Bitka za dinar

U Srbiji je, po oceni ekonomskih stručnjaka, najviše reformi učinjeno u bankarskom sektoru, a samo ove godine na tržište je ušlo više stranih banka, među kojima su i giganti u svetskim razmerama. Ipak, i pored sve veće konkurencije na bankarskom tržištu, kamatne stope su još uvek veoma visoke. Bez obzira na to, građani željni trošenja, masovno se zadužuju. Čak je i Međunarodni monetarni fond u nedavnim, tvrdim pregovorima sa Srbijom, ukazivao na pregrevanje potrošnje, a NBS je reagovala merama kao što su povećenje stope obavezne rezerve banaka na depozite i novac prikupljen iz inostranstva. Ova mera bi trebalo da ohladi kreditnu aktivnost i u krajnjoj liniji, poskupi novac. Trenutno, banke na 100 evra koje unesu u zemlju, 38 moraju da polože na račun NBS,  pri čemu im NBS na ova sredstva ne plaća ni minimalnu nadoknadu (ukinuto je plaćanje kamate na deviznu obaveznu rezervu). Ne čudi što se zato banke oštro bune. Pred sam kraj godine, NBS je lansirala još jedan monetarni instrument, dinarske štedne zapise namenjene građanima u vrednosti jedne milijarde dinara sa primamljivom kamatnom stopom od 25 odsto godišnje. Građani su pohrlili da uzimaju ove zapise tako da je od 26. decembra 2005 do 9. januara ove godine prodano 54.518 zapisa za ukupno 242,82 miliona dinara. O razlozima za uvođenje ovog, za centralne banke ne tako uobičajenog finansijskog instrumenta, za B92 govori Viceguverner Diana Dragutinović.

B92: Da li kamata od 25 odsto godišnje može značiti da NBS ne veruje jednocifrenoj projekciji inflacije koju je iznelo Ministarstvo finansija?

Diana Dragutinović: Centralne banke zemalja koje su se borile protiv inflacije koristile su rast kamatnih stopa kao osnovni instrument. Ali smanjenje inflacije nije u ovom slučaju jedini cilj. Drugi, veoma važan cilj je stimulisanje dinarske štednje građana. U ovoj siromašnoj zemlji stanovništvo je ukupno uštedelo 2,3 milijarde evra, a samo u toku 2006. godine, devizna  štednja je porasla za 800 miliona evra. Dinarska štednja je daleko niža i iznosi svega tri milijarde dinara. Ljudi ne veruju dinarima i NBS to hoće da izmeni.

B92: Ali i državna nacionalna korporacija za stambene kredite vezuje dinare za evre...

D. Dragutinović: Nažalost. CB želi da promoviše dinar, a kako to uraditi nego dati građanima priliku da zarade štednjom u dinarima, kroz vrlo primamljivu kamatnu stopu. Znamo da će nas to koštati, ali povlačenje novca sa tržišta  u svakom slučaju košta. Ipak to se isplati, jer se borimo za dinar.

B92: Ali, šta će se desiti kad dospe vreme naplate tih štednih zapisa, odnosno, kad vratite novac građanima?

Diana Dragutinović: Do tada, nadamo se da će poslovne banke početi više da reaguju na kamatne stope NBS, odnosno, da će povećati kamatnu stopu na dinarske depozite. Trenutno,  one ne nude kamatnu stopu koja bi stimulisala dinarsku štednju.

B92: Vi ste im postavili „zadatak“ jer sad moraju da budu više od 25 odsto da bi bile primamljive?

Diana Dragutinović: U ovom trenutku, da, to je osnova od koje moraju da odskoče.

B92: Zašto je samo Komercijalna banka dobila pravo da distribuira te zapise?

D. Dragutinović: Pre svega, odlučili smo se za nju jer ima najveći broj ekspozitura, najveće iskustvo u radu sa stanovništvom, još je u državnim rukama, a vremenom će se uključiti i druge banke. Bilo je i tehnički najlakše početi sa jednom bankom, pošto je brzina kojom je trebalo „odraditi“ ovaj  posao bila veoma važna.

B92: Niste bili u obavezi da raspišete tender?

D. Dragutinović: Ne, nismo bili u obavezi, a osim toga nije ni bilo moguće uraditi jeftinije ovaj posao, pošto Komercijalna banka to radi bez nadoknade.

B92: Neki poznati privrednici misle da je to loša porukama bankama, jer se prejudicira skup novac i visoka inflacija?

D. Dragutinović: Visoka kamatna stopa ne diže, već obara inflaciju. Iako nismo izašli u javnost sa našom prognozom inflacije, ono u šta smo sigurni  je da će ona biti niža od prošlogodišnje. Ali, iako je osnovni cilj NBS niska inflacija, njeno obaranje nije samo u našim rukama. Visokim kamatnim stopama ne možemo da utičemo na smanjenje tražnje u celini, pošto dobre kompanije mogu lako da se zaduže direktno u inostranstvu, pa ih naše mere mnogo ne dotiču.

