ukazivao i na moguću veću ulogu Socijaldemokrata, u čijem društvu se nalazi partija "zvezde u usponu" - španskog premijera Pedra Sančesa.

Zvaničnom Madridu je u znak zahvalnosti za dobro obavljen posao u kampanji administracija dodelila kancelariju čije ključeve će uskoro preuzeti od Federike Mogerini.

Nasledica baronese Ketrin Ešton neće biti kandidat za Nobelovu nagradu za mir jer nije uspela da dogovori raspetljavanje kosovskog čvora, što će pokušati da uradi predstavnik zvaničnog Madrida Đosep Borelj, koji se u svojoj državi protivi jednostranom proglašenju nezavisnosti jedne pokrajine.

Kosovo i Metohija? Nadamo se najboljem, spremamo se za najgore.

Kako od Veber do "mini-Merkel"?

Photo by Sean Gallup/Getty Images

Žan-Klod Junker neće biti upisan najzlatnijim slovima u istoriji evropske zajednice naroda, a ni u sećanju njene vodeće političke ličnosti.

A zbog onoga što se dogodilo je sebi dozvolio i da se naljuti na kraju svoje ere u Briselu.

"Proces nije bio veoma transparentan. Ja sam izabran transparentno. Ja sam bio prvi i poslednji špicenkandidat", prozborio je 64-godišnji profesionalni političar, po zanimanju pravnik bez dana radnog staža u struci.

Viđen za preuzimanje čelnog mesta u briselskoj administraciji bio je Manfred Veber, lider Evropske narodne partije i zvanični kandidat najveće grupacije u Evropskom parlamentu.

Iz plenuma je u fotelju stigao i ljutiti Junker, a svi signali iz Berlina su bili jasni - najmlađi parlamentarac u istoriji Bavarske je očekivao nagradu od šefice vladajuće nemačke, sestrinske, partije.

"Veber jeste vrlo bitna faca u Evropskom parlamentu, gde je isposlovao poštovanje principa nosilaca lista za evropske izbore. Dakle, svaka lista partija bira svog kandidata za šefa Evropske komisije i jedan od njih na kraju to i postane. Veber jeste došao na čelo liste, ali se potom videlo koliko su nemoćni i on i Evropski parlament, pošto nije izabran na funkciju, iako je njegova stranačka familija dobila daleko najviše glasova. Veber će ostati tamo po parlamentu da i dalje sanja kada će Evropska unija zaista biti demokratska u tom pogledu", kaže za B92 novinar Dojče velea Nemanja Rujević.

Kao iz rukava Merkelova je izvukla Nemicu rođenu u Briselu, po svom priznanju strastvenu ministarku i ličnost koja se, kažu upućeni, više služi pritiskom kao načinom za ostvarivanje ciljeva, nego liderstvom koje poseduje njena multimandatska šefica.

Manevar Merkelove

BENOIT TESSIER / POOL

Ozlojeđeni Junker je bio u pravu. Tradicionalne procedure u izboru za predsednika Evropske komisije, pojednostavljeno, premijera Evrope, nisu otpoštovane.

U trku su ušli Veber, opisan kao kandidat Angele Merkel, Frans Timermans sa parolom "socijalna pravda za sve", "briselska lovkinja na utaju poreza" Margaret Vestager, kandidatkinja Zelenih Ska Keler, Čeh Jan Zaharadil, s pozivom na balans između evropskog i nacionalnog, te "sindikalac u Briselu" Niko Kue iz Španije.

"Još jednom se pokazalo nejedinstvo Evropske unije, kao i to da tu osim plana, programa i partijske pripadnosti pre svega i iznad svega treba zadovoljiti nacionalne egoizme i opaziti da se ničija sujeta ne uvredi", ističe Rujević.

U medijima se provlačila i teza da su veto na izbor Vebera stavili Makronovi reprezentativci, a kako je Francuska dobila Kristin Lagard na poziciji predsednice Evropske centralne banke, očekivao se potez Berlina.

"Vebera je ukočio Makron, a sledećeg kandidata, Fransa Timermansa iz redova socijalista i demokrata je ukočila Višegradska grupa, uz asistenciju Italije. Navodno, previše je zakerao oko pravne države, a njima se to nije svidelo", kaže Rujević.

Ćorsokak je bio na vidiku, kao i uvek neugodno preglasavanje kao veoma klimav temelj za formiranje strukture koja bi trebalo u narednih pet godina da učvrsti poljuljanu armaturu evropske zajednice naroda.

"Sve je moglo da se izgura preglasavanjem, ali kako Evropska unija nije ni država, ni konfederacija, ta vrsta preglasavanja je mač sa dve oštrice. Ne treba vam da se u narednih pet godina jedan deo država oseća nedovoljno predstavljeno, a ne treba vam ni da se neko odluči na 'Bregzit scenario', bila to Poljska ili Mađarska…", konstatuje Rujević.

