Ma, lustrirajte!

O potrebi sprovodjenja lustracije u Srbiji ste verovatno slušali, čitali i možda joj se potajno nadali. Međutim, lustraciju možemo preneti i sprovesti i u privatnom domenu života: shvatite je kao potrebu da uklonite nekog iz svog života ko vam je jednom davno temeljno i intenzivno zagorčavao život i sada, na svaki način želi da ponovo udje u njega, da se reaktulizuje, obećavajući da nikada to više neće raditi i da se promenio. Je l' bi vi Mirka Marjanovića za premijera ponovo? Ako nećete, onda recite sebi: "E, pa lažeš Mirko Marjanoviću, ne verujem ti više!"

Kada je primereno sprovesti sličan model pravnog instrumenta prilagođen privatnom životu, koji je, kao što znate, jako nepopularan među našim političkim legalistima i ustavnim dužebrižnicima?

Postoje mali, fini, ljubavni zločini koji bivaju učinjeni bez preke potrebe. Prosto neko je mogao ostaviti, prevariti, izneveriti ili nešto uraditi na jedan lakši način uzimajući u obzir vaša osećanja, potrebe ili bar elementarnu pristojnost, ali je to uradio na teži način: potpuno zanemeravajući osećanja, vaše potrebe i vašu ličnost i elementarnu pristojnost. Uradio je to na iscprljujući i bolan način. Imao je dovoljno manevarskog prostora da ne povredi ali je povredio. Počinio je, prosto, crimen amoris.

Ovaj zločin svakako nije utuživ na sudu niti možete tražiti ispravljanje nepravde koja vam je počinjena. Da li kasnije zbog toga ima posledica? Iskustva su različita i zavise uglavnom od ličnosti povređenog,  ali svakako nisu relevatna za ovu priču.

U nekim situacijama, kao i u osnovnoj psihoanalitičkoj potki krimi romana, taj isti zločinac se vraća na mesto zločina – što zločinca usred mraka večno vodi u taj kraj –   pitao se Arsen u „Ne vraćaj se starim ljubavima“.

Da ne bi nagađali njegovu motivaciju jer ko zna sve „tajne srca“, možemo se vratiti na politčki plan, pa pročitati korisni i odvratni „Spis o Revoluciji“ koji razmatra razmišljanja ideologa francuske restauracije Žozefa De Mestra (izdavač Gradac, 2001) kako bi se upoznali s retrogradnim snagama tadašnje revolucije i bolje spoznali razmišljanja i taktike retrogradnih snaga u našem društvu kad već nismo sproveli lustraciju. Mračnjaci su svuda i uvek isti.

I onaj vaš vam upravo ide u susret i nemoguće ga je izbeći. Tek sada je komplikovano. Pravila dobrog vladanja nalažu da komunicirate makar na nivou pristojnosti, da se dobro vladate i da poštujete proceduru i obrazac finog ophođenja. Faktički i nerado, vi se ipak ophodite demokratski. S druge strane, kandidat/kinja za lustraciju se ponaša nedemokratki, ne poštuje dogovorena pravila, budi stare rane i traži onu ranu u vama koja je do tad bila zalečena. Jednom rečju, ponaša se kao predstavnik bivšeg režima: Pustite ga u sobu (parlament) on bi da menja raspored stvari u sobi (on bi za govornicu), pustite ga da priča on vas ubeđuje (on bi da vlada), i na kraju počinje da preti - on bi da ruši vas (i vladu), ponovo.

E, da bi ovako nešto izbegli:

Lustrijajte je! Izbegni gnjavažu, zabrani pristup ovoj osobi svim osetljivima temama svoga srca, političkim temama. Lustriraj je! Zabrani da igra važnu ulogu u tvom životu jer onaj ko je kontinuirano kršio tanku liniju između dobrog i lošeg ne raspoznaje je više i ponovo će je kršiti. Prosto je lustrirajte!

Primena lustracije nije ograničena samo na političku stvarnost ali ni na ljubavne odnose isključivo. Ako niste sigurni ni u jedno ni u drugo, pročistite svoj život!