Uslovi za stavljanje SCG na belu šenegensku listu

Uprkos optimističkim najavama iz Vlade Srbije, za potencijalne putnike na evropskim destinacijama početak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa EU ne znači lepe vesti. Za razliku od gradjana Rumunije i Bugarske, sporazum o pridruživanju sa EU za gradjane Srbije i Crne Gore, po svoj prilici, ne donosi i bezvizni režim sa njenim članicama. Kako kaže fukcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Goran Svilanović, "o tome se u Briselu, jednostavno, ne razmišlja".

Nakon što nam i Bugarska, poput Rumunije prošle godine, uvede vize kako bi očuvala bezvizni režim sa EU za sopstvene gradjane, vlasnicima pasoša SCG kao lako dostupne destinacije ostaju još samo BIH, Hrvatska, Makedonija, Albanija u letnjoj sezoni, zatim Kuba, Tunis i još poneka afrička zemlja.

Stvar sa belom šengenskom listom stoji prilično neizvesno, jer Srbija, po običaju, kasni. U poslu ispunjavanja tehničkih uslova uskladjivanja sa zakonodavstvom i praksom EU neophodnim za uvodjenje bezviznog režima, SCG je završila tek oko 20 odsto, kaže Vlada Ljubojević, iz Ministarstva spoljnih poslova. Prema njegovim rečima, postoji pet preciznih uslova EU: efikasna kontrola ilegalnih migracija, pozitivna procena političke i ekonomske stabilnosti države, odrednjen stepen institucionalne saradnje sa EU, saradnja sa zemljama regiona, kao i reciprocitet u viznom sistemu. Jedini do kraja ispunjen uslov je poslednji, jer je SCG 2002. jednostrano ukinula vize za oko 40 zemalja.

Administracija državne zajednice insistira na beloj šengenskoj listi kao jednom od prioriteta spoljne politike. Ministar spoljnih polsova Vuk Drašković to je naglasio u praktično svim susretima sa evropskim zvaničnicima, a u njegovom ministarstvu je, po odluci Saveta ministara SCG, početkom godine osnovano posebno odeljenje koje se isključivo bavi uskladjivanjem sa šengenskim propisima. Upravo na čelu tog odeljenja nalazi se Vlada Ljubojević, na čijem radnom stolu stoji hrpa papira: smernice EU za uskladjivanje.

Neophodni su: novi zakoni o vizama, azilu, informacionom sistemu, korišćenju i razmeni podataka, zakon o statistici... Uprkos deklarativnom zalaganju za što skorije ukidanje viza, ono zakona što je pripremljeno u MIP čeka na uskladjivanje u državama članicama SCG, a veliki deo propisa koji su u nadležnosti država članica nije ni pripremljen.

Ljubojević kaže da je pozitivna okolnost što ulazimo u pregovore sa EU, što bi samo po sebi trebalo da ubrza reforme, pa samim tim i u onom domenu koji je uslov za ulazak na belu šengensku listu. Pa ipak, kaže on, ukoliko svi koji treba da rade na tome požure, tehničke uslove ćemo ispuniti tek za oko dve godine. "Pre toga, apsolutno ne". Tek posle toga na red dolazi procena političkih uslova, odnosno, u kojoj je meri SCG postala stabilna demokratija.

Goran Svilanović ocenjuje da su ti politički uslovi prilično neprecizni, te da bi SCG u pregovorima sa evropskim zvaničnicima trebalo da insistira da da oni budu jasnije definisani. Što se tiče tehničkih detalja - novih pasoša ili kompjuterskog umrežavanja graničnih prelaza - Svilanović je uveren da će EU donacijama pomoći da se i to završi. Na nama je da ostvarimo političke uslove, ali i evropska realnost.

Ta realnost je, kaže Svilanović, posle terorističkih napada u Madridu 2002. godine medju gradjane EU unela strah, pa i dozu ksenofobije, što se videlo nakon francuskog i holandskog "ne" Ustavu EU.

