Ahtisari protiv podele Kosova

Izaslanik UN za pregovore o statusu Kosovu Marti Ahtisari je prilikom odlaska iz Prištine ponovio principe Kontakt grupe da Kosovo ne može da bude pripojeno nijednoj državi u okruženju i da nema povratka na stanje od pre 1999. godine. On je rekao da se istovremeno sa rešavanjem pitanja statusa mora rešavati i pitanje standarda.

Finski diplomata je rekao da će ubuduće biti čest gost u Prištini i Beogradu, ali i da će o konačnom statusu odlučiti Savet Bezbednosti. Međutim, i sada je već jasno da neki predlozi nisu prihvatljivi.  

"Ne, ja ne prihvatam podelu, možete pogledati principe Kontakt grupe. Mislim da je tamo jasno izraženo da neće biti podele Kosova. Mislim da se mora uzeti ozbiljno ono što su rekle četiri stalne članice Saveta bezbednosti", rekao je Ahtisari nakon susreta sa prdstavnicima kosovskih Srba.

Predstavnici Srba kažu da su Ahtisariju preneli da ne žele da žive na nezavisnom Kosovu i da je za njih neprihvatljiva i uslovna nezavisnost. Srbi su insistirali i na dužem prisustvu međunarodnih snaga na Kosovu, ali i na decentralizaciji i pravu na povratak.

Bitna stavka razgovora bila je i insistiranje na izmenama Ustavnog okvira Kosova, koje bi omogućile da Srbe u institucijama ne preglasaju ostalih poslanici.

Prema saznanjima B92, Ahtisari je decidno rekao da kosovski Srbi u predstojećim pregovorima prevenstveno treba da razmišljaju o instrumentima uz pomoć kojih mogu makar delimično da utiču na rešenje. Ahtisari je insistirao na tome da Srbi konkretno predlažu načine o svojoj zaštiti na Kosovu. Jedan od učesnika sastanka Ranđel Nojkić kaže da je Ahtisari naveo da će odluka o statusu Kosova definitvno biti doneta, ali i da on nije taj koji će odlučivati.

Nastavak sporenja oko planova i tima

Iako se možda činilo da je, pošto je Skupština Srbije, na predlog Vlade, Rezoluciju o Kosovu, Beograd utvrdio platformu za razgovore o statusu Kosova, situacija se zakomplikovala. Neka vrsta razlaza među političarima nastala je posle očekivanja predsednika Srbije Borisa Tadića da zvanični organi reaguju na njegov predlog o formiranju dva entiteta na Kosovu.

U vladajućoj koaliciji niko ne zna za postojanje plana predsednika Srbije Borisa Tadića o entiteskom pristupu Kosovu. Medjutim, i z Demokratske stranke, ali i iz nekih drugih političkih partija, stižu ocene da je reč o jedinom realnom rešenju

Tako na primer predsednik Političkog saveta Demokratske stranke Dragoljub Mićunović za B92 kaže da je plan predsednika Tadića u okviru principa dogovorenih na nivou državnog vrha o potrebi zaštite teritorijalnog integriteta zemlje i dalje decentralizacije Kosova: "Ono o čemu govori Tadićev plan jeste način, sad je to jedan korak dalje, dizajnizanja te ideje. Jedan korak dalje kako se to prosto, nazvani entiteti, može povezivati na jednom vertikalnom i jednom horizontalnom nivou. Dakle, to nije ni podela Kosova, ali jeste istovremeno obezbedjivanje odredjenih prava življu nealbanskom. Ključno je tu da tu nije nikakav poramećaj osnovne priče".

U odbranu Tadićevog plana stao je i predsednik Socijaldemokratske partije Nebojša Čović, koji je podsetio da je on 2001. godine predložio podelu Kosova. Čović je naglasio i da je "entitetski pristup" jedina šansa da se Kosovo zadrži u Srbiji: "Sve drugo što radi Vojislav Koštunica u ovom trenutku vodi ka gubljenju Kosova i Metohije, to mogu vrlo odgovorno da kažem kao čovek koji se tim poslom bavio pet godina. Ko različito ili drugačije misli u odnosu na to možemo da sednemo preko puta, pa da uporedimo argumentaciju, ali nemojte da vodimo politiku oko Kosova i Metohije zasnovanu na obmani gradjana".

