"Otvorena represija nad manastirom Decani"

“Kada je Vlada Srbije 1997. godine, donela odluku o vracanju dela zemlje koja je zajedno sa jos 700 hektara manastirskog imanja bespravno nacionalizovana 1946. godine, sacinjen je jedan poseban, pravno osnovan i validan ugovor izmedju Vlade i manastira. I sada Opstinski sud ponistava ovakav ugovor. Smatrajuci ovaj sud nekompetentnim I nenadleznim za pitanja crkve, imovine i odluke Vlade, nismo se odazvali na pozive iz suda. Jos uvek nam nije poznato na osnovu cega je ugovor ponisten, ali je jasno da je ovakva presuda dokaz, ovoga puta institucionalne, represije na manastir”, rekao je za B92 staresina manastira Visoki Decani, iguman Teodosije.

Sud je nakon devet zasedanja 2. avgusta doneo odluku da se dve zemljisne parcele, od ukupno 23.45 hektara, u neposrednoj blizini manastira, oduzmu manastiru.

“Vise od tri godine traju pritisci opstine Decani kako bi se monaskom bratstvu oduzelo pravo na koriscenje ove zemlje. Manastir je 2000. godine u dva navrata bio granatiran, kako bi se bratstvo uplasilo. Tada je reagovao KFOR pruzajuci zastitu i dajuci jasno upozorenje da ce svaki napad na manastir biti tumacen kao napad na Kfor. Pritisci su nakon toga bili umanjeni, a evo sada, kada su u Decanim uspostavljene institucije koje KFOR priznaje, otvorena represija se nastavlja”, kaze iguman Teodosije.

Namera lokalnih vlasti u Decanima, kaze iguman, je da se zemlja vrati u stanje koje je vladalo od 1946. do 1997. godine.

“Oni zele da se zemlja vrati opstini, odnosno onim radnim organzacijama koje su je pre koristile. To su motel Visoki Decani, u sumi iznad samog manastira i mali kombinat za pakovanje meda, "Apiko. Mi smo se obratili UNMIKu, ali i Vladi Srbije. Verujemo da ce UNMIK reagovati i naci nacina da se ova odluka suda ospori, a da ce Vlada Vlada Srbije takodje na neki nacin odgovoriti nasem zahtevu”, objasnjava iguman Teodosije.

On naglasava da je pritisak nastavljen upravo u trenutku kada KFOR postepeno prenosi odgovornost na opstinu, sud policiju I druge institucije.

Odluka u procesu koji je vodio sudija Haki Baljaj, naglasava iguman, doneta je nakon devet zasedanja. “I to su u procesu ucestvovali iskljucivo Albanci, bez naseg prisustva ili prisustva medjunarodnih predstavnika. Albanici su tuzbu podneli i po tuzbi presudili. Sve po onoj narodnoj poslovici - kadija te tuzi kadija ti sudi”, kaze nas sagovornik. Podsetimo da su nakon rata novoosnovane albanske opstinske vlasti odmah osporile odluku Vlade Republike Srbije i trazile sve moguce nacine da oduzmu zemlju od manastira, nakon cega je reagovao KFOR i zastitio celokupnu manastirsku imovinu, a taasnji sef UNMIK-a Bernard Kusner izdao posebno pismo kojim se manastiru potvrdjuje pravo da koristi svoju zemlju. Ali, opstinske vlasti ne miruju i odmah pokrecu sudski proces koji je u medjuvremenu bio prebacen na okruzni sud u Peci da bi opet na kraju bio vracen opstinskom sudu u Decanima. Prema saopstenju Eparhije rasko-prizrenske i

kosovsko-metohijske, svoju presudu Opstinski sud temelji na neosnovanim cinjenicama i netacnim informacijama s namerom da se pokaze nelegalnost odluke Vlade Republike Srbije. “Posebno se naglasava Regulacija UNMIK-a 1999/24 po kojoj su navodno svi ugovori sklopljeni nakon 22. marta 1989. godine "nelegalni". Najbolji dokaz koliko je proizvoljno tumacenje ove regulacije jeste cinjenica da Albanci uopste ne osporavaju one ugovore koji su zakljuceni na njihovu korist u toku poslednjih deset godina”, navodi se u saopstenju eparhije.

Vredi napomenuti da je Zakonom o agrarnoj reformi Crkvi oduzeto oko 70.000 hektara plodne zemlje i suma. Svakoj crkvenoj jedinici ostavljeno je po deset hektara, a crkvama i manastirima od izuzetne istorijske vaznosti po 30 hektara zemlje i isto toliko sume. Srpska pravoslavna crkva nacionalizacijom je zakljucno sa 1958. godinom, ostala bez 1.180 zgrada koje su uglavnom sluzile za smestaj svestenika i njihovih porodica ili u sluzbene svrhe. Nakon brojnih i neuspesnih nastojanja crkve da joj se imovina vrati, pocetkom 1991. godine, u Skupstini Srbije sasvim neocekivano prosao je zakon o vracanju crkvene nepokretne imovine - obradive zemlje i zgrada. Medjutim, Slobodan Milosevic u svojstvu predsednika Srbije iskoristio je pravo suspenzivnog veta. Nije potpisao i obnarodovao zakon, vec ga je vratio Skupstini da ga jos jednom razmotri, nakon cega se zakon vise nikada nije nasao pred skupstinskim poslanicima. Dolaskom nove vlasti, pokrenuta je incijativa i pri Ministasrtvu pravde oformljene su dve komsije. Jedna se bavi izradom zakona o denacionalizaciji, a druga, tekstom zakona o vracanju imovine crkvenim i verskim zajednicama.