B92: Kada je krajem godine postalo očigledno da će inflacija biti veća i od korigovane projekcije s kraja avgusta, počelo je polemika oko toga ko je "glavni krivac", NBS ili ministarstvo finansija. Koje mere NBS može da upotrebi u borbi protiv inflacije?

D. Dragutinović: Osim povećanja stope obavezne rezererve i operacija na otvorenom tržištu kojima se povlači novac iz opticaja i podiže kamatna stopa, NBS nema drugih tržišnih mogućnosti za borbu protiv inflacije. Previše se očekuju od monetarne politike. Ona može da deluje samo na tražnju, i mi to i radimo. A pad tražnje, posle, treba da deluje na smirivanje cena. Naš uticaj, dakle,  nije direktan nego indirektan. Kad neko kaže da NBS nije bila dovoljno aktivna u povlačenju novca, moje protivpitanje je da li taj neko zaista misli da je stopa obavezne rezerve niska  u Srbiji? Da li misli da je i osnovica za obaveznu rezervu mala, a referentna kamatna stopa NBS, odnosno, kamatna stopa na repo operacije niska?

B92: Ne. Ipak, neki bankari se plaše da ćemo pratiti Hrvatsku koja ima još više stope obavezne rezerve, oko 50 odsto...

D. Dragutinović: Naše naredne akcije zavise od stope inflacije u januaru i februaru. Moramo prvo da vidimo koji su efekti već preduzetih mera. Definitivno mislim da smo za sada dovoljno podizali kamatne stope i obaveznu rezervu. Bilo bi verovatno neukusno dalje povećavati stopu obavezne rezerve (mada njeno dalje povećanje ne mogu potpuno isključiti kao mogućnost). Verujem da za to neće biti potrebe jer će inflacije već u prvih par meseci 2006. godine biti značajno niža.

B92: Da li NBS očekuje povećanje ili smanjenje kamata na tržištu? Uz vaše mere koje su usmerene na podizanje kamatnih stopa, u Srbiji je dolaskom novih stranih banaka došla i jača konkurencija...

D. Dragutinović: Kamatne marže banaka, koje predstavljaju njihove zaradu, jesu visoke. Ne može i ne treba da NBS naredi banci da smanji marže. Ipak, normalno je očekivati  da povećanje kamatne stope NBS utiče na rast kamatnih stopa poslovnih banaka, ili na pad njihovih zarada.

B92: U protekloj meri i pored vaših oštrih mera, nije došlo do značajnijeg rasta kamata i zaustavljanja „kreditne groznice“?

D. Dragutinović: Banke koriste svoje velike unutrašnje rezerve i smanjuju marže...

B92: Kolike su onda te marže? D. Dragutinović: Po nekim našim računicama, realne kamatne stope na depozite (kad se isključe efekti inflacije ili depresijacije u zemlji, kao i efekti inflacije u evro zoni) iznosi maksimalno 3,5 procenata na godišnjem nivou. Realna kamatna stopa na kratkoročne kredite je daleko veća i iznosi oko 13 odsto.

B92: Znači razlika je približno 10 procentnih poena? To ostaje kao njihova zarada?

D. Dragutinović: Da, to je njihova zarada.

B92: Ali, bankari kažu da posluju na ivici profitabilnosti zbog mera NBS?

D. Dragutinović: Zašto su onda zainteresovani za kupovinu domaćih banaka? Niko ne kupuje banku da bi poslovao sa gubitkom, motivisan željom da pomogne siromašnom stanovništvu i iscrpljenoj privredi. Privatnik investira samo onda kad očekuje profit. Ipak, niko ne voli kad im se zarada umanjuje, a to je ono što mi radimo bankama povećanjem stope obavezne rezerve. To je prirodno.

B92: Ipak, ove godine ste dobili ingerencije i nad lizing kompanijama kojima ste uveli obaveznu rezervu novca koji uvoze.

D. Dragutinović: Morali smo to da uradimo jer velika količina novca ulazi u zemlju a mi treba da pazimo na monetarnu stabilnost. Osim banaka, novac ulazi preko lizing kompanija. Ali, u slučaju lizing kompanija to se ne zove obavezna rezerva, već obaveza izdvajanja sredstava rezervi.

B92: Ali je u suštini ista stvar i isti efekat? Da li je to održivo, ima li još negde u svetu ta vrsta kontrole?

