Četiri skakonice ili srećna Nova, skakači!

Istorija:

Ove, 2002. godine, u nedelju, 29. decembra, počinje 51. turneja. Prvi put ovo takmičenje je održano 1953. godine, a istorija ovog sporta kaže da je čovek koji je pokrenuo inicijativu da se u četiri ski centra i na četiri skakonice održi turneja bio Emerih “Puci” Pepeunig. Predstavnik kluba skakača iz Insbruka okupio je kolege iz Garmišpartenkirhena, Bišofshofena i Obersdorfa i ideja o novogodišnjoj turneji bila je osmišljena. Kasnije se saznalo da su se nemački i austrijski skakači takmičili i mnogo ranije, ali je međunarodna skijaška federacija tek 1949. godine uvrstila skokove u Garmišu u svoj kalendar.
Prva turneja počela je 1. januara 1953. godine takmičenjem u Garmišpartenkirhenu. Predstavnici šest država (Nemačke, Austrije, Švedske, Norveške, Švajcarske i Jugoslavije), a pred oko dvadeset hiljada gledalaca pobedio je Norvežanin Asgejr Delplac, Austrijanca Sepa Bradla, koji je bio najveći favorit. Te, 1953. godine skakalo se i 4. januara u Obersdorfu, 6. januara u Insbruku i 11. januara u Bišofshofenu. Austrijanac Bradl, najbolji skakač tog vremena, pobedio je samo na "svom terenu" u Insbruku, ali je bio i ukupni pobednik prve Novogodišnje turneje.
Svake sledeće godine bilo je sve više takmičara, u turneju su se uključili prvo skakači iz tadašnjeg Sovjetskog Saveza, zatim Finci, a Austrijanci, domaćini dva takmičenja u sklopu turneje, dugo su sanjali da još neki njihov takmičar bude prvi u ukupnom poretku.  Posle godina u kojima su dominirali Finci, Norvežani, Sovjeti i predstavnici Istočne Nemačke, Vili Pirstl je pobedio tek 1974. godine. Prvi predstavnik tadašnje Zapadne Nemačke,  pobednik turneje bio je Maks Bolkard, 1960. godine.

Četiri od četiri:

Sven Hanavald

Jedna od najzanimljivijih priča o turneji je ona o osvajanju "gren slema". Još od 1959. godine, kada je Nemac Reknagel, inače tri puta pobednik turneje, ostvario pobede na prve tri skakaonice i, naravno, nije uspeo u Bišofshofenu, traju pokušaji da se pobedi sva četiri puta. Norveški skakači Engen i Virkola, Japanci Kasaja i Funaki, Nemac Vajsflog i legendarni Finac Nieminen uspeli su isto, da u Bišofshofenu ne izdrže pritisak i propuste priliku da budu prvi. Poslednji je bio Funaki, 1998. godine, kada je na poslednjem takmičenju bolji od njega bio Nemac Sven Hanavald. Bila je to Hanavladu prva pobeda u Svetskom kupu, bitna i kao pobeda, a još bitnija, pokazalo se prošle sezone, jer je Hanavaldu ostavila počasno mesto u istoriji skokova. Nemac je  od 29. decembra 2001. do 6. januara 2002. pobeđivao na sve četiri skakonice i postao prvi kome je to uspelo. Ne samo što je pobedio i u "ukletom" Bišofshofenu, već je i doskočio do novog rekorda ove skakaonice  - 139 metara.

Kalendar:

Od prvog takmičenja, održanog 1. Januara 1953. godine, skokovi u Garmišpartenkirhenu su na programu prvog dana Nove godine. Insbruk i Bišofshofen dobili su stalne termine još pedesetih godina, 4. i 6. januar, a prva stanica turneje je Obersdorf, nekada 28, a već decenijama 29. decembra. Tako svake godine za devet dana skakači učestvuju na četiri takmičenja. Novogodišnja turneja je najpopularnije takmičenje u jednom od zimskih sportova. Od 1956. godine prenose je televizije, ove godine, očekuje se, u trideset država, a prava za prenose "Četiri skakaonice", nemački RTL platio je 26 miliona evra za tri godine.

Skakaonice:

Satenberg, Obersdorf (Nemačka)

Prvi skokovi u Obersdorfu održani su 1909. godine, na temeljima te skakonice 1923. godine podignuta je nova, nekoliko puta renovirana, ali i danas, kako kažu najgora i najmanje moderna. Možda samo još neko vreme, jer je Obersdorf kandidat za Svetsko prvenstvo u skokovima, 2005. godine, pa će se za to takmičenje sigurno graditi nova skakonica. Rekorder skakonice je Martin Šmit, koji je 2000. godine skočio 133 m.