"Godine 2001. i 2002. bio sam uveren da će SCG biti stavljena na belu listu sa potpisivanjem sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji. Bojim se da u ovom trenutku ne mogu da potvrdim da će se to i dogoditi. Kao što se mi menajamo, i drugi se menjaju oko nas. Bojim se da se u EU više ne razmišlja na način na koji se razmišljalo ranije", kaže Svilanović.

Prema njegovim rečima, na nama je da to osećanje u EU promenimo, ako uspemo da ubedimo Evropljane da smo ozbiljni partneri i stabilna država. Da bi se to desilo, neophodni su ekonomski rast i politička stabilnost. Ozbiljna reforma pravosudja i policije biće jedan od važnih uslova, jer se pokazalo da zemlje u tranziciji sporo napreduju sve dok ta dva segmenta ne počnu da funkcionišu.

To potvrdjuje i portparol Evropskog komesara za pravosudje i unutrašnje poslove, Frizo Roskam Abing. Prema njegovim rečima, prilikom donošenja odluke o stavljanju SCG na belu šengensku listu, EU će posebno razmatrati dokle je ona stigla u pravosudnim reformama, u borbi protiv korupcije, u obezbedjivanju javne bezbednosti, jačanju vladavine prava. "Da li je to zaista demokratija, kako funkcionišu demokratske institucije, postoji li efektivna kontrola granica... To su parametri koje stalno proveravamo", kaže Abing.

Činjenica je da Evropa više nije tako raspoložena da otvara svoje granice gradjanima "trećih zemalja" u onoj meri u kojoj je bila kada su na belu listu stavljene Rumunija i Bugarska. Za gradjane SCG u tom pogledu postoji još jedan problem. Direktor Pravnog i konzularnog odeljenja Ambasade Nemačke u Beogradu Bernhard Hauer kaže da u Nemačkoj trenutno boravi 100 hiljada državljana SCG koji su već morali da je napuste, pošto im je istakla viza. "Ako vam kažem da svaki azilant nemačkog poreskog obveznika košta 600 eura mesečno, onda vam je jasno zašto to plaši nemačku javnost", dodaje Hauer. On procenjuje da je mogućnost da nakon isteka vize u Nemačkoj ilegalno ostane gradjanin SCG deset puta veća nego za nekog ko je došao iz Kine.

Jedino što je u ovom trenutku realno za gradjane SCG jeste ideja Komisije za Balkan, koja je Briselu predložila SMART vizni režim. Prema toj ideji, najpre studenti, a zatim i umetnici, sportisti, poslovni ljudi iz zemalja Zapadnog Balkana dobijali bi šengenske vize prema olakšanoj proceduri. Goran Svilanović kaže da je u Briselu prilično odjeknuo argument da te zemlje rastu sa generacijama koje nikada nisu videle inostranstvo, i koje žive sa potpuno pogrešnim predstavama o tome šta ih okružuje. "U ovom trenutku je to realno zahtevati, jer više od toga nisu spremni da učine", kaže Svilanović. Evropska komisija mogla bi da odobri SMART režim u prvoj polovini naredne godine.

U medjuvremenu, jedino što vam ostaje jeste da vreme provedeno u redu za šengensku vizu iskoristite na konstruktivan način. Gradjanski pakt za jugoistočnu Evropu raspisao je konkurs za najbolju priču iz reda za vize. Konkurs je otvoren za zemlje koje se nalaze van bele liste - Srbiju i Crnu Goru, BiH, Makedoniju i Albaniju. Najbolje priče izabraće žiri u kojem su Slobodan Tišma, pisac iz Novog Sada, Kim Mehmeti, pisac i novinar iz Skopja i Rajko Božić, koordinator Kampanje za ukidanje viza Gradjanskog pakta za jugoistočnu Evropu. Dvadeset najboljih priča će biti odštampano, a troje najboljih autora putovaće na promociju knjige u Brisel. Promocija, na kojoj će autori čitati svoje priče, biće organizovana za novinare i političare iz evropske prestonice.  Svoje priče do 1. novembra možete poslati na citizenspact@citizenzpact.org.yu.

Detaljnije

Goran Svilanović: Bezvizni režim bi mnogo promenio Srbiju

Funkcioner pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, Goran Svilanović

B92: Kažete da se u Briselu o stavljanju SCG na belu šengensku listu uopšte i ne razmišlja. Zašto?

