Međunarodni sud pravde nenadlezan da sudi SRJ za rat u BiH?

Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu u ponedeljak je počela rasprava o nadležnosti tog suda u sporu u kom BiH tuži SRJ za agresiju i genocid, izvršene u periodu od 1992. do 1995. Jugoslovenski tim traži da odluka kojom se, pre 6 godina, sud proglasio nadležnim u sporu bivših jugoslovenskih republika, bude promenjena, jer pred sudom Ujedinjenih nacija ne može vođen spor protiv SRJ koji se odnosi na vreme kada Jugoslavija nije bila članica te međunarodne organizacije. Pravni zastupnici Jugoslavije, koje predvodi Tibor Varadi, smatraju da je prijem SRJ u članstvo UN, 11. novembra 2000, dokaz tvrdnje da do tada SRJ nije bila članica te organizacije, pa shodno tome ni Statuta Međunarodnog suda. Jugoslovenski tim ističe i to da je SRJ tek u junu 2001. potpisala Konvenciju UN o genocidu, što je osnov nadležnosti Međunarodnog suda pravde u tom sporu. Pogrešna je bila pretpostavka da SRJ nasleđuje pravni i politički subjektivitet SFRJ i na sebe preuzima sve međunarodne obaveze bivše Jugoslavije, kako je navedeno i u Deklaraciji Savezne skupštine o stvaranju zajedničke države Srbije i Crne Gore, iz aprila 1992, objašnjava Vladimir Đerić, savetnik ministra inostranih poslova SRJ i član pravnog tima SRJ. "Ono što je poenta jeste da smo mi u dobroj meri tvrdili da imamo kontinuitet sa SFRJ, da je postojalo mnoštvo znakova koji su pokazivali da postoji kontinuitet sa SFRJ. Čuli ste da smo mi čak plaćali članarinu u UN, ali da je takođe bilo signala koji su govorili da nema kontinuiteta sa SFRJ. U svakom slučaju, cela ta situacija, koja je bila puna pravnih poteškoća, razrešena je tek 2000. i onda je jasno otkriveno da nismo bili članica UN", rekao je Đerić.

Komentarišući nastup jugoslovenskog tima, zastupnik BiH, holandski advokat Fon van den Bizen, kaže da tvrdnjama o diskontinuitetu sa SFRJ, jugoslovenski tim, umesto da iznese nove činjenice, menja pristup sporu. "Ne može jedna država da godinama prema drugim državama i svetu ima jednu poziciju, a da onda jednostavno promeni taj stav i kaže: 'da zanemarimo sve sto se, u pravnom smislu, događalo u proteklih 8-9 godina i da dosadašnji proces jednostavno izbrišemo iz arhiva'".

U uvodnoj reči pred sudskim većem, u kom sedi i Vojin Dimitrijević, kog je za tu priliku imenovala Jugoslavija, glavni pravni zastupnik Jugoslavije Tibor Varadi rekao je da je krivica za stradanja u bivšoj Jugoslaviji individualna i da optužbama, pa i onima za genocid, treba da se, kao i do sada, bavi Haški tribunal. "U sukobu, linije razdvajanja su bile etničke, države koje su stvorene nisu stvorene na tom principu, imamo multietničke države. Očigledno je da te države nisu nasledile linije razdvajanja. Postoji individualna odgovornost koja je nesporna i gde se dosta učinilo. Možda je moglo brže, možda je moglo više. Ali, čini se i to je nesporno. Mislim da je to pravi put", rekao je Varadi.

Rasprava će biti nastavljena u utorak iznošenjem argumenata bosanske strane. Sreda i cetvrtak rezervisani su za replike, a konačna odluka sudskog veća o tome može li pred Međunarodnim sudom pravde biti nastavljen spor protiv Jugoslavije po tužbi Bosne za agresiju i genocid trebalo bi da bude doneta do februara sledeće godine.