D. Dragutinović: Naravno da ima, jedino što kontrola ne može biti popularna jer je bolna.  U mnogim zemljama koje su se u određenim vremenskim periodima suočavale sa sličnim problemima, Centralne banke su pribegavale uvođenju „kontrole kapitala“. Čak i zemlje u okruženju koje se sad navode kao ekonomski uzori, poput Slovenije. U jednom periodu, ne tako davno, Slovenija je uvela kontrolu kapitala, što znači da su ne samo banake i lizing kompanija, nego i svi privredni subjekti i preduzeća bili obavezni da drže deo depozita na računu kod centralne banke. To je mnogo šire od banaka i lizing komapnija, što je predmet naše kontrole. Sličnu meru je uveo i Čile u svojoj borbi protiv preterenog priliva špekulativnog kapitala. Činjenica je da je kontrola kapitala neka poslednja mera koju zemlja treba da primeni, tek kad se iskoriste svi raspoloživi tržišni mehanizmi u borbi protiv rasta zaduživanja. Dakle, da zaključim, nije tačno to „ nema nigde u svetu... Ima, a ono što smo mi uradili je samo proširivanje uticaja i na lizing kompanije, ostavljajući ostale privredne subjekte na miru.

B92: Za ovu godinu imamo bruto društveni proizvod koji bi trebalo da raste, bankarski sektor takođe, ali i senku koju baca zahuktala inflacija od prošle godine. Da li ćemo oštrim merama protiv inflacije saseći i rast privrede?

D. Dragutinović: Postoje razne tehnike utvrđivanja pregrejanosti tražnje. Tehnički govoreći, ukoliko je stopa ekonomskog rasta veća od ravnotežne stope, postoji uticaj pregrejanosti tražnje na inflaciju. Prema našim računicama, deo prošlogodišnjeg rasta inflacije predstavlja zaista rezultat pregrejane tražnje.

B92: Koliko po vama treba da iznosi taj „uravnotežen“ rast?

D. Dragutinović: Mislim da je definitivno sve iznad 4-5 procenata više od ravnotežnog rasta. Drugim rečima, ako ove godine budemo imali rast od  oko 5  procenata, to bi bilo u granicama ravnotežnog i ne bi „pumpalo“ inflaciju.

B92: NBS je najavila i povlačenje iz menjačkih poslova, kad će se to desiti i koje efekte možemo očekivati na kurs dinara?

D. Dragutinović: Da, ali mora da se naglasi da će to povlačenje biti postepeno. Još nije određena dinamika povlačenja. Cilj je da se kurs formira na tržištu, uz minimalne i sporadične intervencije NBS, ali će se to za svaki slučaj raditi postepeno, kako bismo pratili efekte našeg povlačenja, a posebno sprečili  bilo kakave špekulativne oscilacije kursa.

B92: Šta bi se desilo sa dinarom ako bi se trenutno povukli iz menjačkih poslova?

D. Dragutinović: Dinar bi jačao u odnosu na evro, jer je priliv kapitala ogroman. Mnogo je veća ponuda deviza od potražnje. U decembru je NBS praktično emitovala novac kupovinom deviza od banaka, uprkos ogromnoj likvidnosti bankarskog sektora. Da na primer NBS nije kupovala devize od banaka, dinar bi naglo skočio. Mi sad sprečavamo apresijaciju. Da smo je dozvolili, inflacija ni slučajno ne bi ovolika, ali bismo imali drugih problema, posebno platno-bilansnih. Uz apresijaciju bi išao manji izvoz, veći uvoz, rast deficita i zaduženosti.

B92: Šta od „monetarnog arsenala“ spremate za ovu godinu?

D. Dragutinović: Ovaj novi insturment, štedni zapis, tek treba da pokaže da li smo i koliko uspeli u onom što smo želeli. A a želeli smo prvo, da damo signal o zaoštravanju monetarne politike (rast kamatnih stopa morao bi da dovede do pada potrošnje); drugo, želeli smo da uspostavimo zavisnost između akcija centralne banke i ponašanja poslovnih banaka; treće, želeli smo da stimulišemo dinarsku štednju i četvrto, želeli smo da imamo još jedan, dopunski instrument koji će nam pomoći da povućemo deo novca iz bankarskog sektora. Takođe, kamatne stope na repo operacije su porasle i mislimo da će zadržavanje njihovog sadašnjeg nivoa pojačati interesovanje banaka za našim hartijama (a smanjiti želju za kreditiranjem stanovništva i privrede). Na kraju, ne isključujemo ni dalje korišćenje obavezne rezerve, kao ni postepenu liberalizaciju odliva kapitala, koja bi takođe, mogla da  pomogne monetarnoj politici da se izbori sa inflacijom itd.

B92: Kad očekujete efekte mera koje ste uveli pred kraj prošle godine?

D. Dragutinović: Mislim da bi se do marta morali pokazati neki rezultati u vidu hlađenja tražnje za kreditima i pada inflacije...

B92: Da li ste razmišljali o razdvajanju mera za privrede i stanovništvo. Ako smanjujete potrošnju da radite na povećanju kamata za potrošačke kredite, dok bi privrednicima ostavili mogućnost da dođu do jeftinijeg finansiranja?

B92: Što više delite, više komplikujete sistem i stvarate veći prostor za traženjem kreativnih rešenja. Banke su veoma maštovite.Već je diferencirani pristup prema dinarskim i deviznim sredstvima dovoljno komplikovan. Ipak, na ovo smo se odlučili upravo zbog želje da jačamo dinar.