Na današnji dan, 5. oktobar

1511. Papa Julije II osnovao Svetu ligu Aragonije, Venecije i Papske države u cilju odbrane jedinstva crkve i proterivanja Francuza iz Italije.

1713. Rođen francuski filozof i pisac Denis Didro, predstavnik slobodarskog duha revolucionarne buržoazije XVIII veka, jedan od najznačajnijih autora velike francuske Enciklopedije.

1796. Pod pritiskom Francuske, Španija objavila rat Velikoj Britaniji, koji je završen katastrofalnim porazom francusko-španske flote 1805, u bici kod Trafalgara.

1864. Rođen francuski hemičar i industrijalac Luj Limijer, pionir svetske kinematografije, koji je s bratom Ogistom izumeo postupak snimanja u prirodnim bojama.

1880. Umro francuski kompozitor nemačkog porekla Žak Ofenbah. Izgradio prototip francuske operete i značajno doprineo njenoj popularnosti. Komponovao oko 100 muzičkih dela.

1908. Bugarski knez, nemački princ Ferdinand Koburg, proglasio nezavisnost Bugarske od Otomanskog carstva, a sebe carem Ferdinandom I.

1910. Portugal posle obaranja kralja Manuela II proglašen republikom, pod predsednikom Žoakimom Teofilom Fernandešom Bragom.

1915. Snažnom artiljerijskom vatrom duž celog fronta na Dunavu, Savi i Drini, u Prvom svetskom ratu počela ofanziva Centralnih sila na Srbiju.

1938. Predsednik Čehoslovačke Eduard Beneš podneo ostavku i otišao u izbeglištvo pošto je pod pritiskom Velike Britanije i Francuske prihvatio Minhenski sporazum kojim je Sudetska oblast ustupljena Hitlerovoj Nemačkoj.

1954. Velika Britanija, SAD, Jugoslavija i Italija potpisale Londonski sporazum o ukidanju Slobodne zone Trsta. Zona B i manji deo zone A pripali Jugoslaviji, veći deo zone A s Trstom Italiji.

1964. U Zapadni Berlin kroz tajno iskopan tunel ispod Berlinskog zida pobeglo 57 državljana Istočne Nemačke, što je bilo najveće masovno bekstvo od izgradnje zida, 1961.

1969. BBC emitovao prvu epizodu serije "Leteći cirkus Montija Pajtona". Serija postala kultna širom sveta.

1974. Pet ljudi poginulo, 35 povređeno u eksploziji bombi koje su irski nacionalisti bacili u dva bara u mestu Gildford u Engleskoj.

1983. Lider poljskog pokreta Solidarnost Leh Valensa dobio Nobelovu nagradu za mir.

1988. Čileanci se na referendumu izjasnili protiv predloga da predsedniku Čilea Augustu Pinočeu bude produžen mandat do 1997.

1994. U Švajcarskoj nađena tela 48 pripadnika sekte Hram Sunca koji su izvršili obredno masovno samoubistvo.

1995. Izaslanik SAD za Balkan Ričard Holbruk uspeo, posle dva meseca pregovora sa Srbijom i Hrvatskom i liderima zaraćenih strana u Bosni, da postigne sporazum o prekidu vatre, što je bio uvod u mirovne pregovore u Dejtonu.

2000. Posle neuspelih pokušaja policije da suzavcem rastera na stotine hiljada demonstranata u centru Beograda, koji su protestovali zbog poništavanja predsedničkih izbora, građani ušli u Saveznu skupštinu, a nešto kasnije i u zgradu Radio-televizije Srbije. Pod pritiskom, Slobodan Milošević, destogodišnji neprikosnoven lider Srbije, sledećeg dana priznao izborni poraz od kandidata Demokratske opozicije Srbije Vojislava Koštunice.
2001. Umrla Emili Šindler. Sa supugom Oskarom pomogla stotinama Jevreja da pobegnu iz nacističkih koncentracionih logora tokom Drugog svetskog rata.

2003. Na predsedničkim izborima u Čečeniji pobedio proruski kandidat Ahmed Kadirov. Poginuo 9. maja 2004, s još šest osoba, u eksploziji na stadionu u Groznom tokom svečanog obeležavanja Dana pobede nad fašizmom.