Na kauču

Državni koordinator za Kosovo, dr Sanda Rašković-Ivić, stavila je naš list na svoj psihijatrijski kauč. Hoće da nas leči od mržnje koju smo, navodno, ispoljili prema njoj.

Tako, naime, prema njenom mišljenju treba da izgleda krajnja konsekvenca jednog komentara objavljenog u našem listu a koji se ticao izjave dr Rašković o tome da prilikom njene poslednje posete Kosovu nije mogla biti otrovana (mada je imala stomačnih problema) - jer da je tamo jela isključivo "iz srpskih tanjira". Naš list, međutim, nema ni najmanje razloga da tu konsekvencu - da legne na kauč - prihvati onako kako je servirana od dr Rašković. Evo i zašto.

Dr Rašković jeste, najpre, demantovala naš komentar, mada to u principu uvek izgleda komično (naime, demantovati komentar). Na našu preporuku da porekne izvorni tekst u Večernjim novostima - gde je i objavljeno to da je ona "jela isključivo iz srpskih tanjira", i što je nama poslužilo kao osnova za reagovanje - ona se oglušila, rukovodeći se tobože time da nema vremena za gubljenje. Nije uzela u obzir da je bacila grudvu snega niz planinu. Citat su i posle našeg komentara, i posle (prve) reakcije dr Rašković kod nas, preuzela najmanje još dva lista, NIN i Politika. Opet se ni na njih nije osvrnula dr Rašković, što bi već bilo dovoljno da zaključimo da Večernje novosti nisu bile slagale. Završilo se, zasad, time da dr Rašković u našem komentaru - kao psihijatar - vidi mržnju, i da je samo na nju htela da skrene pažnju javnosti.

Iz ugla naše profesije (jer i mi, kao i dr Rašković imamo neku profesiju) moramo, međutim, da kažemo nekoliko jednostavnih stvari, bez ikakvih mistifikacija. Nije, najpre, bilo nikakve mržnje u našem komentaru. Mi smo samo - držimo, odgovorno i savesno - reagovali na jednu notorno neprihvatljivu izjavu o "čistim srpskim tanjirima" koja je implicirala nedopustivu aluziju na jedan drugi narod, kojem dr Rašković, kao državni činovnik nanosi - možda nehotičnu - ali nesumnjivu, i uz sve, priprostu uvredu. I verovatno najgore u čitavoj ovoj stvari jeste to što dr Rašković nikako ne želi da shvati da što dalje ide u optuživanju Danasa sve više potcrtava svoju grešku. Jer, nije kriv onaj koji je rekao, ni onaj koji je to objavio, nego onaj ko je sve to komentarisao. Apsurdno i vrlo tendenciozno! Da je dr Rašković demantovala Novosti, i da su Novosti prihvatile taj demanti, nama ne bi preostalo ništa drugo nego da se i mi lagano povučemo. Ali, ništa od toga, samo obeda Danasa.

Jedno iskreno izvinjenje, i nekakvo vađenje na nespretnost, na početku je donekle možda moglo da popravi stvar, i to ne pre svega u odnosu na nas, nego u odnosu na jedan narod sa kojim dr Rašković silom prilika mora da komunicira. Sada to, zaslugom jedne neverovatne arogancije, izgleda skoro nemoguće. "Čisti srpski tanjiri" postaju tako nesrećan, ali amblematičan primerak jednog tipa mišljenja, sličnog onom koji je svojevremeno demonstriran u izjavi o "zarđalim kašikama".