Šumadinac guverner

Na minulim americkim "medjuizborima" za Kongres, Senat i guvernere pojedinih drzava, republikanci su ostvarili premoc u oba predstavnicka doma. Posmatraci se slazu da je pozicija predsednika - republiklanca Busa ojacana i da mu donosi veliku prednost u predstojecoj trci za drugi predsednicki mandat, 2004. godine.
No, izbori su doneli pobedu i jednom kandidatu Demokratske stranke, koju su proslavili mnogobrojni Srbi iz Cikaga - najveceg srpskog grada izvan Srbije (racuna se da u Cikagu zivi oko 600.000 Srba!). Naime, guverner Ilinoisa postao je Milorad Rod Blagojevic, doskorasnji kongresmen iz Petog cikaskog distrikta.
Rodova politicka karijera i potonja pobeda pozdravljene su i u Blagojevicevoj dalekoj postojbini Sumadiji, tacnije u rodnom selu njegovog oca Radisava, Velikim Krcmarima kod Kragujevca.
Profesor istorije Dejan Obradovic, takodje iz Krcmara, odavno je u kontaktu sa americkim kongresmenom. Obradovic je hronicar svog kraja i godinama sakuplja gradju o poreklu porodica i istaknutim ljudima ovog kraja, pa tako i o familiji Blagojevic, dok o Rodu u seoskoj hronici pise u poglavlju "Srpska prica - americki san".
"Blagojevicevi su starinom iz Prizrena. Slave Djurdjic. Rodovi preci su u Krcmare dosli oko 1755. godine. Prezime nose po Bpagoju Radosavljevicu koji se rodio pre tacno 200 godina - 1802. Rodov otac Radisav Blagojevic bio je oficir vojske Kraljevine Jugoslavije, kao i brat Milorad. Rat je proveo u nemackim zarobljenickim logorima za oficire. Po dolasku komunista na vlast, odlucio je da se ne vraca u otadzbinu. U Srbiji su mu ostala braca, Jaksa i Nikola. Bez znanja engleskog, dugo se mucio i radio svakojake poslove, od rada u celicanama do kopanja kanala. Ozenio se Amerikankom hercegovackog porekla Milom Govedaricom. Najpre su dobili sina Boska koji dobija ime po dedi.
Novi guverner Ilinoisa Milorad rodio se 10. decemvra 1956. i poneo je ime strica koji je umro vec 1957. godine. Da bi se lakse adaptirali na americki nacin zivota, Bosko i Milorad amerikanizuju imena u Robert i Rod. Rodova opredeljenja su istorija i pravo, pa zavrsava dva drzavna fakulteta - 'Peperdin' i 'Nort Vestern'. Uzor mu je nekadasnji americki predsednik Teodor Ruzvelt. Robert (Bosko) je, kao stipendista vojske, zavrsio ekonomiju. Posle vojne sluzbe, u cinu pukovnika vratio se u svet struke i radi kao bankar u Tampi, na Floridi.

Uspesna karijera

Rod (Milorad) je posle fakulteta zapoceo karijeru kao advokat. Brzo je dosao na mesto pomocnika drzavnog tuzioca u drzavi Ilinois. Sa tog mesta je 1992. godine izabran u Parlament te drzave. Novembra 1996. na izborima za Kongres ubedljivo je porazio republikanca Majkla Flenegena sa 64 posto glasova. Na sledecim izborima (1998) bio je jos ubedljiviji (73,8 posto glasova). Na najkomplikovanijim americkim izborima, novembra 2000. godine, dok su se lomila koplja oko stvarnog pobednika, Blagojevic je imao impresivan skor od 87 posto glasova.
Pocetkom 2002. nominovan je za kandidata Demokratske stranke na izborima za guvernera. Do guvernerskog polozaja dosao je pobedom protiv uglednog republikanca, drzavnog tuzioca Dzima Rajana, dobivsi 52 odsto glasova. Time je prekinuta dominacija republikanaca koji su mesto guvernera neprekidno drzali cetvrt veka. Istovremeno, umesto stare garde demokrata koju je predvodio Den Ratenkovski, dosli su 'mladi lavovi' medju kojima je i Blagojevic.
U toku mandata u Kongresu Blagojevic je bio clan dva kongresa komiteta: za nacionalnu bezbednost, koji je odgovoran za oruzane snaga SAD, za Pentagon, za vojne trosove, za sistem naoruzanja i za licna armijska pitanja, kao i Komiteta za nadzor, odgovornog za kontrolu poslovanja vladinih institucija. Angazovao se i na suzbijanju trgovine drogom iz latinoamerickih zemalja. Na njegov predlog podignuta je starosna granica za nosenje vatrenog oruzja sa 18 na 21 godinu.
Njegova supruga Patrisa Mel je cerka uglednog Ricarda Mela, veoma uticajnog u Demokratskoj stranci, koji je presudno uticao na Blagojevicevo ukljucivanje u visoku politiku. Imaju sestogodisnju cerku Ejmi. Po recima naseg uglednog istoricara dr Dragoljuba Zivojinovica, koji se sa njim sreo 1998. godine u kongresnoj biblioteci, Rod je sa velikim interesovanjem razgledao oceve fotografije poslate iz Krcmara i rodoslov Blagojevica, ali u svemu drugome videlo se da je rec o pravom Amerikancu, sa svim manirima i predusretljivoscu ambicioznog coveka.
U zemlji svog oca bio je samo jednom, pocetkom nesrecnog maja 1999. godine, zajedno sa Dzesijem Dzeksonom, u akciji oslobadjanja americkih vojnika u Beogradu. Najavio je susret i - odleteo za Nemacku sa oslobodjenim vojnicima. Po povratku u SAD, sa jos 29 kongresmena potpisao je zahtev da se bombardovanje obustavi.
Mnogi Srbi bili su njegovi biraci, ali je nailazio i na otpor, jer, kao americki vaspitan istoricar, nije podlegao nacionalnoj histeriji. Sa ocem je, kao mladic, bio aktivan u Srpskoj narodnoj odbrani i tu se uverio da je Srbima vise od svega neophodna sloga. Kad je postao kandidat za guvernera to je proslavio sa pristalicama u firmi u kojoj je nekad radio njegov otac ('Finkel and Sons'). U perspektivi sebe vidi kao predsednickog kandidata. Na poslednjim izborima imao je veliku podrsku gradonacelnika Cikaga Ricarda Delija, ali i finansijskih krugova, buduci da je za kampanju sakupio vise novca nego Al Gor u predsednickoj trci pre dve godine. Podrzali su ga i neki ugledni americki Srbi, cesto suprotnih politickih opredeljenja - npr. dr Vuko Zecevic, Vlado Bjelopetrovic, Vlada Petrovic, koji je bio u njegovom izbornom stabu, i drugi. U izbornom timu imao je preko 8.000 ljudi", kaze prof. Obradovic.

