Ubrzana nezavisnost

Prosto neverovatno koliko je ovdašnje sudstvo, za tako kratko vreme, postalo nezavisno i ekspeditivno da je za aktuelnog ministra pravde Zorana Stojkovića maltene neprihvatljivo i da komentariše poteze pravosuđa!

Povodom hapšenja lidera demohrišćana i njegovog prethodnika na funkciji ministra pravde, Stojković je rekao kako "nema govora o bilo kakvim političkim primesama".

Utisak je, naravno, mučan možda i zato što nezavisno sudstvo u Srbiji izgrađuje ministar za koga je šira javnost prvi put čula onda kad je došao na tu funkciju. Da li neko uopšte može da identifikuje Stojkovića sa bilo kojim datumom u osvajanju demokratije u Srbiji, bar od 9. marta pa naovamo. Da li, uopšte, neko može da ga identifikuje i sa 5. oktobrom.

Taj deficit identifikacije imaju još neki sa Batićevog spiska. Mlađan Dinkić ga srećom nema, ali ako i njega prozove bivši ministar pravde, red je da pravosudni organi i s njim isteraju stvar na čistac, da se utvrdi da li Batić govori istinu, ili možda kleveće. Evo, Dinkić i sam to predlaže, ali sudstvo odoleva. Pošto sudstvo nije bilo efikasno kad je Batićev spisak u pitanju, a opet je pokazalo efikasnost na samom Batiću, osećaj o revanšizmu teško je odagnati, uprkos svoj "nezavisnosti".
Povodom Batićevog hapšenja pojavili su se i opasni komentari tipa da vlast nema potrebu da se obračunava s Batićem jer je on navodno politički marginalizovan i za tu vlast ne predstavlja nikakvu pretnju. Dobro, možda cela priča nije toliko ekstremna, ali koliko puta smo se naslušali priča da i Ivan Stambolić i Vuk Drašković nisu bili nikakva pretnja za tadašnju vlast, pa se mnogi čudom čudiše zašto bi se ona s njima obračunavala kad joj nisu pretnja.

Poverujmo da danas vremena nisu kao nekad, i da "demokratska vlast" ima granice koje ne želi da pređe, ali to ne znači da Batić ne iritira nekoga upravo iz razloga što se najbolje poznaju, kao što su se i komunistički frakcionaši ranije najbolje poznavali. Na tom terenu "pokušaj ućutkivanja" i to "fazni", te "politički progon" i "nalogodavac" koga Batić locira u vidu premijera, dobijaju svoju logiku gde je "marginalni" Batić sa svojim takođe "marginalnim" istomišljenicima opasniji od, recimo, Tomislava Nikolića čiji radikali imaju glasova duplo više nego sve partije Vlade zajedno.