Svilanović: Cela priča o vizama je dobar primer zašto Srbija treba da požuri. 2001. i 2002. godine bio sam uveren da će SCG biti stavljena na belu listu sa potpisivanjem sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji. Bojim se da u ovom trenutku ne mogu da potvrdim da će se to i dogoditi kad taj sporazum bude potpisan. Sa početkom pregovora o pridruživanju, ulazimo u period  koji će, nedam se, biti dobar za Srbiju. Nisam, medjutim, siguran da će nam to doneti belu šengensku listu. Kao što se mi menajamo, i drugi se menjaju oko nas. U tom smislu se EU promenila, mislim da je prekretnica bila teroristički napad na Madrid.  U tom trenutku, počele su ozbiljne promene unutar zemalja EU, došlo je do straha, pa i ksenofobije u izvesnom smislu. Nastavilo se  posle francuskog i holandskog „ne“ na referendumu o novom Ustavu EU. Bojim se da se više ne razmišlja na način na koji se razmišljalo ranije. U zemljama članicama EU vlada dosta veliki strah od terorizma. Socijalni problemi u EU su doveli do toga da njihovo stanovništvo ne želi da vidi druge, prosto, takav je trenutno period u dobrom delu zemalja EU, i to se videlo na referendumu. To osećanje može da se promeni, ali velikim napretkom koji bismo mi napravili, koji bi ih uverio da bi otvaranje prema  Srbiji bilo dobro i za njih i za nas. Sporazum o pridruživanju možemo da potpišemo već sledeće godine, ukoliko sada započnu pregovori. Možda je trenutak da ovih godinu dana iskoristimo da i mi malo pojačamo pritisak, zajedno sa susedima koji imaju sličan interes, da se ipak napravi ozbiljniji napredak, i možda zemlja zaista dobije tu mogućnost da njeni gradjani putuju i turistički borave u zemljama EU, a da im ne treba viza. To bi veoma mnogo promenilo Srbiju, u tom sam uveren, i to je ono o čemu govorim svojim sagovornicima u Briselu svaki put, jer to je jedna od najvažnijih stvari.

B92: Šta tačno podrazumeva taj napredak?

Svilanović: Najbolje je kad napreduje ekonomija. Kad je zemlja bogatija, politički stabilnija, onda je svako doživljava kao dobrog prijatelja i saveznika. Kad govorimo o napretku, bilo bi dobro da ekonomija raste brzinom kojom bi to želeli naši gradjani. To bi, naravno, zadovoljilo i sve druge u Briselu i bilo kojoj drugoj zemlji članici EU. Osim toga, mislim da će veoma velika pažnja narednih nekoliko godina biti posvećena reformi pravosudnog sistema, policije, sektora bezbednosti. Naime, uočeno je da, uprkos promenama koje čak i nisu male kada je u pitanju, recimo, bankarski sistem, ne samo naša zemlja, nego i druge u okruženju koje nastoje da dodju do dočlanstva u EU,  veoma sporo napreduju sve dok pravosudje i policija nisu reformisani. Verujem da će to biti jedan od ozbiljnih uslova, pa i kad je u pitanju beli šengeski režim.

B92: Govorimo o takozvanim političkim uslovima?

