Jednom, kada iz čistog zezanja uhapsimo Ratka Mladića

Juče se povodom našeg slučaja sastala crna trojka, Karla del Ponte, Havijar Solana i Oli Ren. Opet su nam pripretili da, ukoliko ne budemo poslali Ratka Mladića u Hag, pregovori sa EU mogu biti prekinuti. Oli Ren je rekao da Srbija više ne može da koristi Kosovo kao alibi za nesaradnju sa haškim sudom. Pre neki dan, Miroljub Labus je rekao da je svet sa nama izgubio strpljenje, a onda je dodao: Dobra vest je da rokova više nema, loša vest je da smo sve rokove propustili. Vickasti potpredsednik vlade se ponaša kao da on sa tim nema nikakve veze, kao da je potpredsednik vlade Tasmanije ili Trinidada i Tobaga.

Jedan vredni i vatreni član rukovodstva G17 plus, koji nam izgleda često piše pod pseudonimom, ovu vlada zove Koštuničin - Labusova vlada, želeći valjda da svom šefu da na značaju. Meni sve više izgleda da ovu vladu pre možemo nazvati Stojković - Dinkićeva vlada. Njihovi šefovi, Koštunica i Labus, izigravaju gospodu koja se bave istorijskim problemima, a Stojković i Dinkić rade posao. Ovih dana im se opis posla poklapa, obojica su pre svega Jočićevi i Bulatovićevi kaskaderi. Čak i ako se ispostavi da su ministri poštovali Ženevsku konvenciju u ratu sa Karićem, da su nam uštedeli milione evra koje bi Karić, viceguverner, guverner i bog otac ukrali, da nije bilo njih da ih u tome zaustave, trebalo bi ovu dvojicu ministara deportovati iz zemlje. Još u stara vremena, Grci su u cilju izbegavanja tiranije uveli praksu ostrakizma. Svako ko postane suviše popularan bivao je prognan van zemlje. Grci te ljude nisu smatrali osuđenicima, kažnjenim zato što su učinili nešto loše. To je bila samo mera predostrožnosti, da im na vlast ne zasedne neki popularni tiranin.

Predsednik vlade je morao da skrene pogled sa večnosti i primi austrijskog vicekancelara, koji je došao da mu kaže dve - tri lepe reči o zaštiti austrijskih investitora u Mobtelu. Koštunica mu nije odbrusio da se on, kao apostol legalizma, ne meša u rad pravosudnih organa, nego je pristao da u ovom slučaju njegovu osvedočeno pravnu državu zameni nekakva mešovita austrijsko - srpka komisija, u kojoj ćemo se nekako nagoditi sa Austrijom, zemljom koja predsedava EU.

I dok iz minuta u minut saznajemo na koje nas je sve podle načine Karić potkradao, saznali smo i da je ova vlast 1. januara na mesto šefa Uprave MUP-a za ratne zločine, postavila Slobodana Borisavljevića, jednog od najbližih sradnika generala Vlastimira Đorđevića, koji je u bekstvu još od 2001, posle otkrića hladnjača punih tela kosovskih Albanaca. Dakle: Koštunica je na mesto čoveka koji treba da goni ratne zločince stavio nekoga ko je, najmanje, prisustvovao sastancima na kojima je dogovarano prikrivanje masovnih zločina nad albanskim civilima, takozvana asanacija terena. Ta kovanica je besramna podjednako kao i  to što se Škorpioni ne zovu eskadronom smrti državne bezbednosti već čuvarima naftnih polja u selu Đeletovci.

Baš u vreme kada je Slobodan Borisavljević unapređivan, ministar vojni Stanković se sastajao sa ženom i sinom Ratka Mladića. Juče nam je to saopštio u onoj kožnoj jaknici, koju kao da je pozajmio od Borisa Tadića. O samom susretu nije hteo ništa da nam kaže, jer zašto bi se jedan general - pukovnik ispovedao bedim civilima. Doduše, bivši ministar Davinić nam se stalno obraćao, pa šta imamo od toga. Zbrisao je i ostavio nam dug od 45 miliona evra za iznajmljivanje satelita - Eros.

Veselo je što je savet ministara zaključio da ugovor o zakupu satelita iz Izraela nije pravno obavezujući, ali stručnjaci iz Instituta za uporedno pravo su ocenili da nas ugovor koji je potpisao Davinić ipak obavezuje da od Izraelaca kupimo bilo šta u vrednosti od 45 miliona evra. Onda je počela licitacija šta da kupimo za te pare. Dal avione, kamione, bespilotne letelice ili puške. Naša ljubav prema sredstvima za razaranje su poznata, ali za te pare bi čak i nama bilo previše, čak po tri dodatne puške po glavi svakog Srbina. Imam predlog: da mi kupimo od Izraelaca za tih 45 miliona evra pomorandži marke Jaffa, pa da ih jedemo dok nam ne izađu na nos, da nam traju tačno do 22. decembra 2012, kada će se po priči iz moje omiljene serije, Dosije X, završiti kalendar drevnih Maja i početi invazija vanzemaljaca. Biće to poslednji dan na Zemlji, tj. smak sveta. Amerikanci će biti na kolenima, plakaće i moliće boga da se smiluje na njih. A mi ćemo sesti na poljanče, gledati poslednji zalazak sunca, nehajno grickati poslednju pomorandžu Davinovku i iz čistog zezanja uhapsiti Ratka Mladića.