Andrićevim mostovima preti rušenje

Još pre deceniju i po iz Višegrada su upozorili širu javnost da je stara, na Drini ćuprija "teški bolesnik". Propada 11 kamenih lukova koji drže ovaj stari most građen od 1571. do 1577. godine po nalogu velikog turskog vezira Mehmed paše Sokolovića, poreklom Srbina rođenog u Sokolovićima, između Višegrada i Rudog. Ovih dana stručnjaci su dramatično upozorili da je počeo da puca most na Žepi, takođe drevna građevina izgrađena u drugoj polovini 16. veka.

Za popravku na Drini ćuprije opština Višegrad, naravno, nema novca, a dosadašnji apeli institucijama Republike Srpske, Federacije BIH, Unesko, javnosti, nisu urodili plodom. Od 11 vitkih kamenih lukova, čak njih devet je teško oštećeno i polako tonu u vodu. Na mostu na Žepi iz istoimene pripovetke nobelovca Ive Andrića, prošle godine na kamenoj ogradi primećene su prve pukotine, a ovih dana pukotina se pojavila i između kamenih blokova na luku na levoj obali. Most na Žepi je na teritoriji opštine Rogatica, prvih suseda Višegrada. Naravno, ni ovde nema novca za obnovu starog mosta, o svemu je, kako nam rekoše, obavešteno Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske, ali se niko preterano ne uzbuđuje!

Opevana, slikana i u Andrićevim delima najbolje opisana na Drini ćuprija u Višegradu izgleda da je prepuštena svojoj zlehudoj sudbini. Istina, još 1914. godine bežeći od srpske vojske, ćupriju su teško oštetili austrougarski vojnici kada su potpuno srušili dva centralna luka. Zatim, 1943. godine Nemci su srušili čak četiri centralna luka na ćupriji, ali starim sjajem ćuprija je zasijala 1952. godine kada je okončano njeno obnavljanje. Beogradska "Mostogradnja" je 1981. godine sanirala dva luka na ćupriji nakon što su oštećeni rastom nivoa Drine zbog akumulacionog jezera hidroelektrane Bajina Bašta. Nije bilo para za saniranje svih oštećenih lukova. Tadašnja Elektroprivreda BIH je bila potpisala ugovor sa sarajevskim ŽGP da se do kraja oktobra 1992. godine otklone sve štete nastale zbog jezera hidroelektrane Bajina Bašta i brzih voda iz akumulacije hidroelektrane Višegrad. Tada se znalo i koliko je novca bilo potrebno za sanaciju "na Drini ćuprije" i ko će da ga obezbedi, ali sve je sprečio raspad Jugoslavije i krvavi rat u BIH.

Nedavno je lokalna vlast u Višegradu zabranila svaki saobraćaj preko stare ćuprije. U Zavodu za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasleđa Republike Srpske, kao i u opštini Višegrad kažu da nemaju sredstava za restauraciju i konzervaciju ćuprije na Drini. Ovde su mišljenja da se u ceo projekat moraju uključiti HE Višegrad i Bajina Bašta, ali i međunarodna zajednica.

Most na Žepi prvi "potres" doživeo je davne 1966. godine, kada su zbog punjenja akumulacionog jezera hidroelektrane Bajina Bašta neimari skinuli kamen po kamen sa starog mosta i premestili ga nekoliko kilometara uzvodno. Iz onoga do čega je došao nobelovac Ivo Andrić istražujući po bečkim i istanbulskim arhivama, zna se da je dobrotvor mosta na Žepi bio turski vezir Jusuf, koji je kao devetogodišnji dečak iz Žepe odveden u Carigrad. Kao i Mehmed paša Sokolović, odlučio je da u svom zavičaju podigne veličanstveni most.

U romanu "Na Drini ćuprija", Andrić na jednom mestu piše: "...Sve može biti. Ali jedno ne može: ne može biti da će posve i zauvek nestati velikih i umnih, a duševnih ljudi, koji će za Božju ljubav podizati trajne građevine, da bi zemlja bila lepša i čovek na njoj živeo lakše i bolje. Kad bi njih nestalo, to bi značilo da će i Božja ljubav ugasnuti i nestati sa sveta. To ne može biti!" Tako je pisao Andrić.

Nažalost stara ćuprija na Drini i most na Žepi prepušteni su propadanju jer nema zainteresovanosti ni u Bosni, ni u svetu da se pomogne u očuvanju ovih retkih i izuzetno vrednih građevina.