Svilanović: Važno je da uslovi  za beli šengenski režim budu jasno saopšteni, da ne budu tako magloviti, jer onda mogu lako da se menjaju. Treba tražiti od komesara za proširenje, Oli Rena, da pomene pitanje viza, da na neki naćin definiše uslove pod kojima bismo mogli da dobijemo beli režim, da onda znamo šta je to što nam treba činiti. Ima tu tehničkih uslova – novi pasoši, hologrami... Ali, to će uraditi naši nadležni organi. Dobar deo drugih tehničkih uslova odnosi se na kompjuterizaciju svih graničnih prelaza, mogućnosti da na svakom prelazu policajac može direktno da ima pristup bazi podataka u centrali u MUP-u. EU je spremna da to i finansijski pomogne, jer to je skupo, ali to oni hoće da pomognu. Naravno, MIP i MUP bi trebalo da urade svoj deo posla kada su u pitanju ugovori o readmisiji, ali mi smo dobar deo tih ugovora potpisali i verovatno će taj posao biti nastavljen i dovršen. Mi ćemo te tehničke uslove ispuniti, ja se nadam uz njihovu pomoć, ali politički uslovi su ono što je samo na nama, a to znači veći nivo stabilnosti u zemlji nego što je to sada, rast društvenog proizvoda i eliminacija straha da bi došlo do poplave ljudi koji bi iz SCG želeli da odu u EU. Naravno, imajući u vidu realne argumente da oni koji žele da odu, bez obzira na sve, pa čak i bez obzira na to da li krše zakon, oni su već tamo, tako da ja nisam siguran da bi došlo do poplave. Iskustva onih koji su sada bliži od nas EU – Rumunije i Bugarske, pokazalo je da je uvodjenje tih zemalja na belu šengensku listu dovelo do ogromnog porasta podrške unutar tih zemalja, do mobilizacije svih da se konačno dodje do EU. To je imalo veoma veliki efekat na te zemlje, prosto se osetilo da svi u zemlji osećaju da je Evropa blizu i da žele da ona i u drugim oblastima postane blizu. To je dovelo do toga da se ljudi više zainteresuju za reforme obrazovanja, ekonomije, vojske, jer su shvatili da im je Evropa na dohvat ruke. To je argument koji treba koristiti, jer njihov primer je dobar primer. Nije došlo do dramatičnog porasta kriminala ili navale ljudi iz Rumunije i Bugarske u EU posle stavljanja tih zemalja na belu listu. Ali, za to će biti potrebno još dosta napretka u samoj zemlji, da nas evropljani dožive kao ozbiljnog partenra, kao zemlju u kojoj se vlade menjaju u normalnim okolnostima, pa je jedna malo više levo, druga malo više desno, ali su normalne, stabilne, demokratski izabrane vlade.

B92: U ovom trenutku, izgleda, nekom olakšanom viznom tretmanu mogu da se nadaju samo studenti?

Svilanović: Ono što je u ovom trenutku realno, to je da bude prihvaćeno nešto što je predložila i komisija za Balkan u vezi sa vizama, i o tome se dosta ozbiljno razgovara u Briselu, a to je takozvani dvostruki pristup: da se potpuno jasno definiše šta je to što može da dovede do stavljanja SCG na belu listu, da se postave uslovi koji su vrlo precizni, da bi se znalo kada su ispunjeni, a kada ne. Ali do tada, dok ti uslovi ne budu definisani i ispunjeni, mi smo tražili kao drugi kolosek da se uspostavi SMART vizni režim, da se kroz lakše, jednostavnije, jeftinije izdavanje viza za pojedine delove naše populacije ohrabre svi drugi da idu ka istom cilju. Mi smo imali u vidu da bi studenti, profesori, ljudi koji se bave biznisom, kulturom, umetnošću, sportom, trebalo pod potpuno drugačijim uslovima da dobijaju vize, u jednoj jako olakšanoj proceduri, i nadam se da će to razmišljanje biti dobro prihvaćeno u Briselu. U ovom trenutku je to realno zahtevati, jer više od toga nisu spremni da učine. Mi smo čak predložoli da 150 hiljada mladih ljudi sa Balkana dobije mogućnost ne samo da dobiju vize, nego kredite i stipendije da mogu da studiraju u zemljama članicama EU, jer moramo da imamo u vidu da se radi o mladićima i devojkama koji nikad u životu nisu imali onaj crveni pasoš, ni priliku da putuju, već su živeli u jednom ratnom okruženju i za njih je svaka zemlja, pa i bivša republika bivše Jugoslavije, potpuno strana zemlja u kojoj nikada nisu bili. To je veoma veliki argument koji je dosta odjeknuo u Briselu, kada su shvatili da je svega dvadesetak odsto naših studenata ikada videlo neku od susednih država, a kamoli zemlju članicu EU. Onda su shvatili da rastemo sa generacijom mladih ljudi koji imaju možda i potpuno pogrešne stavove o tome šta ih okružuje, i zato verujm da će ovaj predlog biti prihvaćen. To je ono o čemu se ovih dana razmišlja u Briselu.

