10 godina od Dejtonskog sporazuma

Dejtonskim sporazumom i zvanično je okončan troipogodišnji rat u BiH. Sporazum je parafiran 21. novembra 1995. u vojnoj bazi Rajt-Peterson u gradiću Dejton, u SAD, posle tronedeljnih pregovora čelnika BiH, Hrvatske i Jugoslavije, uz posredovanje SAD. BiH je podeljena na dva entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku.

Sporazum su, u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, parafirali tadašnji predsednici BiH Alija Izetbegović, Hrvatske Franjo Tuđman i Srbije Slobodan Milošević. Tri sedmice kasnije, 14. decembra 1995, pomenuta trojica zvanično su potpisala mirovni sporazum u Jelisejskoj palati u Parizu. Potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji Ujedinjenih nacija, Završnom helsinškom aktu i drugim dokumentima OEBS-a i na međusobno poštovanje suvereniteta i rešavanje nesporazuma isključivo na miroljubiv načun.

Skupština Jugoslavije ratifikovala je Sporazum 13. novembra 2002. Prvih pet godina po postizanju sporazuma u Dejtonu je svakog novembra međunardonim skupovima obeležavana godišnjica okončanja rata u BiH. Predstavnici potpisnica i međunarodni posrednici okupili su se u Rajt-Petersonu poslednji put u novembru 2000, ali obeležavanju jubileja tada nije prisustvovao niko od potpisnika.

Od tri glavna aktera Dejtonskog sporazuma, Tuđman i Izetbegović su umrli, a Milošević je u Haškom tribunalu gde mu se sudi za genocid i zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu.

Najtraženiji haški optuženici za ratne zločine u BiH Radovan Karadžić i Ratko Mladić još su na slobodi.

10 godina posle

Pre i posle Dejtona: Sarajevo...

Bivši izaslanik SAD za Balkan Ričard Holbruk, koji se smatra glavnim arhitektom sporazuma, rekao je u oktobru ove godine da je Dejtonski sporazum zaustavio rat u BiH, ali da u njemu postoje i neke greške, uglavnom nastale zbog nesprovođenja Sporazuma.

Predstavnik međunarodne zajednice za BiH Pedi Ešdaun smatra da je Dejtonski sporazum osnovno, ali ne i konačno rešenje za BiH i da eventualne promene moraju doći iz BiH.

Njegov predhodnik Volfgang Petrič nedavno je ocenio da je neophodna reforma Dejtonskog sporazuma kako bi BiH postala funkcionalna država koja može da pregovara sa Evropskom unijom.

Šta vide mediji

Mediji u SAD i Velikoj Britaniji navode da je, 10 godina po okončanju rata, BiH država sa slabom centralnom vlašću i dubokim podelama po etničkim linijama. U tekstovima povodom godišnjice Dejtonskog sporazuma navodi se da su u međunarodnoj zajednici danas sve glasnije ukazuje na potrebu izmene Ustav koji je pre 10 godina BiH doneo mir, ali ukorenio podele.

... i Mostar (FoNet)

Vašington post navodi da na 10. godišnjicu Dejtona Kondoliza Rajs, državni sekretar SAD, planira da u Vašingtonu okupi političke vođe BiH i da ih podstakne da napuste koncept podeljene vlasti koji je pomogao da se zaustavi rat, ali je zadržao podele po verskim i etničkim linijama. List prenosi reči državnog podsekretara SAD Nikolasa Bernsa da će Kondoliza Rajs iskoristiti obeležavanje godišnjice Dejtona da podrži napore vođa u BiH da načine korak dalje od odredbi sporazuma kako bi BiH mogla početi da ulazi u evropske institucije. "Njen angažman pokazuje da je sadašnja administracija SAD odlučna da reši preostala otvorena pitanja iz balkanskog konflikta, što uključuje insistiranje na pregovorima o rešenju statusa Kosova i hapšenje glavnih haških optuženika", rekao je Berns.

Gardijan piše da deceniju posle rata u BiH i dalje postoje duboki ožiljci podela. Opisujući primere iz svakodnevnog života, list navodi da i dalje postoje gorke podele koje razdiru BiH 10 godina nakon što su zavađeni lderi bili primorani da potpišu sporazum o miru. "Dejtonski sporazum doneo je primirje, podelu zemlje na srpski i msulimansko-hrvatski entitet, na desetine hiljada vojnika NATO i međunarodni protektorat", piše list.

Tajms piše o radikalizaciji nekada tolerantnog muslimanskog društva u BiH. "Rat u BiH bio je propuštena šansa, a društvo koje je moglo da stvori novi odnos islama i Zapada nestalo je pod kišom srpskih granata. Dejtonskim sporazumima nagrađeno je srpsko etničko čišćenje jer je Bosna podeljena na dva kvazisatelita", piše list.

Glas Amerike navodi da je 10 godina posle Dejtonskog sporazuma u BiH mnogo duži spisak onog što nije sprovedeno nego onog što jeste i da zato ima poziva za revidiranje Ustava BiH. "Za promene se najviše zalaže administracija SAD, koja jednostavno vipe ne želi da čeka da se vladajuće stranke u BiH dogovore o promenama", Glas Amerike.