Rikverc za ulje

Biće da su se domaći uljari prisetili vremena Ante Markovića kad su samoposluge bile prepune jeftinog uvoznog ulja iz Mađarske i Francuske (što je bio odgovor na visoke domaće cene), pa su rešili da od najavljenog poskupljenja odustanu. Dijamant i Vital su i pismeno obavestili Ministarstvo finansija da će proizvođačku cenu vratiti sa 85 na 76 dinara, kolika je bila u septembru, dodajući da "ne žele da ih opterećuje kalkulacijama i stanjem oko otkupa novog roda suncokreta". Uljara Sunce iz Sombora saopštila je da cenu nije ni podizala.

Na potezu je sada država. Prema prvim najavama iz Ministarstva za trgovinu od najavljenog bescarinskog uvoza 15.000 tona jestivog ulja, što iznosi 60 odsto tromesečne potrošnje, neće se odustati. Ima izgleda, međutim, da vlada odustane od donošenja već pripremljene odluke da se na tržištu interveniše i sa jeftinijim uljem iz robnih rezervi u količini od deset odsto jednomesečne potrošnje. Inače, već je potpisano rešenje da antimonopolsko odeljenje Ministarstva trgovine ispita da li je bilo monopolskog ponašanja uljara. Ukoliko se taj prekršaj utvrdi, profit na koji su uljari računali biće oduzet.

Priča, dakle, čeka nastavak. Građani zasad uglavnom neće osetiti neko spektakularno pojeftinjenje ulja, jer u većini trgovina najnovije poskupljenje i nije bilo realizovano. Ulje bi moglo da bude nešto jeftinije samo ako doista stignu najavljene količine iz uvoza. Ipak, količine su takve da ta jeftinoća neće dugo trajati. No, neka dobit je i to što su poskupljenja zaustavljena.

Veća dobit bi, ipak, mogla da bude to što će konačno početi primena antimonopolskog zakona. A državi bi sve moglo da posluži i kao nauk da se kod monopolskog ponašanja i poremećaja na tržištu deluje ranije i efikasnije. Ne tvrde ekonomisti džabe da je visoka domaća inflacija u dobroj meri posledica monopolskog položaja privrede.