B92: I kada bi SMART program mogao da počne?

Svilanović: E, to bi moglo da požuri. To bi moglo da bude u ovom preiodu izmedju početka pregovora i zaključenja sporazuma o pridruživanju. Kraj ove godine i prva polovina naredne je vreme kada bi tu vrstu odluke Evropa mogla da donese.

Vlada Ljubijević: Ne treba stvarati lažne iluzije da mi možemo brže od drugih

Vlada Ljubojević, Ministarstvo spoljnih poslova

B92: Pred početak pregovora sa EU o stabilizaciji, u Srbiji su se rodile nade da bi zemlja uskoro mogla da se nadje na beloj šengenskoj listi.

Ljubojević: Ne treba stvarati lažne iluzije. Uslovi koje treba da ispunimo za pozitivnu listu Šengena su dobro poznati, bar ekspertima koji treba da odrade svoj deo posla. U EU postoji odluka Saveta Evrope, gde jasno stoji 5 kriterijuma koje države treba da ispune da bi došle na belu listu. To su efikasna kontrola ilegalnih migracija, pozitivna procena političke i ekonomske stabilnosti države, odrednjen stepen institucionalne saradnje sa EU i saradnja sa zemljama regiona, kao i reciprocitet sa EU u viznom sistemu. Posldenji kriterijum smo postigli, jer smo jednostrano 2002. godine, ukinuli vize za preko 40 država u svetu.

Da bi ispunili uslove za pozitivnu listu, trebalo bi da, pored ukidanja viza za EU, donesemo i novi zakon o viznom sistemu, koji bi bio uskladjen sa evropskim standardima. Mi smo u aprilu sastavili prvi nacrt tog zakona, koji je dat na uskladjivanje Srbiji i Crnoj Gori. U medjuvremenu su predstavnici EU taj nacrt okarakterisali uglavnom pozitivno. Na bazi tog zakona treba doneti još tridesetak podzakonskih akata, koji treba da preciziraju sprovodjenje tog zakona u raznim domenima. Osnovne podzakonske akte već smo skicirali.

Moramo da napravimo jedinstveni informacioni vizni sistem, koje imaju i ostale države Šengena. To predstavlja umrežavanje Ministarstva spoljnih poslova sa diplomatskim predstavništvima napolju, da se napravi tehnička veza koja će omogućavati da se brzo i efikasno odredjene stvari provere i da se zahtevi za vizu obrade u rekordnom roku od nekoliko dana. U tom segmentu, dobar deo smo već odradili, uključujući i pregovore sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju da finansira taj informacioni sistem.

Poseban problem je politika azila. EU gleda veoma pažljivo šta se na tom području dogadja, jer su jedan od većih problema za EU upravo gradjani drugih država koji dolaze na evropsko područje i traže politički azil. Mi smo, na žalost, proteklih godina, bili u vrhu kada je u pitanju masovnost tražilaca azila. Zbog toga se vizni sistem EU prema nama iz godine u godinu samo pooštravao. Na nivou državne zajednice donet je jedinstven zakon o azilu 2004. godine, ostaje, medjutim, da države članice donesu svoje zakone, jer zakon na nivou državne zajednice samo objašnjava osnovne principe. S obzirom da te zakone nisu donele ni Srbija ni Crna Gora, mi smo jedina država u regionu na čijoj teritoriji politiku azila sprovodi UNHCR. Oni odredjuju izbeglički status i politiku. Ostaje da mi konačno preuzmemo u svoje ruke politiku azila na teritoriji svoje države.

Sledeći je problem migracija, uglavnom ilegalnih migracija. Pitanje kako napraviti efikasan sistem zabrane, prvo – da naši gradjani ne idu u evropske države kao ilegalni emigranti, a drugo da stranci iz drugih država ne koriste našu teritoriju za ilegalan odlazak u evropske zemlje. Tu se postavlja kao prvi princip doneti zakonske propise koji to regulišu, a koji sada ne postoje.