S druge strane, portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović tvrdi da plan niko nije video, tako da je nemoguće zauzeti stav o tome: " Da li vama sve ovo postaje neozbiljno i neodgovorno jednog najvišeg izvršnog organa, znači od predsednika republike, ovako jendo ponašanje? Ovako sa poluinformacijama odete posetite jednu fabriku slučajno u Bačkoj Palanci gde treba da budu izbori za mesec dana i u fabrici sokova ili parketa pričate o Kosovu, Ujedinjenim nacijma i svemu ostalom. Za mene je to krajnje neprikladno".

Boris Tadić je prvi put plan o formiranju dva entiteta na Kosovu pomenuo tokom razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom da bi o tome dva dana nakon toga govorio i u Nemačkoj na kongresu tamošnje Socijaldemokratske partije.

Prema tom planu, srpski entitet bi imao specijalne odnose sa centralnim organima Srbije, a međusobni odnosi ova dva entiteta bi bili uređeni kosovskim institucijama.

Jasan stav Albanaca

Priština

Stav o statusu Kosova prethodno su vrlo jasno, u razgovorima sa Ahtisarijem, saopštili kosovski Albanci. Oni su Ahtisariju predali dokument za koji predsednik Kosova Ibrahim Rugova tvrdi da sadrži sva pitanja važna za rešavanje statusa Kosova. Dokument sadrži glavne parametre pogleda i stavova u cilju ostvarivanja nezavisnosti, među njima i spremnost na saradnju sa Ahtisarijem, rekao je Rugova.

Samoproglašena Vojska za nezavisnost Kosova za danas je najavila moguće napade u Prištini.

Svilanović: Iskrenost Koštunice i Tadića

Funkcioner Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope Goran Svilanović kaže da su rezolucije o Kosovu usvojene u skupštinama Srbije i Kosova namenjene samo domaćoj publici. On je za Dnevnik upozorio da, umesto fraza i zaklinjanja, i premijer Srbije Vojislav Koštunica i predsednik Srbije Boris Tadić moraju biti iskreni prema Srbiji i predočiti javnosti da država nema nikakvu kontrolu nad Kosovom. "Koštunica je na sednici Skupštine Srbije propustio priliku da jasno saopšti građanima kakvo je pravo stanje na Kosovu. Ako se stvari realno predstave, predstojeći pregovori mogli bi da donesu samo napredak. Međutim, ako i dalje jedina tema u našoj političkoj javnosti budu teritorije i granice, građani s pravom na kraju tog procesa mogu da pomisle da se nešto izgubilo", upozorio je Svilanović.

Ipak bez Kisindžera u srpskom timu

Bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer neće biti savetnik Vlade Srbije u pregovorima o statusu Kosova. Mediji su poslednjih dana objavili da su je srpska vlada ponudila Kisindžeru poziciju savetnika i da su u toku pregovori, ali je u Kisindžerovom kabinetu RTV B92 rečeno da to nije tačno.

Protest Albanaca protiv Jesen-Petersena

Članovi pokreta kosovskih Albanaca "Samoopredeljenje" su izviždali  šefa UNMIK-a Sorena Jesen-Petersena na tribini "Standardi, status, Evropa" u Klini.

Jesen-Petersen je, između ostalog, rekao da će, ako narod i rukovodstvo Kosova uspeju da ubede međunarodnu zajednicu da mogu da stvore zdravo demokratsko društvo, u kome vlada zakon i postoji sloboda kretanja, status biti u njihovu korist.  

Članove pokreta "Samoopredeljenje" su intervencijom policije udaljeni iz sale, u kojoj su bili i premijer Kosova Bajram Kosumi i predstavnici Misije EU, UNMIK-a, Kosovskog zaštitnog korpusa i Kosovske policijske službe.