Olimpijska skakaonica, Garmišpartenkirhen (Nemačka)

1. januara 1921. godine prvi put se skakalo u Garmišu. Iako su tek 1936. u ovom gradiću održane Olimpijske igre, skakonicu su zvali olimpijska još od renoviranja, 1925. godine. Pred početak drugog svetskog rata je izgorela, a tek deset godina kasnije obnovljena, od tada je nekoliko puta renovirana i danas je jedno od najbezbednijih skakališta na svetu. Takmičenja na Olimpijadi, 1936. pratilo je oko 130 hiljada gledalaca i taj rekord nikada nije dostignut.

Bergizel, Insbruk (Austrija)

Stara skakaonica, Huselhof, izgrađena je 1906. godine. Dve decenije kasnije, prilično izmenjeni objekat dobija sadašnje ime. Dva puta su na ovom mestu održavane Olimpijske igre, 1964. i 1976. godine. Nije omiljena, jer se na njoj postižu manje daljine nego na ostale tri skakaonice u okviru turneje.

Skakaonica ”Pol Auserlajtner”, Bišofshofen (Austrija)

Sagrađena 1947. godine, skakonica u Bišofshofenu je najmlađa. Samo dve godine kasnije, 1949., Nemac Rudolf Gering je skočio preko sto metara, a danas je kritična tačka na 120 metara. Da bi se uslovi za skakače popravili u Bišofshofenu je promenjen nagib za doskok jer su se takmičari često, posle dobrih skokova, povređivali zbog oštrog ugla na delu gde su se zaustavljali.

Svi pobednici turneje:

Jens Vajsflog

1953 Sep Bradl (Austrija)
1953/54 Ulaf Bjernstad (Norveška)
1954/55 Turbjern Ruste (Norveška)
1955/56 Nikolaj Kamenski (Sovjetski savez)
1956/57 Penti Votinen (Finska)
1957/58 Helmut Reknagel (Istočna Nemačka)
1958/59 Helmut Reknagel (Istočna Nemačka)
1959/60 Maks Bolkard (Zapadna Nemačka)
1960/61 Helmut Reknagel (Istočna Nemačka)
1961/62 Eino Kirjonen (Finska)
1962/63 Turalf Engan (Norveška)
1963/64 Veiko Kankonen (Finska)
1964/65 Torgeir Brandceg (Norveška)
1965/66 Veiko Kankonen (Finska)
1966/67 Bjern Virkola (Norveška)
1967/68 Bjern Virkola (Norveška)
1968/69 Bjern Virkola (Norveška)
1969/70 Horst Ojk (Istočna Nemačka)
1970/71 Jirži Raška (Čehoslovačka)
1971/72 Ingolf Mork (Norveška)
1972/73 Rajner Šmit (Istočna Nemačka)
1973/74 Hans Gerg Ašenbah (Istočna Nemačka)
1974/75 Vili Pirstl (Austrija)
1975/76 Johen Daneberg (Istočna Nemačka)
1976/77 Johen Daneberg (Istočna Nemačka)
1977/78 Kari Ilantila (Finska)
1978/79 Penti Kokonen (Finska)
1979/80 Hubert Nojper (Austrija)
1980/81 Hubert Nojper (Austrija)
1981/82 Manfred Dekert (Istočna Nemačka)
1982/83 Mati Nikenen (Finska)
1983/84 Jens Vajsflog (Istočna Nemačka)
1984/85 Jens Vajsflog (Istočna Nemačka)
1985/86 Ernst Fetori (Austrija)
1986/87 Ernst Fetori (Austrija)
1987/88 Mati Nikenen (Finska)
1988/89 Risto Lakonen (Finska)
1989/90 Diter Toma (Nemačka)
1990/91 Jens Vajsflog (Nemačka)
1991/92 Toni Nieminen (Finska)
1992/93 Andreas Goldberger (Austrija)
1993/94 Espen Bredesen (Norveška)
1994/95 Andreas Goldberger (Austrija)
1995/96 Jens Vajsflog (Nemačka)
1996/97 Primož Peterka(Slovenija)
1997/98 Kazujoši Funaki (Japan)
1998/99 Jane Ahonen (Finska)
99/2000 Andreas Vidhelcl (Austrija)
2000/01 Adam Mališ (Poljska)
2001/02 Sven Hanavald (Nemačka)