O korupciji na univerzitetu

Rezultati istraživanja Instituta za filozofiju i društvenu teoriju pokazuje da većina obuhvaćenih asistenata, docenata i profesora, misli da su samo neki korumpirani, te da polovina misli da je najčešće reč o prijateljskim uslugama. Kao sredstva korupcije, navođeni su i davanje novca, rodbinske ili poslovne veze i zloupotreba moći, kao i stranačke veze.

Reč je o prvom istraživanju percepcije postojanja korupcije kojim je obuhvaćeno nastavno osoblje fakulteta u Beogradu, u organizaciji Transparentnosti Srbije i BU. Obavljeno je u dva kruga tokom leta, ali je, od ukupno oko 300 upitnika, svega 125 validnih uzeto u obzir. Rukovodilac projekta Stjepan Gredelj rekao je na prezentaciji da su validno popunjeni upitnici stigli sa svega 15 od ukupno 31 fakulteta, pri čemu se uopšte nisu odazvali Saobraćajni, Filološki, Učiteljski, Medicinski i Matematički. 

Gotovo petina učesnika istraživanja ocenila je da korupciji na BU najviše doprinosi loš materijalni položaj nastavnog kadra, dok je 18 odsto navelo svest i stavove, 14,2 odsto odnos vlade prema obrazovanju, a devet odsto svest i stavove studenata.

Četvrtina ispitanih je ocenila da je ta pojava najraširenija na Medicinskom fakultetu. Među pet fakulteta za koje sami nastavnici misle da su najveća legla korupcije su i Pravni, Ekonomski, Stomatološki i Fakultet organizacionih nauka.

Na pitanje da li je na njihovim fakultetima bilo slučajeva da je neko osumnjičen za korupciju, pojednak broj ispitanih, po trećina, odgovorio je sa "da", "ne" i da se "ne seća". Pritom je ubedljiva većina uslovno izrazila spremnost da prijavi slučaj korupcije, a svega petina je navela da bi to učinila bez obzira na posledice. "Spremnost na koruptivno ponašanje je solidna, a spremnost na borbu protiv korupcije nesolidna", zaključio je Gredelj.