Izbor manjeg zla

Teško je probuditi se u zemlji u kojoj milion i kusur poslovno sposobnih individua zaokružuje listu Srpska radikalna stranka - dr Vojislav Šešelj. Pitanje savesti i lepog vaspitanja bilo je izaći na izbore i glasati za demokratsku opciju, ili naznake nečeg tome sličnog, a prvi dani 2004. godine podsećaju nas koliku je žabu trebalo da progutamo kada smo se, u stajaćem odelu i sa neugaslom nadom, uputili na birališta.

Tek, suočili smo se sa procenama izbornog skora, iz inostranstva i ovdašnjim - navodno, 60 prema 40 za prodemokratsku opciju, što je falsifikat, budući da prodemokratska opcija nema polovinu glasova i mandata u budućem parlamentu koji teško da će se konstituisati. Niko rezultate građanstvu nije jasno saopštio, a reč je o ozbiljnoj dijagnozi savremene Srbije. Ljudi koji su bili spremni da izađu na izbore i zaokruže manje zlo, u strahu od većeg, svesni su da tog takozvanog demokratskog bloka nema. I očekuju odgovornost od onih za koje su glasali, što u prevodu znači kakvu-takvu vladu bez radikala i socijalista.

Evo, međutim, nastavka: kaže Mlađan Dinkić, potpredsednik G17 Plus, da ta taze parlamentarna stranka neće podržati "nova imenovanja ministra finansija Božidara Đelića i premijera Zorana Živkovića". Da će njegova stranka insistirati da u novu vladu uđu novi ljudi. U trenutku u kojem bi, zarad pomenutih birača i u skladu sa vlastitim demokratskim (tako bar kažu) načelima, trebalo da se, kao i njihovi birači, odluče za manje zlo. Odakle pravo Dinkiću da javno mrzi Đelića? Šalu na stranu, njihov je uzajamni animozitet i patetično pominjanje majki poznato širem auditorijumu, ali se od njih, ovom prilikom je povod Dinkićev istup, očekuje da, u skladu sa stepenom odgovornosti, gutaju i mnogo veće žabe nego njihovi birači.

Evo nam ponovo nekog mogućeg DOS ili DEPOS, u istoriju odlazi Vlada koja, uprkos greškama, ima čime da se pohvali, odlazi tim koji je Srbiji, i onoj koja ga je najviše kritikovala, dao nadu da hvata priključak sa normalnim svetom. Dolazi, ako dođe, taj neminovni izbor manjeg zla, kao usud i opšte mesto Srbije između dva veka.

Gledaćemo ovih dana i slušati teze za pregovore, miks ideja u širokom dijapazonu od neozbiljnih do realističnih, pa ostaje samo da se uzdamo u racionalnost njihovih protagonista i to da su oni svesni da su pred velikim ispitom čije rezultate će njihovi birači znati da procenjuju. Pregovori će biti dugi i teški, u igri su položaji i uticaj, startni položaj za neke nove izbore i mnogo toga još. Početak ne obećava, građani koji su poklonili poverenje opciji protiv bivšeg režima očekuju veću odgovornost.
Manje strašno? Probajmo još jednom.