Apoteka otvorenog srca

Pravićemo se kao da će pregovori trajati večito a za borbu ćemo se oštriti kao da počinje sutra, bićemo doduše hendikepirani kao plava četa koja je u svetsko prvenstvo već ušla sa igračem manje, izlanuli smo se u kakvom nam je stanju vojska, migovi su nam jedni za remont drugi za staro gvožđe tj. stari aluminijum, nemamo satelit koji je vizionar Davinić kaparisao od Izraela, padobranci nemaju iz čega da skaču, Aco Tomić nije završio vojnu akademiju, vojnici u demodiranim uniformama a pokupka od Mileta Dragića otkazata... Ali, borbeni moral važniji je od svega: na neprijatelja kidisaćemo sa oružjem koje ćemo mu prethodno oteti, Toma će u pozadini deliti humanitarnu pomoć - čarape za ranjene borce, unikate koje je naštrikala Isidora Bjelica.

U Kninu će se godišnjici Oluje zvanično radovati i predstavnici Srba, gradonačelnikov pomoćnik Dragan Jerković veli: "Toga dana, 5. avgusta 1995. u mom selu Golubiću ubijena su 32 srpska civila, to je tragičan dan za selo, ali i dan kad je oslobođena Hrvatska, država u kojoj svi živimo. Zato svi treba da ga poštujemo i slavimo, a posebno državni službenici i predstavnici lokalne vlasti", žali lokalno, slavi globalno! Vrhunac proslave biće koncert Marka Perkovića zvanog Tompson, slavnog po antisrpskim, ustaškim pesmama.

Minula sedmica protiče u selidbi nacionalnog blaga, arhiva Kinoteke prelazi u novu zgradu, narodni poslanici u bivšu Saveznu skupštinu, iz tamnice su puštena još dva lica osumnjičena da su za Mladića iznajmljivala stanove i nosila mu pljeskavice (nađena je lažna manjerka u obliku diskmena kroz čije je slušalice odbegli general cedio kečap), da li su jataci štogod odali ili su, naprotiv, pušteni kao tvrd orah, bumo videli, a možda i ne budemo videli, bataljon od 200 farmaceuta otputovaće na kongres u Brazil, simpozijum je svetski, ali će svaki deseti učesnik biti iz krateža zvanog Srbija, apotekari se ponose što im put i boravak ne plaća država nego tuđinske kompanije i veledrogerije, potonjima je neizreciva radost i čast da se vide sa našima koji ne nose naučne radove nego idu pod sloganom "Apoteka otvorenog srca"; u Srbiji će do kraja godine 300 žena biti vantelesno oplođeno o trošku države, a onda svake godine po hiljadu, predstavnik Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje zbori: žene ne smeju imati žive dece, čoveče, kao da čita kakav ferman ili hatišerif o usvajanju budućih janičara, dalje, neplodnost mora biti organskog ili neotkrivenog porekla, od kandidatkinja se dakle očekuje moralnopolitička podobnost, žrtve polnih boleština i protagonistkinje pobačaja neće se naći u narodnom frontu protiv bele kuge, tu se kapitalizam i crkva iz različitih doduše pobuda susreću i raduju, još malo pa kao veledrogerije kad im iz zemlje u tranziciji i predratnom stanju doleti dvesta apotekara.