Bosanski Srbi srditi zbog iskaza Biljane Plavšić

Većina ovdašnjih etničkih Srba mahom ignoriše suđenja Balkancima optuženim za ratne zločine, međutim, nikom nije promaklo da je bivša predsednica srpskog dela Bosne pred Haškim tribunalom neočekivano izjavila da je kriva za zločine protiv čovečnosti.

Bivša predsednica Biljana Plavšić izjavila je da je priznala krivicu za ulogu u Bosanskom ratu 1992-95. kako bi podstakla proces pomirenja. Međutim čini se će da njeno svedočenje, koje počinje danas i na kojem će se prvi put javno govoriti o njenoj ulozi, proizvesti sasvim suprotan efekat u Bosni.

Ona je najviši zvaničnik bosanskih Srba koji je priznao krivicu pred tribunalom.

Bosna i Hercegovina sastoje se od dve oblasti: Republike Srpske, većinom nastanjene Srbima, glavni grad Banja Luka, i Muslimansko-hrvatske federacije, sa sedištem u Sarajevu. Plavšić je tokom rata bila član predsedništva samoproklamovane Srpske Republike u Bosni– entiteta koji nikada nije međunarodno priznat – a nakon rata, predsednica Republike Srpske.

Danas Srbi kažu da stiču utisak da je jedan od njihovih lidera izdao i njih i ono za šta su se borili.

"Nema nikakve krivice koju ona može da prizna," kaže Jelena Mijović, 22, bosanska Srpkinja koja studira srpski jezik i književnost na Univerzitetu Banja Luka. "Ne može ona da prizna krivicu za ono što je bila volja ovog naroda."

Uzima cigaretu, povlači dug dim, i odmahuje glavom.

"Veoma sam se razočarala u nju. Mi, kao narod, imamo kolektivni ponos koji nam ne dozvoljava da se vraćamo na ono što smo činili u prošlosti."

Plavšić je izjavila da je kriva za samo jednu tačku optužnice i to za akcije oružanih snaga bosanskih Srba koje su progonili pripadnike nesrpske nacionalnosti na rasnoj i religijskoj osnovi kako bi ih isterali iz područja u kojima su Srbi nameravali da žive. Ona bi za ovo delo mogla dobiti i doživotni zatvor, ali s obzirom da ima 72 godine očekuje se znatno blaža kazna.

Prvobitno, Plavšić je bila optužena po dve tačke za genocid i po pet tačaka za zločine protiv čovečnosti, uključujući progon zbog etničke i verske pripadnosti i političkog opredeljenja.

Osim Biljane Plavšić, još samo nekoliko osoba optuženo je za genocid.

Bosanski rat bio je najbrutalniji sukob od Drugog svetskog rata – između 100.000 i 200.000 ljudi je izgubilo život, a nekoliko stotina hiljada osoba je raseljeno.

I mada su se sve tri etničke grupe – Srbi, Muslimani i Hrvati – klale među sobom tokom rata, Muslimani su izgubili mnogo više svojih sunarodnika nego Srbi i Hrvati.

Plavšić, po obrazovanju profesor biologije, pobožni pravoslavac i antikomunista, postala je 1990. borac za srpsku nacionalističku stvar i ušla u partiju na čijem čelu je bio Radovan Karadžić, trenutno najtraženiji ratni zločinac na Balkanu. Kada su se Srbi proglasili građanima odvojene republike, ona je zajedno sa Karadžićem postala član predsedništva te države.

U periodu dok je ona bila na vlasti, vojska bosanskih Srba izvršila je neke od najgorih ratnih zločina, među kojima mučenje Muslimana u logorima, spaljivanje žena i dece u njihovim domovima, i masovna ubistva.

Plavšić je bila poznata i zbog svoje ekstremne nacionalističke i popaljive retorike. Ona je posećivala vojnike na frontu, i bodrila one koji su u pojedinim slučajevima sprovodili kampanju "etničkog čišćenja". Za Muslimane je govorila da su "genetski defekt na srpskom telu". Poznato je i da je rekla da bi vredelo kada bi Srbi u borbi za Veliku Srbiju izgubili i polovinu stanovništva.

Iako ju je Karadžić posle rata izabrao za svog naslednika i predsednika Republike Srpske, ona se ubrzo distancirala od njega i osnovala sopstvenu političku stranku koja je sarađivala sa zapadnim silama. Potom je poražena od strane nacionalističkog kandidata.

2001. godine Haški tribunal je podigao optužnicu protiv nje i ona je izjavila da nije kriva. Iskaz je izmenila 2. oktobra ove godine.

Osim razočaranja, kod bosanskih Srba bio je primetan prezir, kao i strah zbog ovakvog razvoja događaja i eventualnih posledica na sudbinu drugih optuženih Srba.

Prema pravilima tribunala, od Biljane Plavšić se može zahtevati da svedoči i u drugim slučajevima. Kada je promenila iskaz njen advokat je rekao da ona nije dala saglasnost za tako nešto, međutim nju je moguće naterati da svedoči, kaže Jim Landale, portparol Tribunala.

"Njen iskaz mogao bi da ima posledice na postupak protiv Karadžića, Miloševića i Krajišnika; smatramo da ono što je ona sada priznala neće morati da se dokazuje pred sudom u ovim drugim slučajevima," rekao je Dejan Miletić koji se nalazi na čelu Biroa Republike Srpske za saradnju sa Haškim tribunalom. Momčilo Krajišnik, koji takođe čeka na suđenje u Hagu, bio je jedan od vodećih ljudi u vladi bosanskih Srba zajedno sa Karadžićem i Biljanom Plavšić. Trenutno se sudi i Slobodanu Miloševiću, bivšem predsedniku Srbije i Jugoslavije.

Ljudi koji poznaju Biljanu Plavšić kažu da je ona verovala u srpsku nacionalističku stvar i da je sebe ubedila da je to što radi u najboljem interesu srpskog naroda – i pre rata, a i posle kada se distancirala od Karadžića.

Ali kada je shvatila da je čeka dugo suđenje, da će morati da se suoči sa zločinima učinjenim u ime nezavisnosti bosanskih Srba, i kada je shvatila da je ljudi lagano gube iz vida, a da je Karadžić još uvek omiljena ličnost, ispunjena kajanjem i gorčinom, odlučila je da učini poslednji napor i uzvrati udarac, pričaju njeni poznanici.

"Iskreno je verovala, u jednom trenutku počela je da veruje da će se srpski narod naći u opasnosti ako se odvoji od Jugoslavije...  i naravno da je bila prisutna kada su se donosile odluke, ali te odluke nisu se nikada direktno odnosile na zlodela, logore i ubijanja," kaže Željko Kopanja, urednik Nezavisnih novina.

"Ona je žrtva sopstvenog krivog shvatanja... i mislim daje ova promena posledica njenog razočaranja u sopstvenu sudbinu," rekao je.

Ali kada je reč o doprinosu procesu pomirenja, to je pitanje, kaže Miodrag Živanović, profesor filozofije na Univerzitetu Banja Luka.

"I ja sam pre pet godina verovao da će izvođenje ratnih zločinaca pred lice pravde doprineti pomirenju, ali sada... kad vidim da koliki je posao odradio Tribunal, shvatam da će ti efekti biti minimalni," kaže Živanović.