Zatim zakon o informacionom sistemu, korišćenju i razmeni podataka, zakon o statistici... Sve su to zakoni koje moramo da donesemo.

Sve su to stvari u kojima se, za sada, nalazimo na početku i gde nam veći deo posla tek predstoji.

B92: Koliko je posla, do sada, zapravo, završeno?

Ljubojević: Možda možemo da kažemo da smo do sada odradili dvadesetak procenata posla. S tim što moramo da imamo na umu da smo mi, faktički, poslednja zemlja u regionu koja se uključila u taj proces i da smo u startu imali veće probleme i više zaostajali nego države u regionu. Nešto smo toga postigli zahvaljujući velikoj pomoći medjunarodne zajednice, Saveta Evrope i specijalizovanih organizacija.

Ne treba tražiti krivca za sporost, jer proces pridruživanja EU traje godinama. Dok smo mi ratovali, druge države su radile na tome, i sve što su postgli, postigli su zahvaljujući aktivnosti koja je trajala desetak godina, pa i više. Ne treba slati nekakve pogrešne iluzije da mi to možemo da odradimo brže od ostalih. Ponekad se, na žalost, šalju pogrešni signali: da možemo da dostignemo članstvo u EU 2007, da možemo sledeće godne na belu šengensku listu. Svakako da će odluka o tome da li mi treba da dodjemo na belu listu ili ne biti političke prirode, ali: da bi uopšte došli u situaciju da se o nama raspravlja, moramo ceo navedeni posao da završimo. Hitno moramo da odradimo dve stvari: prvo da se obezbedi funkcionalna koordinacija na nivou državne zajednice, jer EU očekuje da za svog sagovornika u ovoj državi ima jednu osobu koja će kasnije to da koordinira sa drugim službama. I druga stvar, moramo mnogo mnogo brže da donesemo neke osnovne nacionalne propise bez kojih više nećemo biti u situaciji da se uključujemo u regionalnu i medjunardonu saradnju. Ukoliko to ne uradimo, svi programi koje EU bude dalje koncipirala, baziraće na interesima većine tih zemalja. Ako mi nismo dostigli taj nivo, mi ćemo morati sa EU da tražimo neke druge kanale. Ne bih govorio o krivcima, ali bih rekao, na osnovu mog dosadašnjeg angažovanja i uvida u ovu tematiku, da možemo i moramo brže to da odradjujemo.

B92: Koliko bi još mogao da traje rad ispunjavanju uslova?

Ljubojević: Pozitivna okolnost je što smo dobili pozitivnu studiju izvodljivosti i da predstoje pregovori o stabilizaciji i pridruživanju. To nisu čisto teoretski pregovori, već se paralelno uz njih obavlja jedan ubrzani proces reformi u svim oblastima društvenog života – od politike, privrede, ekonomije, pa tako i ovih stvari koje su neposredno vezane za naš dolazak na pozitivnu šengensku listu. Očekujem da će samim procesom pregovaranja te aktivnosti biti ubrzane. Ukoliko to uspemo da postignemo, ukoliko svi akteri u tom poslu počnu da rade brže, sa malo više osećaja šta to faktički predstavlja za naše gradjane, mislim da bismo da ispunimo tehničke uslove u roku oko dve godine. Pre toga apsolutno ne.

B92: A onda nam predstoje politički uslovi.

Ljubojević: Političkih uslova ima više, ali oni nisu vezani za neke ucene, kao što smo navikli do sada. Haški tribunal će morati da se reši u toku ove godine na ovaj ili onaj način. Do trenutka kada mi budemo u situaciji da podnesemo zahetv za dolazak na pozitivnu šengensku listu, pitanje Haškog tribunala već će biti skinuto sa dnevnog reda. U svakom slučaju će, prilikom donošenja odluke, predmet razmatranja biti politička i bezbednosna stabilnost SCG.  Znači - koliko smo kao država uspeli da izgradimo demokratske i pravne institucije, da kontrolišemo ono što se dogadja na našoj teritoriji, da kotrolišemo ulazak stranaca, izlazak naših gradjana – da to ponašanje bude u skladu sa evropskim standardima.