Žarko Laušević: O Arkanovom dugu i zašto mu je Gaga Nikolić govorio "ljubi dupe guzicu"

Padre Idiote!

Stadion "Obilića", nešto kasnije. Ručamo "dečju radost" - brdo pohovanih telećih šnicli i pire. Domaćinska atmosfera. Limunada i voda. Pitam Cecu kako je zadovoljna snimanjem Koštane sa Stojanom Stojčićem. - Aaaa... - dade neki neodređeni komentar. Na to Željko dobaci: - Ma, nema ništa od toga!

Gagi je nekako pošlo za rukom da iskamči votku od konobara, ne bi li džentlmenski izbegao pogled sa Cecinog dekoltea. Malo kasnije Željko me izvodi na teren da prošetamo.

- Znaš da me jedan majmun pitao je l` ovo stadion po onom glumcu Milošu Obiliću? I kako je izgledao Obilić? Ko ti brate. Moraš to da čuvaš. To smo mi! Srbi! Nije Srbija šaka pirinča da je pozoba svaka vrana koju donese vetar! A? Zagrli me.

Osmehnuh se. Ne osećam se prijatno, mada on sve radi da bude drugačije.

- Znaš, puno mojih je tetoviralo tvoju facu na grudi, mišku, jedan i na... - smeje se.

- Bog i Šotra su to tako namestili... - skroman sam, kao da polažem prijemni za Hilandar. Arkan šutnu jednu od fudbalskih lopti koja mu se našla na putu. Odlete preko ograde stadiona. - Treba malo da se skloniš, sve će to da se zaboravi. - Ja... ne mogu. - Šta, kurac, ne možeš - daje znak jednom momku u trenerci da nađe loptu. - Da zaboravim. - Može, može, sve se zaboravi! Idi, otputuj negde na par godina... - Nemam ni pasoš još uvek. - Naglo mi se pripušilo, ali em sam na sportskom objektu, em u društvu poznatog antialkoholičara i protivnika pušenja.

- Jebo pasoš, 'oćeš to sad da završimo? Tapi? Sad, dok šetamo? - uzima telefon. Odmahnuh glavom. Pogleda me, a njemu uzvratiti takav pogled nije lako. Ni zdravo. A lep je dan inače, pomislih. Čak i ovakav, bez nikotina. - Ja ne volim sise! Mislim da ti nisi! Jesam se zajeb'o, možda?

Slegnuh ramenima, jednako gledajući vedrinu iznad stadiona "Obilića". Kad dobro razmislim, ja sad stvarno ne znam da li sam sisa ili maša. Pogotovu kad stojim pred ovim mašom...

Pored aut-linije stoji parkiran džip. Iza gola još jedan. U oba ima ljudi. Dotrčava momak u trenerci sa kapije, spasio je onu loptu. - Evo ti moj broj. Twenty four/seven! Šta god treba! To ti je moj dug, zbog Natalije. Uvek je lepo govorila o tebi. Nisam hteo pred Cecom. - Hvala ti, Željko!

- I, zajebi ove glumce! Gaga je legenda nad legendama, ali svi puše, piju, jebote. Al´ ti živi svoj život! Niko to drugi neće! Glavu gore! Sad je sve gotovo! Don´t be cloud on a sunny day!

Čika Kure i Sloba falsifikator

Bio sam u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Još uvek je u renoviranju posle požara koji sam posmatrao sa terase kardiovaskularne kliike "Dedinje" pre par godina.

Nude mi da obnovim ugovor o radnom odnosu.

- Ja ne mogu na scenu... Još uvek... Rano je.

Polako. Niko te neće terati ni na šta. Ovo je tvoja kuća, stići će tvoje vreme ponovo - ubeđuju me Branko Cvejić i Voja Brajović.

Potpisao sam, bez obaveza. Ponovo sam glumac svoje stare kuće. Malo smo suzili, malo ćutali i bili potom veseli. Glumci! Ali, nismo pili. Pušili jesmo.

Na Gagin nagovor, odlazimo kod jednog političkog radnika. Bata Živojinović. On će da mi završi problem oko pasoša. - Gde si Kure? Srdačno se izljubismo našta je Gaga dobacio ono svoje - "ljubi dupe guzicu". Sedimo u Batinoj poslaničkoj kancelariji. - Vidi Kure! Na najvišem mestu se danonoćno radi na tome! - reče.

U trenu zamislih Slobodana Miloševića koji danju preklinje i podmićuje neke službenike iz Ljermontove ulice, a noću falsifikuje moj pasoš. I slabo mu ide. I danju, i noću.

Ravno u glavu

Naslov koji sam tražio na internetu se konačno pojavio. Čujem Anitu koja ulazi, sa vrata cvrkuće:

- Ja sam! - penje se od ulaznih vrata. - Došla maćeha, majka i žena... - ljubi nas tim redosledom.

- Gde je Jana?

Tek sad shvatam da Jani sve vreme vidim samo delić tela. Odlazimo zajedno do njenog kutka gde se zanela sa svojim igračkama. Šok! Jana je ošišala sebe na "tifusarku" nekim makazicama za nokte i sedi upišana na prepunoj Barbikinoj noši! Deluje groteskno, blesavo... i kao da je i sama sad shvatila šta je uradila - počinje da vrišti! Pokušavam da se setim kad je otišla tamo... da. Kad je komšija došao sa rođakom, koji bi da postane rođaka. Anita ne pravi paniku, smanjuje problem:

- Jao Jano... super si se sredila, sad će mama malo to da doradi. Cuci-buci, mamina devojčica. Šta vas troje radite? Ko pobeđuje? Ljubavi, a ti? Šta ima novo kod nas i u svetu?

Dolazi do kompjutera i vidi veliki naslov: "ŽARKO LAUŠEVIĆ PONOVO OSUĐEN NA TRINAEST GODINA! Vrhovni sud Crne Gore je, bez novog suđenja i bez vraćanja na prvostepeni sud, odlučio da sam donese novu presudu koja je od danas i pravosnažna! Da podsetimo..."

Isključujem kompjuter ne želeći da deca vide. Gledam prema njima i ponovih u sebi - PADRE, IDIOTE!

Anita me zagrli. Jače nije mogla.