Od "cakmare" do "japija"

Sumadijske rodjake Roda Blagojevica zatekli smo u Velikim Krcmarima, odmah ispod glavne autobuske stanice. U kuci s lepim, tipicno sumadijskim dvoristem, zivi Milica Acimovic, kojoj je Rodov otac Radisav bio ujak.
- Dobro se secam ujaka od pre rata. Zvali smo ga u familiji Disa. On je rodjen 1911. godine, a ozenio se kasno: najpre ga je ovde zakacio rat, a onda se u Americi trebalo snaci, tako da je sinove dobio tek u svojim cetrdesetim godinama. Kuca u kojoj su se rodili Radisav i njegov brat Milorad pre nekoliko godina je srusena. To su one stare kuce koje mi u selu zovemo "cakmare" - sa starinskim ognjistima, odavno nepodobne za stanovanje. Pre no sto ce biti srusena, ta je kuca sluzila kao ekonomska zgrada.
Rodov sinovac Nikola Blagojevic rodjen je u Beogradu, ali u poslednje vreme zauzeo se da popravi staro gazdinstvo, pa je sve cesce u Krcmarima. On je bio gost Roda Blagojevica kad se Rod zenio:
- Ostao sam u Cikagu nekoliko meseci. Mnogo mi je pricao o svojim teskim zivotnim pocecima - radio je kao student za sitne napojnice, bio prinudjen da se izdrzava jos od svoje sesnaeste godine. Njegov brat Bosko i on vremenom su stekli americke manire u ponasanju, ali su u dusi ostali Srbi. Primetio sam, takodje, da su "radoholicari" - da rade dvadeset pet casova dnevno. Iako sam mogao da ostanem koliko sam hteo, ja sam se vratio u zemlju kad sam cuo da se razbuktava rat. Od kako je Rod postao guverner, manje mi je dostupan. Cujemo se jednom u tri meseca, dok se sa Boskom cujem cesce.
Godine 1999. imali smo jedan mali incident. Naime, on je dosao da pregovara o oslobadjanju zarobljenih americkih vojnika, u tajnu misiju, ali nije izdrzao i javio mi se telefonom takoreci iz Milosevicevog "predsoblja". Bilo je tesko vreme - on je ipak zastupao tada neprijateljsku silu, a Miloseviceve gorile su snimale svaki njihov korak, pa bas i nije bilo ugodno sto se cujemo u takvim okolnostima. Zato se tada nismo mogli susresti.
Na pitanje da li Rod Blagojevic danas moze da ucini nesto korisno po Srbiju, Nikola kaze:
- On je ambiciozan covek, "japi", kome je uspeh u zivotu veoma vazan. S druge strane, pravi je laf i dzentlmen koji nije izgubio dusu. Predjasnja vlast ga je tu i tamo hvatala za rukave, to znam, ali do konkretne saradnje nije doslo. Sto se tice nove vlasti, nije mi poznato da li je sa njom imao kontakte. U svakom slucaju, on bi mogao da bude dobra veza za lobiranje srpskih interesa u Americi. On odlicno poznaje i nasu dijasporu, jer je godinama kao advokat zastupao skoro iskljucivo Srbe. Srpski jezik govori veoma dobro, pa je i u tom smislu pogodan da bude veza izmedju nas i Amerikanaca. Na nasim diplomatama je da tu vezu uspostave i realizuju je na obostranu korist.