Prošlo šest godina, a od slika ni traga

Očevici tvrde da je Savezna skupština dan posle upada demonstranata 5. oktobra 2000. izgledala kao najjeziviji prizor iz Kusturičinog filma "Andergraund". U holu, građani su igrali fudbal sa telećim glavama iz skupštinskog restorana, koji je bio prepun pepela, slomljenog stakla i kiše od papira koja je padala sa plafona.

I umetnička kolekcija Savezne skupštine, jedna od najreprezentativnijih zbirki klasične jugoslovenske moderne, 5. oktobra je devastirana. Zbirka slika je obuhvatala 150 dela, od kojih je 59 ukradeno ili uništeno u požaru. Među njima su dragocena dela slikara Petra Dobrovića, Mila Milunovića, Milana Konjovića, Petra Lubarde, M. B. Protića i drugih velikana srpske umetnosti. Na sajtu MUP-a Srbije postavljene su reprodukcije svih nestalih dela za kojima policija traga, a slučaj je dostavljen i Interpolu, budući da je naša dijaspora potencijalno najplatežniji klijent.

Još od 1936. datiraju napori da se zdanje parlamenta ukrasi reprezentativnom umetničkom zbirkom. Ona je začeta porudžbinom portreta nekadašnjih predsednika Skupštine koje su uradili nenadmašni Uroš Predić i Ivan Tišov.

Novogodišnji poklon

- Srećom da su sva dela bila popisana i fotografisana 1999, kada smo pravili spisak dela za restauraciju, što umnogome olakšava istragu - kažu naši sagovornici iz Informativne službe Skupštine. - Dela iz zbirke izložena su po kabinetima i poslaničkim klubovima. Za samu Novu 2005. godinu, anonimni građanin je ostavio četiri ukradene slike na portirnici Narodnog muzeja, umotane u rolnu i teško oštećene. Zaista lep novogodišnji poklon. To su dela Koste Hakmana, Ljube Ivančić, a i pejzaži "Predeo iz Crne Gore" Petra Lubarde i "Trg u Dubrovniku" Atanasija Jeftića.

U Informativnoj službi Skupštine pitali smo koliko ima istine u glasinama da je pljačka umetniče zbirke bila planski sprovedena, imajući u vidu da se radi o imenima koja dostižu basnoslovne cifre na domaćem umetničkom tržištu.

- Tokom NATO bombardovanja, u Skupštinu su prenete i sve slike iz Palate federacije. Budući da nismo imali raspoloživ prostor, dosta radova smo smestili u magacin biblioteke. Sećate se da je on prvi zapaljen. Kako onda možemo govoriti o organizovanoj pljački. Posle 5. oktobra našli smo pocepan crtež Aralice u sobi iz koje je ukraden Konjović. Očigledno da je neko nosio Araličin crtež, a onda mu se Konjović učinio kao bolja ponuda, te je crtež pocepao, a iz Skupštine izneo Konjovićevu sliku.

Saradnja sa policijom

Jedna ukradena Konjovićeva slika se pojavila i na aukciji Madl arta?
- Da. MUP nas je obavestio i mi smo preuzeli tu sliku. Imamo izvanrednu saradnju sa kriminalističkom policijom zaduženom za kulturna dobra koja radi na ovom slučaju. Zanimljiv je i slučaj sa slikom "Pogled na kapelu Svete Petke" koja je ukradena 5. oktobra. Neko je kupio tu sliku i doneo je u Narodni muzej na procenu autentičnosti. Kustosi Nikola Kusovac i Buba Miljković su nas odmah kontaktirali i mi smo vratili taj rad.

Sve oštećene slike su restaurirane i moramo pohvaliti Centar za konzervaciju Narodnog muzeja koji je uložio lavovski trud u spasavanje ovih remek-dela naše umetnosti - kažu u službi Skupštine. - Poznat je i slučaj mladića koji je u po bela dana ostavio ispred Skupštine ukradenu sliku i - pobegao. Niko ga nije jurio. Skupština apeluje na svest građana i ljubitelje umetnosti koji u svojim kolekcijama poseduju ukradena dela da vrate ova narodna dobra tamo gde im je mesto. Obećavamo da ćemo im dozvoliti pristup našoj kolekciji.

- Tranzicija kao pojam označava prelazni period. U zemlji Srbiji je taj prelazni period shvaćen i prihvaćen kao interegnum u kojem je sve dozvoljeno, a krađa se podrazumeva - kaže Miško Petrović, predsednik ULUS-a. - Apetiti su ogromni, lopova je sve više, zakoni koji tolerišu to i takvo stanje su benevolentni, upravo zato što ih donose i proklamuju oni čiji je motiv za bavljenje politikom deviza "Bolje je imati nego nemati".

Tresla se gora...

Kada je masa 5. oktobra 2000. godine provalila u Skupštinu, kamere su zabeležile nekoliko klinaca koji su iz zapaljene zgrade izneli fotelje. Kasnije smo u vestima čuli da su iz Skupštine nestale i vredne slike. Još malo je pisano o tome, a zatim su slike sve ređe pominjane. Dakle, tresla se gora, rodio se miš. Sećam se da je Dragoljub Mićunović, tada predsednik Skupštine, apelovao na nepoznate "pozajmljivače" da vrate zajedničko nam blago. Nekoliko poštenih sugrađana, ganuti Mićunovim pozivom, vratili su četiri slike. Četiri slike? Na zvaničnom sajtu MUP-a Srbije nalaze se fotografije 55 slika sa imenima autora i nazivima slika ukradenih iz Skupštine.

Lepo, ali šta dalje? Prošla je druga polovina januara 2006. godine, a od slika ni traga. Niko me ne može ubediti da je nestanak vrednih slika naših slavnih i poznatih slikara iz Skupštine 5. oktobra 2000. godine delo ljubitelja slikarstva male platežne moći, razjarenih građana, "delija", "grobara", huligana, penzionera nezadovoljnih sve manjim penzijama, predstavnika armije nezaposlenih. Ne! To je profesionalno odrađen posao.

- Da li su slike još u zemlji, ili se već nalaze u kolekcijama u zemljama okruženja i šire, ne znam. Jasno mi je samo to da niko od zvaničnika, kojima su, inače, usta puna Srbije, srpskog naroda, srpske istorije i nasleđa, nije ni prstom mrdnuo. Ako nisam u pravu, neka se jave. Neka nam kažu da li vode istragu, dokle su stigli... Podsećam ih da je januar 2006. godine na izmaku - kaže Petrović.