Vojvođanska zemlja na ceni

U tome prednjače najbogatiji među njima poput kompanija Delta, MK Komerca i Mesne industrije Matijević. Bivši pokrajinski sekretar za poljoprivredu Igor Kurjački tvrdi da bogataši to rade prvenstveno, jer očekuju da će nakon ulaska u Evropsku Uniju cena zemlje višestruko porasti.

Iz Ministarstva poljoprivrede najavljuju da će u toku meseca biti usvojen Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji bi prvenstveno trebalo da reguliše raspolaganje državnim poljoprivrednim zemljištem.

U kupovini zemljišta u Vojvodini, prema podacima iz 2005. godine, prednjači kompanija Delta koja ima oko 20 hiljada hektara, za njom sledi Mesna industrija Matijević sa 15, dok je na trećem mestu MK Komerc sa sedam hiljada hektara.

Međutim, te kompanije nisu vlasnici celokupnog zemljišta, već jedan deo samo koriste. Tako se na primer, u vlasništvu Delte nalazi 10 hiljada hektara, dok ostatak koriste i plaćaju državi rentu od 50 evra po hektaru. Među tim zemljištem su njive i oranice koje su nacionalizacijom oduzete od vlasnika i date državnim poljoprivrednim preduzećima, koja su sada privatizovana, a njihova zemlja prodavana po daleko nižim cenama.

Jedan od takvih primera su i parcele Brune Šmea koje su prodate Agro Rumi iz Rume: "Ta zemlja je već vraćena, već prodata novom vlasniku i ja sad imam jednu skeptičnost i sumnju kako i na koji način će ta meni zemlja biti vraćena, da li ću je opet dobiti na više mesta ili da li ću je uopšte i dobiti nazad i mojoj familiji da se ispravi ta nepravda".

U tim novčanim transakcijama hektar najlošije vojvođanske zemlje, kako tvrdi bivši pokrajinski sekretar za poljoprivredu Igor Kurjački, vredi oko hiljadu i po evra, a najskuplje od 5–6 hiljada evra. Kurjački za B92 navodi i da su sve privatizacije poljoprivrednih preduzeća bile protivzakonite, jer u Zakonu o privatizaciji piše da se ne može privatizovati prirodno bogatsvo: "To znači da su naši pravnici najpametniji pravnici na svetu i oni mogu sve da iskonstruišu i oni kažu da na primer kada vi kupite preduzeće sa 2.000 hektara, da vi niste kupili zemlju koju sutra možete da prodate nego ste kupili preduzeće, kupili ste ime, kupili ste pravo da koristite zemlju i u stvari na taj način naši pravnici tumače da je po Zakonu o privatizaciji moguće da se prodaje društvena zemlja".

Mnogi rešenje novonastale situacije vide u Zakonu o poljoprivrednom dobru. Međutim, resorni ministar Ivana Dulić Marković, iako najavljuje da će taj Zakon do kraja meseca ući u proceduru, za B92 kaže da rešenje ne leži u tome: "Ovaj zakon će da na neki način reguliše šta će se desiti sa državnim poljoprivrednim zemljištem. Ono što svi misle da će Zakon da reši privatizovano zemljište, neće. Sada postoje Zakoni koji to regulišu, koji su kontradiktorni jedni sa drugim, ali o tome je trebalo razmišljati pre nego što je počela privatizacija", kaže Dulić Marković.

Igor Kurjački smatra i da bogataši kupuju zemlju u Vojvodini, jer očekuju da će cena zemlje nakon ulaska u Evropsku Uniju biti veća. Tome u prilog ide i izjava Predraga Matijevića, vlasnika kompanije "Matijević", koji je na pitanje da li će prodati zemlju odgovorio zašto da ne, ako je tržišna cena dobra, zemlja je potrošna roba.