Tramp može da preokrene sve - Ustav je nem

Neredi su ove nedelje doveli do drugog istorijskog opoziva Trampa i podstakli pozive demokrata na federalnu istragu o njegovoj ulozi u podsticanju na nasilje.

To je zauzvrat obnovilo pitanje da li Tramp može iskoristiti moć predsedničkog pomilovanja na sebe kako bi izbegao buduće krivično gonjenje, prenosi Glas Amerike.

Tu temu je Tramp pokrenuo u prošlosti, tačnije 2018. godine, suočavajući se sa istragom specijalnog istražitelja o vezama svoje kampanje 2016. godine sa Rusijom. Tramp je tada rekao da ima "apsolutno pravo" da pomiluje samog sebe.

Ali koliko god to zvučalo preterano, samopomilovanje ne mora nužno biti u Trampovom najboljem interesu, a savetnici su, kako se izveštava, pokušali da ga od toga odgovore.

Naime, kako su rekli, samopomilovanje se može smatrati priznanjem krivice. Štaviše, to bi, navode, moglo da ima kontraefekat i da podstakne inače nevoljni Sekretarijat za pravosuđe pod rukovodstvom Džoa Bajdena da ospori pomilovanje i podigne optužnicu protiv Trampa, tvrde pravni stručnjaci.

Ustav nem

Foto: Tanjug/Delcia Lopez/The Monitor via AP

Kada se postavlja pitanje da li Tramp može da pomiluje sebe pre nego što napusti funkciju, Ustav SAD je nem po tom pitanju.

Član II povelje daje predsedniku moć da "odobri odštetu i pomilovanje za prestupe protiv Sjedinjenih Država, osim u slučajevima impičmenta".

Taj široko sročen tekst ostavio ga je otvorenim za tumačenje, piše Glas Amerike.

"Nijedan predsednik nikada nije pokušao da pomiluje samog sebe, tako da nemamo nikakav presedan", rekao je Džefri Krauč, profesor prava na Američkom univerzitetu i autor knjige o predsedničkom pomilovanju. "Predsednik Nikson je razmišljao o tome, ali je na kraju odlučio da to ne učini."

Oni koji veruju da predsednik može sam sebi oprostiti tvrde da u Ustavu nema ništa u suprotnosti sa tim. Lider Amerike, kažu, ima moć pomilovanja federalnih zločina, a ako i sam počini federalni zločin, onda bi trebalo da bude u mogućnosti da sebe pomiluje za takvo delo.

Ali oni koji zastupaju suprotno gledište, a takvi su u većini, tvrde da sam čin "davanja pomilovanja" podrazumeva bilateralni potez koji uključuje dvoje ljudi.

"Upotreba reči pomilovanje obično označava da jedna osoba pomiluje drugu. To je način na koji se to u istoriji shvatalo", smatra Steve Malroj, profesor prava na Univerzitetu u Memfisu.

Štaviše, rekao je Malroj, samopomilovanje je u suprotnosti sa dugogodišnjim američkim pravnim principom, ukorenjenim u engleskom pravu, da čovek ne može biti sudija u sopstvenom slučaju.

"Iz tog razloga, iako je moć pomilovanja vrlo široka, a Vrhovni sud nikada nije definitivno presudio, većina ustavnih eksperata rekla bi da ne možete sami sebe da pomilujete", rekao je Malroj.

Godine 1974. Sekretarijat za pravosuđe razmatrao je to pitanje i odgovor do kojeg je došao bio je - ne.

Samopomilovanje bi bilo u suprotnosti sa "osnovnim pravilom da niko ne sme biti sudija u sopstvenom slučaju", napisano je u belešci Odeljenja Kancelarije pravnog savetnika na dokument na engleskom jeziku.

Dopis ostaje politika Sekretarijata za pravosuđe.

Naravno, to ne znači da predsednik možda neće pokušati da samog sebe pomilije, navodi Glas Amerike.

Ako se odluči za samopomilovanje, verovatno bi sebi izdao "potpuno i bezuslovno pomilovanje", procenjuju pravni stručnjaci.

Po pravilu, kada predsednik pomiluje nekoga u dokumentu o pomilovanju preciziraju se optužbe zbog kojih je taj neko pomilovan, kao što je bio slučaj sa nedavnim pomilovanjem, koje je Tramp primenio na nekoliko bivših saradnika.

Tramp bi se u slučaju sopstvenog pomilovanja verovatno odlučio za pomilovanje, po uzoru na pomilovanje bivšeg predsednika Ričarda Niksona, za sve zločine protiv Sjedinjenih Država, rekla je Karolim Mala Korbin, profesorka prava na Univerzitetu u Majamiju.

S obzirom na to da nikad ranije nije pokušano, Trampovo samopomilovanje moglo bi da stvori potencijalno opasan presedan za buduće ponašanje predsednika, smatraju neki pravni stručnjaci.

"Predsednička samopomilovanja bila bi užasan presedan i omogućila bi predsednicima da počine najgroznija federalna krivična dela i jednostavno se samopomiluju", rekla je Korbinova.

Oni koji misle da se predsednik može samopomilovati, međutim, ne slažu se sa tim i podsećaju da postoje druge provere predsedničke moći, poput opoziva koji sprovodi Kongres.

Osim toga, pomilovanje ne štiti predsednika od državnog gonjenja.

Iako su predsednička pomilovanja trajna i ne mogu se poništiti, Trampovo eventualno pomilovanje moglo bi da se u budućnosti suoči sa pravnim izazovima.

Džo Bajden je jasno rekao da ne podržava da Sekretarijat za pravosuđe istražuje njegovog prethodnika.

Ali ako bi se Tramp pomilovao, to bi moglo podstaći Sekreratijat da podigne optužnicu protiv njega, makar samo da bi testirao ustavnost samopomilovanja.

Osporavanje bi moglo ići do Vrhovnog suda, koji nikada nije odmeravao takvo pitanje, kažu stručnjaci.

"Moglo bi se tvrditi da je ovo pitanje ustavnog zakona, koje su morali da reše sudovi, a ne oni politički motivisani", rekla je Korbinova.

Pretnja akcijom Sekretarijata za pravosuđe kao odgovor na samopomilovanje mogla bi odvratiti Trampa od razmišljanja o pomilovanju, dodala je ona.

Pitanje da li Tramp može podneti ostavku, pa da ga pomiluje potpredsednik Pens, ostaje mogućnost, iako Tramp nije nagovestio da planira da podnese ostavku pre isteka mandata 20. januara.

Postoji presedan da predsednik dobije pomilovanje od svog naslednika. Naime, 1974, nakon što je Nikson podneo ostavku zbog afere Votergejt, njegov potpredsednik i naslednik Džerald Ford izdao mu je pomilovanje za sve zločine nad Sjedinjenim Državama.

I dok je Ford insistirao da to čini u nacionalnom interesu, kritičari su pomilovanje uvek smatrali Niksonovim samopomilovanjem.