Pod istragom novac od prodaje Telekoma

Telekom Italija kupio je juna 1997. godine 29 procenata Telekoma Srbije za 890 miliona nemackih maraka, a 20 procenata kupio je grcki OTE. Glavnu  ulogu u ovom poslu odigrao je NatVest Markets, odnosno zamenik predsednika te kompanije, bivsi britanski ministar spoljnih poslova Daglas Herd, koji je za posao dobio i znatnu novcanu naknadu. Gardijan otkriva da je godinu dana pre nego je taj posao sklopljen i samo 12 meseci nakon sto je prestao da bude sef Forin ofisa, Daglas Herd doruckovao sa Slobodanom Milosevicem i to se smatra pocetkom dogovora o privatizaciji srpskog Telekoma. Famozni dorucak pominje i italijanski dnevnik Republika napominjuci da da je kupoprodajnom ugovoru Milosevic dugo radio i to ” jos od 24. jula 1996. godine kada je na njegova vrata zakucao stari prijatelj, bivsi britanski ministar spoljnih poslova Daglas Herd, i kada su imali "radni dorucak" razlicit od uobicajenih do tada. Taj dorucak u Beogradu je, pise "Republika", bio ugodan i uspesan i Milosevic je na kraju odobrio "Natvestu" 10 miliona dolara provizije za privatizaciju Telekoma Srbija. Cuven po svom nacinu ubedjivanja i odsustvu finansijskog iskustva, Herd je posle Forin ofisa primljen u "Natvest markets", poslovnu banku grupe "Natvest", sa godisnjom platom od 250.000 funti. List potom navodi kako je posao u Beogradu proslavio Milosevic sa oko 12 do 15 poverljivih saradnika, uz sampanjac i nazdravljanje predsedniku, ali i cinjenicu da se o detaljima ugovora u Srbiji i Italiji dugo posle toga nije moglo saznati skoro nista.

Londonski  Gardijan navodi da je bivsi ministar inostranih poslova bio u drustvu Polin Nevil-Dzons, koja je takodje imala vrlo visoku poziciju u Forin ofisu, a zatim i jednu od rukovodecih uloga u NatVest Markets. List napominje da nema dokaza koji bi ukazivali da su Daglas Herd, Polin-Nevil Dzons, NatVest Markets, kao i talijanski i grcki telekom bili upleteni u nezakonite radnje. Istraga se, sugerise Gardijan, najverojatnije vodi o mogucnosti da je deo novca od privatizacije zavrsio u privatnim kompanijama koje su kontrolisali Milosevic ili njegovi saradnici. Na koji nacina ova istraga moze uticati na Telekom Srbiju objasnjava za B 92 Dragor Hiber, predsednik Upravnog odbora Telekom Srbija.

“Istraga je koncentrisana na proviziju koju je srpska strana dala Italijanima, a ne na posao u celini.  Pravne posledice istrage mogu biti sledece: zamislivo je da jedan, drugi ili treci ucesnik u tom poslu dovedu u pitanju citav pravni posao, ako je on zakljucen na nezakonit nacin. Tada bi pravne posledice bile ponistenje ugovora, povracaj datog i naknada stete”, objasnjava Hiber. Ono sto jeste sigurno, kaze nas sagovornik” to je da je od pocetka to jedan cudno i neobicno zamisljen posao.“Taj posao rezultirao je cudnom upravljackom strukturom kompanije, cudnom organizacionom strukturom, i cinjenicom da su se sva tri ucesnika, na ovaj ili onaj nacin, osigurali da vracaju pare koje su dali, iscrpljujuci kompaniju van, ili nezavisno od njenih poslovnih rezultata. I to je ono sto opterecuje telekomunikacije i njihov razvoj u Srbiji i dan danas", objasnjava predsednik Upravnog odbora.

Zapad je pomagao Milosevica

Svetsko telekomunikaciono trziste je u krizi, pa nije realno ocekivati da ce neko drugi i bogatiji biti zainteresovan za ponovnu kupovinu Telekoma Srbija, smatra Hiber dodajuci da su prisutna dva moguca resenja za ovu kompaniju.

"Jedno je rearanziranje sporazuma akcionara tako sto bi se oni odrekli onih vrsta prihoda koji dolaze nezavisno od uslova poslovanja. Dakle, jednim rearanziranjem koje bi omogucilo brze investiranje, i narocito, promenu organizacione strukture koja je sada troma, komplikovana i neefikasna. To je, po mom misljenju, primaran model. Drugi model je da se dodje vlasnickog prestruktuiranja i sto bi kroz to vlasnicko prestruktuiranje bilo postignuto ovo prvo. Samo sto  vlasnicko prestruktuiranje ne bi donelo nista Telekomu ni telekomunikacijama Srbije, vec samo ucesnicima u tom poslu", objasnio je on.

Politicku dimenziju ovog ugovora komentarise za B92, novinar NIN-a, Tanja Jakobi, ocenjujuci da ce sada postati jasno da je zapad te 1997. godine odlucio da finansijski pomogne vlast Slobodana Milosevica, i da je bivsi predsednik bio podrzavan od medjunarodne zajednice. "Mislim da je to bila sustina “operacije Telekom” i da ce sada neki politicari koji su u tome ucestvovali biti izvrgnuti i kritici i eventualnoj istrazi, ali to nece imati nikakvog sustinskog znacaja za nas ugovor. Jednostavno zato sto ni ni Daglas Herd, ni Lamberto Dini, niti bilo ko od grckih politicara nije ucestvovao direktno u potpisivanju tog ugovora. To je jedino neka moralna satisfakcija koju mozemo da osecamo, ako se ispostavi da su tacne nekadasnje optuzbe srpske opozicije da su i strani i domaci politicari ovde uzimali izvesne provizije od tog posla".Procenjujuci buducnost Telekoma Srbija, Tanja Jakobi zakljucuje da u ovoj problemtaci nece biti nekog velikog I znacajnog napretka.

"Telekomu Srbija su investicije izrazito potrebne. Naravno investicije uvek traze razbijen sektor telekomunikacija i to je za nas veliki problem. Sumnjam da ce se tu neke stvari promeniti, izuzev ako se nekom boljom naplatom ili nekom boljom organizacijom kompanije iznutra, na sta, na zalost, imaju veliki uticaj i italijanski i grcki partner, stvar ne poboljsa. Mislim da bez tog nekog dodatnog angazmana nece biti nikakvog znacajnog napretka. Na zalost, imamo monopol koji traje do 2005. godine, i do tada cemo zaista biti u kandzama STET-a i OTE. A posle cemo videti da li ce se trziste telekomunikacija oporaviti i da li ce mozda biti moguce da u tom trenutku Telekom Srbija pronadje nekog boljeg strateskog partnera od ovih koje ima". Istovremeno, tek nakon 2005. godine mozda mozemo da ocekujemo da na telefonskoj liniji nemamo padobrance u obliku komsija iz zgrade ili komsija iz poste. A da ne govorimo o liniji bez dvojnika, dve telefonske linije u jednom stanu i drugim blagodetima razvijene fiksne, a samim tim i mobilne telefonije.