Osporava se nadležnost Skupštine CG

Ministarstvo pravde Srbije saopštilo je da Skupština CG ne može da odlučuje o preuzimanju nadležnosti vojnih sudova.

Prema stavu srpskog Ministarstva pravde, Skupština Crne Gore nije imala ovlašćenja da odlučuje ni o preuzimanju nadležnosti vojnih tužilaštava, kao ni o amnestiji vojnih obveznika.

Podsetimo, crnogorska skupština je na zasedanju u četvrtak donela Zakon prema kojem vojni sud i tužilaštvo u toj republici prestaju da postoje. Osim toga crnogorski poslanici izglasali su i Zakon o amnestiji svih lica koja su bila na udaru vojnih pravosudnih organa zbog neodazivanja na vojne pozive tokom NATO intervencije i događaja na Kosovu.

U saopštenju Ministarstva pravde Srbije se navodi i da se o odluci Skupštine Crne Gore mora izjasniti Sud Srbije i Crne Gore. Sudija tog suda Blagota Mitrić izjavio je za B92 da odluka crnogorskog parlmenta nije u suprotnosti sa Ustavnom poveljom. “U članu 66 govori se o prenosu nadležnosti. U tom članu se precizira, baš kada je riječ o vojnim sudovima, da se nadležnost vojnih sudova, tužilaštava i pravobranilaštava, prenosi na organe država članica u skladu sa zakonom. Drgi je član 51, koji govori u usklađenosti pravnih akata, koji kaže da Ustavna povelja, zakoni i nadležnosti državne zajednice i ustavi, zakoni i nadležnosti država članica, moraju biti usklađeni sa Ustanom poveljom“, rekao je Mitrić.

Sa takvom ocenom se slaže i član nekadašnje komisije koja je radila na izradi Ustavne povelje Siniša Sikimić. On je za B92 rekao da i Ustavna povelja predviđa ukidanje vojnih sudova i tužilaštava i prenošenje njihovih nadležnosti na redovne sudove. “Prigovori da takva odluka nije u skladu sa Ustavnom poveljom nisu na mestu i više su motivisani političkim razlozima, s obzirom na to da je i u toku izrade same Ustavne povelje bilo oprečnih mišljenja na temu da li jedna takva odredba treba da postoji u Povelji ili ne, a s obzirom na političku opciju koja vodi Ministarstvo pravde u Republici Srbiji. S obzirom na to da su oni bili protiv jedne takve odluke, logično je da oni upućuju primedbe na Skupštinu Srbije i Crne Gore. Međutim, te primedbe su bez ikakve osnove“, rekao je Sikimić.

Mitrić kaže i da je zahtev Ministarstva pravde Srbije da o tom Zakonu raspravlja Sud državne zajednice opravdan, s obzirom na njegove nadležnosti. “Pošto su do sada vojni sudovi, vojna pravobranilaštva i vojna tužilaštva bili savezni organi, koji su naslijedili one organe iz SRJ i prešli u nadležnost državne zajednice, onda Sud Srbije i Crne Gore prije svega treba da zauzme stav o svemu tome. A inače, prema Zakonu o Sudu Srbije i Crne Gore, predviđeno je da Sud, između ostalog, zauzima stavove i pravna mišljenja povodom pojedinih pravnih pitanja u državnoj zajednici“, rekao je Mitrić.

Siniša Sikimić navodi i da Republika Srbija, poput Crne Gore, ima obavezu da propise koji regulišu nadležnosti vojnih sudova uskladi sa Ustavnom poveljom. “S time se, naravno, zakasnilo. Raniji stav je bio da će to pitanje biti definisani novim Ustavom Republike Srbije. S obzirom na to da Ustav nije donet, i da je sasvim izvesno da on neće biti donet u dogledno vreme, nije praktično opravdanje da se to do sada nije sprovelo u Republici Srbiji. To je neminovnost i samo je pitanje vremena kada će biti sprovedeno“, rekao je Sikimić.

Sudija Mitrić ocenio je za B92 kao opravdano objašnjenje crnogorskog parlamenta u kome se kaže da je odluka o tim zakonima doneta jer je već godinu dana probijen rok za donošenje takvog zakona na nivou državne zajednice.