Usvojen Zakon o sprovođenju Povelje

Posle sedmomesečnog rada i usaglašavanja oko Ustavne povelje buduće zajedničke države Srbije i Crne Gore, Ustavna komisija je u četvrtak uveče, nekoliko minuta pre ponoći, usvojila i prateći Zakon o sprovođenju povelje. Ovaj zakon će, kako je rečeno, još jednom biti pravno i tehnički doteran, a potom prosleđen skupštinama Srbije i Crne Gore na usvajanje. Od 27 članova komisije, za ustavni zakon glasalo je 19, što je minimum predviđen za njegovo usvajanje. Protiv su bili poslanici Demokratske stranke Srbije i predstavnici crnogorskih partija : Narodne stranke, Srpske narodne stranke i Socijaldemokratske partije.

Po završetku rada, kopredsedavajući Ustavne komisije Dragoljub Mićunović rekao je da je usvajanjem Zakona o sprovođenju povelje ispunjena obaveza prema Savetu Evrope i da bi krajem januara Jugoslavija mogla da bude primljena u ovu organizaciju. "Verujem da time definitivno počinje izgradnja državne zajednice Srbije i Crne Gore, sada treba da ubrzamo rad i da sa optimizmom i verom u budućnost te zajednice i radimo. Ako svi unesemo taj optimizam, biće manje sumnje i više uspeha i niko neće želeti da iz nje izlazi", rekao je Mićunović.

Usvajanje ustavnog Zakona praktično su omogućili predstavnici crnogorske Socijalističke narodne partije, koji su do sada skoro uvek glasali kao DSS i crnogorska opozicija. Prema rečima člana Ustavne komisije Zorana Žižića, SNP je glasala »Za« zato što ustavni Zakon sadrži zahtev njegove stranke da se rok za referendum u Crnoj Gori ne računa od Beogradskog sporazuma, već od datuma donošenja zakona.  Zakon, takođe, sadrži odredbu da predsednik buduće zajednice, dve godine posle posrednih izbora za zajedničku skupštinu, raspiše neposredne izbore.  Žižić je u emisiji Kažiprst Radija B92 još rekao da je SNP podržala usvajanje zakona i zato što on učvršćuje zajednicu Srbije i Crne Gore, pre svega u pogledu imovine vojske. Žižić  veruje da će Ustavna povelja biti usvojena i da će poslanici budućeg parlamenta Srbije i Crne Gore biti izabrani do 15. marta. "Verujem da to može biti sredinom marta. Naravno da nećemo imati ništa protiv da to bude i ranije, ali imajući iskustva s takvim stvarima, mislim da će to biti taj rok. Možda je potrošeno i više energije nego što je bilo potrebno, ali 7 meseci za donošenje Ustava jedne zemlje, mislim da to nije previše. Što se tiče Svetozara Marovića kao budućeg ili eventualnog predsednika državne zajednice Srbije i Crne Gore, mi taj predlog nećemo podržati i postavljamo pitanje nije li Marović nešto slučno Stjepanu Mesiću, da dovede u pitanje čitav taj posao", kaže Žižić.

Članovi  Ustavne komisije iz DSS-a Zoran Šami i Dragan Jočić nisu želeli da komentarišu odstupanje SNP-a od nekih ranijih stavova nakon čega su glasali za zakon. Oni su novinarima objasnili da DSS, pre svega, nije zadovoljna odredbama o imovini Vojske Jugoslavije, ukidanjem Komisije za istinu i pomirenje i načinom određivanja poslanika za parlament nove državne zajednice. Jočić je rekao da se osnovna zamerka DSS na usvojene odredbe o imovini VJ, odnosi na rešenje po kojem vojska koristi imovinu država članica, a ne državne zajednice. Imovina zajedničke vojske će zavisiti od ugovora sa državama članicama, istakao je Jočić ukazujući na još neke probleme. "Postavlja se pitanje ako je sve do sada i ubuduće imovina ili Crne Gore ili Srbije, šta će biti sa imovinom vojske državne zajednice koja bude stvoreni ili u koju se bude ulagalo od momenta usvajanja povelje do proteka tri godine pod nekim uslovom da dođe do razlaza. Čija će to biti imovina, sobzirom da Srbija u sadašnji vojni budžet ulaže bruto 95 posto sredstava. Dovodi se do apsurda da ono što bude ulagala Srbija sa svojim novcem, deliće se po teritorijalnom principu", rekao je Jočić.

Dragan Jočić i Zoran Šami su najavili da će poslanici DSS u Skupštini Srbije glasati za Ustavnu povelju, ali verovatno protiv Zakona o njenom sprovođenju. Upitan da li može da zamisli da će poslanici Demohrišćanske stranke u republičkom parlamentu podržati usvajanje Ustavne povelje i pratećeg Zakona, Šami je odgovorio: "Ja se bojim da ima na političkoj sceni, sad nezavisno od DHSS-a, ima partija koje pričaju jedno, rade drugo, a misle treće. DSS, po pravilu, ne menja svoje stavove, ja ne mogu sada ništa definitivno da kažem, ali, pretpostavljam, da to neće biti ni ovog puta", rekao je Šami.A o tome kako će u Skupštini Srbije o Ustavnoj povelji i zakonu glasati poslanici DHSS-a, u Novom Pazaru je govorio predsednik te stranke Vladan Batić, izveštava dopisnik radija B92, Amela Bajrović. "Poslanici DHSS-a će u oba parlamenta glasati protiv Ustavne povelje", rekao je Batić i naglasio da Ustavna povelja neće biti usvojena u skupštinama zbog previše nedefinisanih stvari u njoj. "Mi ćemo se povinovati željama građana Srbije i zalagati za savez suverenih država", rekao je Batić i kao razlog njegovog dolaska u Novi Pazar naglasio želju da se ova stranka pozicionira u ovoj regiji zbog nacionalnog sastava stanovništva. Batić je rekao da je zajednički život moguć i da DHSS želi da dokaže da pripadnici različitih konfesija mogu biti zajedno.