"Strastvena ministarka"

Photo by Sean Gallup/Getty Images

U nedostatku opcija, čini se da je Merkelova pogledala u svoj špil karata i izvukla jednu damu, njoj vernu, nedovoljno popularnu u Nemačkoj za postavljanje na poziciju višu od ministarske, ali dovoljno prepoznatljivu na Starom kontinentu.

"Ursula fon der Lajen je zečica iz šešira Angele Merkel, odnosno neko peto, šesto rešenje za poziciju šefa Evropske komisije. Iako se priča da je Makron nju predložio, ja tipujem da je to učinila Merkelova, čija je ona jako dobra drugarica, kojoj ona očito veoma veruje. Fon der Lajenova je prošla kroz četiri ministarska kabineta i ministarka je gotovo 15 godina. Merkelova nije mogla da je progura u vrh partije jer nije dovoljno simpatična tom biračkom telu, niti na poziciju sa koje bi mogla da ode na kancelarsko mesto", opisuje Rujević.

Sama Fon der Lajenova je sebe opisala kao strastvenu ministarku, ali je nemačka javnost percipira kao prosečnu ili slabu ministarku odbrane kroz dva mandata.

"Iza nje su brojni skandali, a najveći je onaj u vezi sa spornim savetničkim ugovorima za spoljne kancelarije koje su dobile stotine miliona evra za nezavršene poslove. Najveći novac je otišao konsultantskom preduzeću u kom radi dvoje od sedmoro Ursuline dece. Ceo slučaj nikada do kraja nije razjašnjen, pa se ona sa koferom skandala vraća u svoj rodni Brisel", kaže Rujević.

Kako kaže naš sagovornik, nemački listovi novu šeficu Evropske komisije opisuju kao demohrišćanku koja bi od svih demohrišćana bila najbliža Makronovim idejama o ujedinjenoj Evropi, naročito u smislu odbrane.

"Ona je bila ministarka odbrane u momentu kada je američki predsednik Donald Tramp izvršio pritisak na Nemačku da daje više novca za NATO. Fon der Lajenova je raspolagala većim novcem za odbranu, a shvatila je i da nemačkoj vojsci fale kadrovi. Zbog toga je uvela mere otvaranja vrtića u kasarnama i prilagođenog radnog vremena, kako bi poslovi u vojsci bili primamljivi i za obične ljude", navodi Rujević.

Celokupna slika poteza Angele Merkel je upotpunjena imenovanjem Anagret Kramp-Karenbauer za novu ministarku odbrane Nemačke.

"Merkelovu su potcenjivali, posebno muškarci"

Photo by Sean Gallup/Getty Images

AKK je prethodno izabrana za liderku CDU, što znači da u njoj Merkelova vidi svoju naslednicu na poziciji kancelarke, verovatno do 2022. godine.

"To se dogodilo iako je ona rekla da neće u vladu do sledećih izbora, ali je to dobro za nju, da se profiliše pred izjašnjavanje građana", ocenjuje Rujević.

Takozvana "odbrana Brisela" je okončana uspešno, bar iz ugla podele karata, mesta i zaduženja, ali novinar Dojče velea ističe da u srcu Evropske unije ne bi trebalo da bude previše razloga za slavlje.

"Dok Evropska unija gubi na poverenju, evropski političari su na najvažnije mesto u Briselu postavili nekoga ko nije učestvovao u izborima. To znači i otuđenje suvereniteta od građana koji su glasali. Moguće je da je to bilo jedino kompromisno rešenje, moguće je da bi u suprotnom došlo do preglasavanja, ali je sigurno da će desničari ovakvim ishodom dobiti novu municiju za napade na Evropsku uniju i u tome će biti potpuno u pravu", rekao je Rujević.

Ako je Merkelova svoje zdravstvene probleme rešila odlukom da sedi na stolici tokom intoniranja himni za vreme dočeka protokolarnog dočeka stranih zvanica, onda je probleme strukture vlasti u Briselu rešila postavljanjem Fon der Lajenove u fotelju.

Navodno su njenim izborom zadovoljni i "loši momci" iz Višegradske grupe, a pretpostavljene ideološke podudarnosti sa Makronom i potvrđene prijateljske veze sa Merkelovom je čine zlatnim rešenjem u očima poklonika evropskog trijumvirata koji čine Brisel, Berlin i Pariz.

"Merkelovu su potcenjivali, posebno muškarci i prešli su se svi do jednog. Svakog je sažvakala i ispljunula. Ona je u smislu političke taktike neprevaziđena u Evropi", zaključio je Rujević za B92.

Spasoje Veselinović