O pranju novca

Šef biroa programa za razvoj Ujedinjinih nacija za Evropu Kalman Mižei kaže da na zapadnom Balkanu kriminalci i dalje koriste nedorečenosti u sistemu i izbegavaju plaćanje poreza. Istovremeno, potpredsednik republičke vlade Miroljub Labus potrdio je da u Srbiji još niko nije osuđen za pranje novca.

Od takozvanog pranja novca i organizovanog kriminala, prema oceni stručnjaka, najčešće boluju zemlje u tranziciji mada na to nisu imune ni razvijene države. "Iako je pravni okvir u zemljama regiona poslednjih godina poboljšan, još mnogo toga treba uraditi, ne samo u smislu primene zakona, jer zemlje sa slabim pravnim okvirima i strukturama za sprovođenje zakona postaju magnet za međunarodni finansijski kriminal", rekao je Mižei. On je rekao i da su takve zemlje slabe karike međunarodnih sistema za prevenciju kriminala i sprovođenje zakona, čime podrivaju i sposobnost drugih zemalja da se bore protiv njega. "Prema procenama OEBS-a, "pranje novca" je treća najveća industrija na svetu jer godišnje na globalnom nivou biva "oprano" između 500 i 1.000 milijardi dolara.

Prema podacima koje je izneo vicepremijer Miroljub Labus Uprava za sprečavanje pranja novca u Srbiji je, od osnivanja 2002. godine, proverila više od 300.000 finansijskih transakcija. Otkriveno je samo 120 sumnjivih slučajeva. Podneto je 17 krivičnih prijava i 11 zahteva za sprovođenje istrage, a podignuto je samo pet optužnica. Sudovi do danas nisu završili ni jedan proces. Jednu od kočnica u radu Labus vidi u radu pravosuđa.

"Ključni problem je još uvek regulativa, koja još nije prilagođena za efikasnu borbu. Ali, i sistem koji smo imali do skora, sa mnogo više transakcija na crno nego kroz bankarske kanale. Sada to ide više bankarske kanale. A kada to ide kroz bankarske kanale, bankari imaju obavezu da prijave sve te transakcije. A kada prijavljuju, onda postoji i veća šansa da se one otkriju", kaže Labus.

Predsednik Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero izjavila je da ono što se postavlja kao problem pred sudstvom je način utvrđivanja osnovnih sredstava pribavljenih kriminalom, kao i odliv kvalitetnih kadrova iz sudstva: "Napraviti zakon, koji će u sebi uneti sve standarde i predstavljati veliki pomak, neće biti dovoljno i predstavljaće samo teret sudstvu, ako ne budu obezbeđeni uslovi da se kvalitetan zakon primeni."

Sredoje Nović, koji rukovodi Agencijom za istrage i zaštitu u BiH, kaže da u toj zemlji služba za borbu protiv pranja novca postoji pri policiji sa velikim autonomnim ovlašćenjima, što po njemu znatno ubrazava istragu o sumnjivim slučajevima: "I naravno, to se bar u BiH pokazalo izuzetno bitnim i korisnim. Zahvaljujući tome, BiH je za samo devet meseci podnela 29 izveštaja tužilaštvu o pranju novca."

Ipak, ni u BiH još nijedan sudski proces na ovu temu nije završen.  Prema procenama OEBS-a, pranje novca treća je najveća industrija na svetu, jer se godišnje na globalnom nivou "opere" između 500 i 1.000 milijardi dolara.